Izgradnja Đerdapa 3 postaje prioritet u regionu: Može li nova hidroelektrana biti spas za sušne dane?

Posle dve velike hidroelektrane na Dunavu, Srbija i Rumunija su na pragu da počnu ugradnju i treće, ovog puta reverzibilne. Trenutno se čeka odabir proizvođača radova koji zbog sporazuma iz oblasti energetike Beograda i Vašingtona mora da bude registrovan na američkom tržištu.

Projekat dodatno dobija na značaju nakon smanjenja proizvodnje struje iz postojećih hidroelektrana na Dunavu, ali i zbog toga što je doveden u pitanje rad rumunske nuklearne elektrane zbog niskog vodostaja druge, najveće evropske reke.

Za razliku od postojećih hidroelektrana na Dunavu, izgradnjom Đerdapa 3 neće se pregrađivati reka, a mašinska zgrada biće najverovatnije na obali. Voda će se preko cevovoda crpiti iz reke sve do akumulacionog jezera koje bi trebalo da se nalazi u rejonu planinskog masiva Severni Kučaj.

"Našli su najbolje rešenje gde da budu akumulacije, zbog toga što je rastojanje između same mašinske zgrade i samih akumulacija treba da bude što kraće, zbog tih građevinskih radova. Nema betonskih kocki, nema nikakvih dodira sa Dunavom osim crpljenja vode iz Dunava i prebacivanja u akumulaciju onda kada imamo nisku potrošnju, a iskorišćenja kada to bude potrebno i kada cena same električne energije bude mnogo skuplja nego kada smo prebacivali vodu u gornja jezera", izjavio je Davor Maljoković, direktor za proizvodnju HE Đerdap 1.

Upravo takva pogodnost dobro bi došla u trenutnoj hidrološkoj situaciji, jer bi se sačuvanom električnom energijom u Đerdapu 3 nadomestio nedostatak u proizvodnji postojećih hidroelektrana na Dunavu.

"To je jedan, da kažemo, akumulator energije koji nije poput ovih baterija koje, kada odrade svoj radni vek, su pitanje kako će se reciklirati i koje u suštini ne mogu dugo da čuvaju tu energiju. U jezeru reverzibilne hidroelektrane ta voda može da se čuva i danima i mesecima, pa i godinama, što se naravno ne dešava", kaže urednica portala Jelica Putniković.

Obe elektrane na Đerdapu građene su kao zajednički projekat tadašnje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Rumunije. Svaka država dobila je po jednu elektranu, po jednu brodsku prevodnicu i po polovinu prelivne brane.

U saradnji sa Rumunima funkcionišaće i rad Đerdapa 3. Stručnjaci ukazuju da se susedi suočavaju sa većim problemom, jer nizak vodostaj Dunava primorao ih je da ugase nuklearnu elektranu Černavoda.

"Dobra je stvar što Rumuni nisu sada odbili pregovore na tu temu. Prošle godine je bilo malo priče o tome i rumunska štampa je pisala da oni nisu zainteresovani. Međutim, posle ovog iskustva sa gašenjem njihove nuklearke, verujem da će biti mnogo prijemčiviji da učestvuju u izgradnji reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3", objasnila je Putniković.

Ovo nije prvi projekat ovakve vrste. Srbija već planira izgradnju reverzibilne hidroelektrane Bistrica na Limu. Sadašnji kapaciteti hidrocentrala zadovoljavaju trećinu potrebne struje koja se potroši u našoj zemlji.