Šta kada podstanar nakon iseljenja ostavi stvari u stanu? Advokat za Euronews Srbija objašnjava koja prava ima vlasnik
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Kada se zakupac iseli iz stana, ali za sobom ostavi nameštaj, odeću ili druge lične stvari, vlasnik nekretnine može da se nađe u nezgodnoj situaciji. Stan ne može u potpunosti da oslobodi za novog stanara i postavlja se pitanje šta sme da uradi sa stvarima koje su ostale.
Advokat Zoran Krneta objasnio je za Euronews Srbija koje mogućnosti u takvom slučaju ima vlasnik i na šta bi trebalo da obrati pažnju kako bi zaštitio svoja prava.
"Vlasnik bi prvo trebalo da kontaktira bivšeg zakupca i da mu ostavi razuman rok da preuzme svoje stvari", kazao je.
Ukoliko zakupac ne preuzme svoje stvari ili odbija da ih iznese, postoje mogućnosti da se problem reši, ali je važno da vlasnik nekretnine prethodno jasno dokumentuje svoje postupanje, dodao je Krneta.
Skladištenje stvari može da bude dodatni trošak
"Jedna od mogućnosti jeste da vlasnik obavesti bivšeg zakupca da će njegove stvari biti iznete iz stana i uskladištene na odgovarajućem mestu, uz troškove koji bi pali na teret zakupca", rekao je.
Prema rečima advokata, takvo rešenje može da stvori i finansijski problem za vlasnika, jer bi on najpre morao da plati transport i skladištenje, a zatim, ukoliko bivši zakupac odbije da nadoknadi troškove, da ih potražuje sudskim putem.
Može li se smatrati da se zakupac odrekao ostavljenih stvari?
Druga mogućnost, kako je naveo Krneta, jeste da vlasnik bivšem zakupcu uputi pisanu opomenu i izričito zatraži da se izjasni da li se odrekao stvari koje je ostavio u stanu.
Privatna arhiva
"U opomeni bi trebalo navesti rok u kojem zakupac treba da preuzme stvari ili se izjasni o njima", ukazao je.
Krneta je kao primer naveo rok od mesec dana, nakon kojeg bi vlasnik smatrao da se zakupac odrekao svojih stvari.
"To je takozvana pretpostavka odricanja prava na vlasništvo nad stvarima", napomenuo je Zoran Krneta za Euronews Srbija.
Prema njegovom tumačenju, ako se neko odrekne stvari, one praktično postaju vlasništvo onoga ko ih drži u posedu. Vlasnik stana bi tada mogao slobodno da raspolaže njima - da ih proda, uništi ili uskladišti.
Važno je da vlasnik zaštiti svoja prava
Iako ostavljene stvari mogu da spreče vlasnika da stan odmah pripremi za novog zakupca, važno je da ne donosi ishitrene odluke. Prvi korak trebalo bi da bude kontaktiranje bivšeg zakupca, uz jasno definisan rok za preuzimanje stvari i pisani trag o upućenim obaveštenjima.
Kada zakupac ne reaguje, vlasnik može da razmotri mogućnost skladištenja stvari i naknadne naplate troškova, kao i pitanje odricanja od prava svojine.
Kada podstanar odbija da se iseli, vlasnika može da čeka dug sudski postupak
Problem sa zakupcima ne nastaje samo kada nakon iseljenja ostave svoje stvari u stanu, već i kada odbijaju da napuste nekretninu. Pojedini vlasnici stanova u Srbiji suočavali su se sa takvim situacijama, a rešavanje problema kroz sudske sporove ponekad je trajalo godinama.
Advokat Lazar Borozan objasnio je ranije za Euronews Srbija na koji način zakupodavci mogu da zaštite svoja prava i pokušaju da izbegnu dugotrajne postupke iseljenja.
Redovan pravni put je pokretanje sudskog postupka, bez obzira na to da li je ugovor o zakupu istekao ili je zakupac prekršio njegove odredbe, na primer, neplaćanjem zakupnine ili nanošenjem štete stanu.
Promo
"Vlasnik prostora putem suda, odnosno tužbe za iseljenje, zahteva da sud donese presudu kojom se zakupac obavezuje da napusti nekretninu. Glavni problem je što suđenja dugo traju. Retko koji postupak te vrste traje kraće od godinu dana, a mogu da potraju i nekoliko godina", kazao je ranije Borozan.
Može li iseljenje da se reši preko opštine?
Druga mogućnost jeste obraćanje opštini, što u određenim slučajevima može da dovede do iseljenja podstanara koji odbija da napusti stan. Ipak, kako je ranije upozorio Borozan, takav postupak ne garantuje brzo rešenje.
"U praksi se, kada postoji neslaganje između vlasnika i zakupca, često dešava da se opština oglasi nenadležnom i da uputi stranke na sud. Ako zakupac osporava navode vlasnika, postupak tako može da se vrati na početak, odnosno na sudski spor", rekao je ranije advokat.
Zbog toga je važno da vlasnici unapred razmisle o načinu na koji će urediti zakupni odnos i predvideti postupanje u slučaju da zakupac ne ispuni svoje obaveze ili odbije da se iseli.
Ugovor koji omogućava direktno obraćanje javnom izvršitelju
Kao alternativu dugotrajnom sudskom postupku, Borozan je ranije izdvojio mogućnost zaključivanja ugovora koji, pod zakonom propisanim uslovima, može da posluži kao osnov za neposredno sprovođenje izvršenja.
U tom slučaju vlasnik ne mora prvo da vodi parnicu i čeka pravosnažnu presudu, već može direktno da se obrati javnom izvršitelju, ukoliko ugovor ispunjava zakonske uslove za izvršenje.
"Ugovor mora da bude posebno sastavljen, sa odgovarajućim odredbama koje ga čine podobnim za izvršenje. Potrebno je i da se kod javnog beležnika solemnizuje, odnosno da se overe potpis i sadržina ugovora. Tada ugovor, pod propisanim uslovima, može da bude dovoljan osnov da se pokrene izvršenje", naveo je ranije za Euronews Srbija Lazar Borozan.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)