Gde vode najave o reorganizaciji tužilaštava: Vujić, Petrov i Todorić u emisiji Direktno sa Minjom Miletić

Ministar pravde Nenad Vujić poručio je da nezavisnost pravosuđa ne isključuje odgovornost i da Narodna skupština ima puno ustavno pravo da razmatra rad vrhovnog javnog tužioca. On je u emisiji "Direktno sa Minjom Miletić" istakao da je izveštaj tužilaštva obavezan dokument o kojem parlament mora da raspravlja, dok profesor ustavnog prava Vladan Petrov upozorava da nezavisnost institucija ne znači izolovanost od kontrole i javnosti.

Advokat Vladimir Todorić, ipak, ocenjuju da su pritisci na pravosuđe često nevidljivi i sistemski, ukazujući na nedostatak transparentnosti i dugogodišnje probleme u vrhu tužilačke hijerarhije.

Svi sagovornici saglasni su da efikasno, odgovorno i nezavisno pravosuđe ostaje ključni uslov za pravnu sigurnost građana i poverenje u institucije.

Vujić: Nezavisnost pravosuđa ne isključuje odgovornost – Skupština ima ustavno pravo da razmatra rad vrhovnog tužioca

Ministar pravde Nenad Vujić poručio je da su nadležnosti Narodne skupštine u kontroli rada tužilaštva jasno definisane Ustavom i da je potpuno legitimno da odbor i poslanici raspravljaju o izveštaju vrhovnog javnog tužioca. Kako je naglasio, član 196 Ustava nedvosmisleno propisuje da republički tužilac podnosi izveštaj o svom radu parlamentu, a time se otvara i prostor za institucionalni nadzor.

"Mi govorimo o ravnoteži tri grane vlasti, ali te tri grane vlasti su u okviru iste države, Republike Srbije. Narodna skupština je po Ustavu nadležna da razmatra izveštaj tužilaštva, i to je učinjeno sasvim u skladu sa zakonom i ustavnim ovlašćenjima", rekao je Vujić. 

Dodao je da je potpuno nerazumljivo tumačenje prema kome skupštinski odbor nema pravo da odlučuje o izveštaju, navodeći da već sama činjenica da se izveštaj podnosi znači da o njemu mora moći i da se raspravlja.

Na pitanje kako se u praksi tumači nezavisnost pravosuđa, ministar ističe da je sudijska samostalnost ključna, ali da ne može biti shvaćena kao potpuna izolovanost od institucionalnog nadzora.

"Sudija je nezavisan u donošenju odluke i niko nema pravo da utiče na njegovo sudijsko uverenje. Zbog toga sam više puta isticao da se presude ne mogu izvikivati na trotoaru, niti se sme vršiti pritisak javnim okupljanjima ispred sudova", rekao je Vujić.

Ipak, prema njegovim rečima, sistem kontrole postoji i mora da postoji. Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva nadležni su za disciplinsku odgovornost sudija i tužilaca, a dvostepenost postupka omogućava proveru kvaliteta sudijskih odluka.

"Ako se presude jednog sudije prečesto ukidaju, onda se legitimno postavlja pitanje kvaliteta njegovog rada. To utiče i na efikasnost postupka i na dostupnost pravde, jer duži postupak znači i veće troškove za građane", kaže ministar.

Euronews Srbija

Vujić podseća i da postoji obaveza ujednačavanja sudske prakse.

"Slobodno sudijsko uverenje ne znači da je dozvoljeno da neko neprestano odstupa od sudske prakse i time stvara pravnu nesigurnost. To nam se kasnije vraća kroz presude Evropskog suda za ljudska prava, koji uporno upozorava na neujednačenost našeg sudstva".

"Ne možemo svaku kritiku nazvati pritiskom"

Komentarišući navode o pritiscima na pravosuđe, ministar kaže da nije prihvatljivo govoriti o "konstantnom pritisku", jer bi to značilo da hiljade sudija i tužilaca rade u atmosferi stalnog spoljnog uticaja.

