Prvi pacijent iz Srbije prima rusku vakcinu protiv raka: Kako izgleda put do eksperimentalne terapije?
Komentari27/11/2025
-17:33
Prvi pacijent sa malignim melanomom iz Srbije otputovao je u Moskvu da bi primio tek odobrenu vakcinu protiv raka. Terapija će početi kroz nekoliko nedelja, a trajaće skoro pet meseci.
Kako je pacijent iz Srbije uopšte uspeo da se nađe na listi za primanje eksperimentalne terapije u Rusiji? Kako izgleda sam proces lečenja i ko su najbolji kandidati za tu terapiju za Euronews Srbija odgovara profesor Fakulteta medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu, Vladimir Jakovljević.
"Rusi su prilično zahtevni i strogi u smislu toga da je praktično ova vakcina, osnovna terapija, jedna od poslednjih linija odbrane od ove opake bolesti. Znači podrazumevamo da je pre toga pacijent prošao hirurgiju, određene klasične terapeutske procedure i da je pokazao pozitivan odgovor na imunoterapiju koja je u ovom momentu u svetskim okvirima terapija što bi se reklo koja se daje kao poslednja linija odbrane protiv malignog melanoma kada je u pitanju metastatska bolest. Tako da je u ovom slučaju taj pacijent bio prvo evaluiran od strane našeg najboljeg onkologa, profesora Kovčina, a onda je poslat materijal dokumentacije u Rusiju. Ruske kolege su takođe procenile da je on kandidat za ovu terapiju i otišao je u Moskvu prošle subote", započeo je profesor, pa dodao::
"U ovoj sedmici su urađeni dodatni pregledi s njihove strane, jer oni ipak na prvo mesto veruju sebi, imaju poverenje u naš sistem i naše lekare, ali veruju ipak svojim nalazima i uzimaju uzorak krvi za precizno definisanje gde se nalazi taj dijagnostički neoantigen koji će biti, da malo budem pežorativan, gađan antitelima koja budu bila sintetisana i onda je uzeta biopsija tog tumora, odnosno materijal koji je donet iz Srbije, i on će biti ukršten sa zdravim tkivom. Taj proces formiranja praktično takozvane vakcine ili tih antitela traje otprilike tri do četiri nedelje", rekao je Jakovljević.
Sam proces pravljenja vakcine od tih četiri nedelje traje sedam do deset dana, što znači da bi za nekih mesec dana pacijent mogao da se praktično vrati u Srbiju.
Andriy Popov / Panthermedia / Profimedia
"Sačekaće poziv iz Rusije i nakon toga ide samo na tretman koji traje pet meseci, znači 10 doza koje se primaju na svake dve nedelje. Znači, po jedna pojedinačna doza, on ne mora, zavisno od stanja pacijenta da leži u bolnici, može da bude u nekom smeštaju i da dolazi na svake dve nedelje da primi dozu i onda se zadrži određen period da se isprati reakcija i urade se pretrage, da se vidi kakav je, njegov status, njegovo stanje i to bi bilo to. Znači, pet meseci traje terapija", kaže profesor.
Na pitanje da li u Srbiji već postoje protokoli ili planovi da i drugi pacijenti dobiju istu eksperimentalnu terapiju, prof. dr Jakovljević objašnjava da je proces zvanično otvoren za sve koji ispunjavaju kriterijume, ali i da je procedura složena i finansijski izuzetno zahtevna.
Povezane vesti
Prema njegovim rečima, on je deo ruskog tima koji radi na razvoju i primeni terapije, dok je najvažniju ulogu u povezivanju regiona sa ruskim stručnjacima odigrao prof. Poljević, zadužen za regrutovanje pacijenata van Ruske Federacije. U tom procesu učestvuju i medicinski stručnjaci iz regiona, među kojima je i prof. Škrbić, dekan Medicinskog fakulteta u Banjoj Luci.
"Svi zainteresovani pacijenti mogu da nam se obrate. Dokumentacija se najpre prikuplja ovde i prosleđuje profesoru Kopčinu, a zatim, nakon njegovog tumačenja, ide ruskim kolegama", navodi Jakovljević.
On dodaje da se u ovom trenutku striktno poštuju kriterijumi za uključivanje pacijenata u terapijski program i da ne postoji ograničenje u broju pacijenata koji mogu biti primljeni. Međutim, glavni problem je cena - približno 100.000 evra po pacijentu van Ruske Federacije.
"To su ukupni troškovi lečenja koji obuhvataju dijagnostiku, smeštaj, preglede i samu terapiju. Proces je izuzetno skup i to je najveće ograničenje", zaključuje Jakovljević.
Na pitanje kako se procenjuje uspešnost eksperimentalnog lečenja, profesor objašnjava da se efekti terapije prate kroz detaljne kontrolne preglede.
"Kontrolišu se pregledi i vidi se šta je urađeno. Ono što oni očekuju jeste da metastaze, ako postoje, potpuno nestanu i da tumor praktično nestane jer se ovom terapijom gađa baš samo taj tumor. Znači, specifično se gađa tumor bez potencijalnih nuspojava prema našem zajedničkom genomu", tvrdi on i dodaje:
"U ovom momentu samo maligni melanom i očekuje se do kraja godine da bude registrovana ta terapija za primenu kod nesitnoćelijskih karcinoma pluća, znači svih drugih oblika karcinoma pluća, a ja se iskreno nadam, da će do sledeće godine spektar tih bolesti koji će moći da budu lečeni biti veći. Takođe, druga ekipa, ne ova u kojoj sam ja, registrovala je peptidnu vakcinu protiv karcinoma kolona. Tu će imati, to je manja uspešnost nego kod malignog melanoma, ali nemam sada dovoljno podataka o tome, imaću ih u toku sledeće godine", kaže Jakovljević.
Tanjug/AP Photo/Mark J. Terrill
Povezane vesti
Šta do sada znamo o ovoj vakcini
Govoreći o tehnologiji na kojoj se zasniva terapija, doktor podseća da je reč o pristupu koji je već poznat u savremenoj medicini. Kako navodi, slični principi korišćeni su i u razvoju Fajzer i Moderna vakcina protiv virusa SARS-CoV-2, a mRNA platforme danas predstavljaju jedno od najintenzivnije proučavanih polja biomedicine.
"'Evidence based' ne možda da traje ispod pet godina, tako da o tome ćemo moći da pričamo tek u nekom narednom periodu. Treba biti oprezan, pogotovo što se radi sa osetljivom grupom pacijenata, jer to su ljudi koji vode tešku borbu, oni i njihove porodice, tako da ne bih želeo da dajem neke bombastične izjave, ali meni ovo deluje kao potencijalno revolucionarno otkriće medicine", zaključio je doktor i dodao da pacijent nakon primanja vakcine nastavlja lečenje u Rusiji.
Komentari (0)