"Naravno da postoji opravdana kritika. Kada neko izgubi postupak, nezadovoljan je – to je prirodno. Ali ne možemo svaku kritiku tretirati kao politički pritisak", objasnio je.

Dodaje da se mora razlikovati ono što je pritisak od onoga što je legitimno postavljanje pitanja, posebno u situacijama kada se odstupa od ustaljene sudske prakse, što državu može koštati kroz naknade i presude pred međunarodnim sudovima.

Vujić smatra da je sasvim prirodno da Odbor za pravosuđe razmatra izveštaj vrhovnog javnog tužioca i ocenjuje njegovu metodologiju, rezultate i usklađenost sa evropskim standardima.

"Odbor ne ulazi u pojedinačne predmete. On je konstatovao da izveštaj nema adekvatne pokazatelje, da metodologija nije usklađena i da nema onoga što Evropska unija traži – tzv. ‘track record’, odnosno dokaze o efikasnosti u predmetima korupcije, organizovanog kriminala, nasilja nad ženama, zaštite maloletnika. To je ozbiljan problem", kaže ministar.

Vujić ističe da podacima za praćenje ove efikasnosti ne raspolaže Ministarstvo pravde, već isključivo tužilaštvo, te da odgovornost za kvalitet izveštaja ne može biti prebačena na izvršnu vlast.

"Neusvojen izveštaj može biti osnov za pokretanje postupka"

Ministar pravde pojašnjava da neusvajanje izveštaja u parlamentu može imati pravne posledice.

"Kao što se neusvajanjem izveštaja o radu vlade otvara pitanje poverenja, tako i u ovom slučaju Skupština može pokrenuti pitanje odgovornosti. To može biti kvalifikovano kao teži disciplinski prekršaj – da izveštaj nije adekvatan, da ne pokazuje rezultate, da su podaci nepotpuni", rekao je i dodao :

"Ako se u plenumu odbije izveštaj, postoji osnov da se otvori proces pokretanja odgovornosti vrhovnog javnog tužioca. To nije ništa neobično, to je deo sistema koji štiti transparentnost i efikasnost institucija".

Petrov: Nezavisnost sudstva zavisi od poverenja građana i političke kulture

Profesor ustavnog prava Vladan Petrov istakao je u razgovoru za medije da se glavni izazovi u pravosuđu Srbije ne mogu posmatrati samo kroz prizmu normativnog okvira, već i kroz političku kulturu i spremnost društva da poštuje zakone.

"Norma je dobra onoliko koliko se primenjuje, a njeno poštovanje zavisi od građana i institucija. Kao profesor koji je učestvovao u promenama Ustava pre tri-četiri godine, smatram svojom dužnošću da branim te promene, jer bi bilo neozbiljno tvrditi da je ono što smo radili sada prevaziđeno ili pogrešno“, rekao je Petrov.

On je naglasio važnost javnog prisustva i komunikacije pravosudnih institucija. 

"Važno je da institucije budu spremne da prihvate argumentovanu kritiku. Nezavisnost sudstva ne znači izolovanost – ona proizilazi iz ustavnog principa građanske suverenosti, a sudstvo i tužilaštvo odgovaraju građanima kroz nadležne institucije", objasnio je Petrov.

Komentarišući ulogu Visokog saveta tužilaštva u vezi sa izveštajima o radu vrhovnog javnog tužioca, profesor je ocenio da je dosadašnja praksa Narodne skupštine bila nedovoljno transparentna. 

"Bilo bi bolje da javnost bude upoznata sa ključnim propustima u radu tužilaštva, a rasprava u skupštini omogućava upravo to. Ništa nije nelegalno ni nelegitimno – odbor ima pravo da podnese predlog, a javnost da sazna o radu institucija", rekao je Petrov.

Euronews Srbija

Profesor je ukazao i na problem legitimiteta sadašnjeg vrhovnog javnog tužioca.

"Kada su promenjeni Ustav i pravosudni zakoni, izbor vrhovnog tužioca trebalo je da bude u skladu sa novim pravilima. Sada imamo situaciju u kojoj vrhovni tužilac izvlači legitimitet iz starog pravnog režima, što nije optimalno", naveo je Petrov.

On je dodao da je neophodno unaprediti pravni okvir kako bi u slučaju neusvajanja izveštaja postojao jasniji mehanizam odgovornosti ili obaveza ostavke. 

"Po mom tumačenju, ta obaveza postoji i po aktuelnom zakonu, ali nije eksplicitno regulisana ni u Ustavu ni u zakonima", istakao je profesor Petrov.

Todorić: Nevidljivi pritisci i politički uticaji ugrožavaju nezavisnost pravosuđa u Srbiji

Advokat Vladimir Todorić upozorio je na sve izraženiji uticaj politike na pravosuđe u Srbiji, ističući da to nije nova pojava, ali da poslednjih godina postaje sve intenzivnije.

„Ako govorimo o pravosuđu, ono ne može biti pet stepenica iznad društva u kojem živimo. Sudije imaju unutrašnju i spoljašnju nezavisnost, dok je Tužilaštvo hijerarhijska struktura sa jasno definisanim nadležnostima, ali oba sistema podložna su spoljnim pritiscima“, rekao je Todorić. 

On je naglasio da su najveći problem nevidljivi pritisci, uključujući telefonske pozive, političke instrukcije i različite druge oblike uticaja koji nisu javno vidljivi. 

"Ako nemamo nezavisnu službu, građanima advokat ne treba. Potreban im je samo posrednik da 'sredi' slučaj kod tužioca ili sudije", dodao je.

Todorić je posebno kritikovao kontinuitet mandata Vrhovnog javnog tužioca Zagorke Dolovac, navodeći da njen trenutni treći mandat predstavlja kršenje Ustava. 

"Ona je na funkciji od 2009. godine, a Ustav dozvoljava maksimalno dva mandata. To postavlja ozbiljna pitanja o pravnom tumačenju i mogućim zloupotrebama, jer se može zloupotrebiti promenom pravnog okvira i stvoriti nepredvidive situacije u sistemu", objasnio je Todorić.

Govoreći o prisustvu tužilaca na sednicama Skupštine, Todorić je ocenio da bi oni trebalo da budu transparentniji, ali i da se održi oprez u javnim izjavama. 

"Zagorka Dolovac je bila 'Bog i batina' u pravosudnom sistemu, a istovremeno gotovo nevidljiva za javnost, što nije adekvatno za funkciju koja zahteva intenzivnu komunikaciju sa državnim organima i građanima“, naveo je Todorić.

Euronews Srbija

On je istakao da personalne promene u pravosuđu često prerastaju u sistemska pitanja, posebno kada se najavljuju ustavne izmene ili reforme. 

"Građani nisu ni razumeli referendum iz pre tri godine, a sada se ponovo uvode promene. Ključno je sačuvati nezavisnost sudija i tužilaca kako bi pravosuđe moglo da funkcioniše po zakonima i Ustavu, bez pritisaka sa političke ili bilo koje druge strane“, zaključio je Todorić.

Advokat je naglasio i važnost svesti javnosti o razlikama između sudstva i tužilaštva. 

"Sudstvo je širi pojam i obuhvata nezavisnost pojedinačnih sudija, dok je Tužilaštvo hijerarhijska organizacija. Razumevanje ovih razlika je ključno za svakog građanina, ali i za sve koji žele da prate stanje pravosuđa u zemlji“, dodao je Todorić.

Ocenjujući trenutnu situaciju u Srbiji, Todorić je poručio da bez jake i nezavisne pravosudne službe građani nemaju pravnu zaštitu. 

"Ako država ne obezbedi pravedan i nezavisan sistem, građani se prepuštaju na milost i nemilost politike i različitih interesa, a to vodi do degradacije pravne sigurnosti“, upozorio je Todorić.

Kompletnu emisiju "Direktno sa Minjom Miletić" pogledajte u video prilogu na početku teksta.