Iz prostornog plana Niša izbačena rudarska istraživanja kod izvorišta Studena
Komentari15/12/2025
-13:55
Nakon bure u javnosti, zbog novog prostornog plana grada Niša, koji je predviđao i zonu istražnih radova na domak izvorišta Studena, odakle se dobar deo grada snabdeva vodom za piće, iz grafičkog i tekstualnog dela nacrta plana biće izbačene sve zone istražnih rudarskih polja na teritoriji Niša, uključujući i oblast Studene.
Na nacrt plana stiglo je blizu 2000 primedbi građana i stručne javnosti koje je na javnoj sednici razmatrala komisija za planove. Dobra vest je da neće biti istraživanja rudarenja u okolini Niša, ali su građani i stručnjaci nezadovoljni jer u planu ipak ostaju male hidroelektrane.
Dobra je vest da rudarenja, bilo kakvih istraživanja u okolini Niša, posebno na tim zaštićenim područjima, neće biti, a pored velikog vodoizvorišta Studena, odakle se dobar deo grada snabdeva vodom, tu je i Suva planina, tu su parkovi prirode, Sićevačka i Jelašnička klisura i ne bi bilo dobro da se tu u perspektivi planira rudnik.
Iako su nadležni još na početku sednice rekli da će iz plana biti izbačene sve te lokacije na sednici se podigla bura oko mnogih stvari, a to pre svega što te male hidroelektrane ostaju u tom planu videćemo da li će tako biti za sada ovo je samo nacrt i još će biti tih sednica još će se o tome razgovarati.
Sednica je bila burna, a sama izrada plana, kako su rekli neki nezakonita, kako se kasni sa izradom plana, kako su članovi komisije u sukobu interesa jer je Zavod za urbanizam taj koji izrađuje plan, a članovi komisije u većem broju jesu zaposleni u ovoj ustanovi.
Da podsetimo jedna australijska kompanija počela je istraživanja prošle godine, u međuvremenu je njima istekla dozvola, oni su tražili od resornog ministarstva novu dozvolu, nisu je dobili, ministarstvo je u međuvremenu oglasilo i reklo da niko nema dozvolu za istraživanje u tom delu Suve planine. Dobro je što se o jednom javnom, važnom planskom dokumentu razgovaralo javno, što je mogla da se čuje stručna javnost i građani i što je konačno nešto bilo transparentno.
O tome zašto je sporno graditi hidroelektrane tamo gde su one za sada planirane za Euronews Srbija odgovara profesor doktor Dragan Milićević sa Građevinsko-arhitektonsko fakulteta u Nišu:
Povezane vesti
"Čitava zona, to je dolina reke Nišave, je ispresecana karstnim masivima koji su karakteristični po tome što imaju mnogo pukotina i što su geološki i tektonski veoma složeni sistemi. Karakteristika ovih masiva je ta da površinske vode, to su znači atmosferske vode koje padaju na površinu, se slivaju u podzemlje preko tih pukotina i na pojedinim mestima izbijaju na površinu u vidu karstnih vrela", rekao je profesor.
Prema njegovim rečima u dolini reke Nišave postoji mnogo karstnih vrela i dobar deo tih karstnih vrela je kaptiran za potrebe vodosnabdevanja Pirota, Bele Palanke, Niša i naravno mnogih drugih naselja u dolini reke Nišave.
On navodi da bi bilo kakva bušenja u ovakvim zonama mogla da dovedu do poremećaja tih puteva i tokova vode tako da bi najverovatnije došlo do poremećaja u kapacitetu izvorišta i pitanje je da li bi ta izvorišta pre svega uopšte imala kapacitet koji sad imaju. Drugi veliki problem je kvalitet tih voda. Bilo kakvo rudarenje je vezano za velike količine jalovine, prašine, hemikalija koje se koriste za izdvajanje tih metalnih sirovina ili bilo kojih drugih sirovina.
"I kao što sam rekao atmosferske vode poniru u podzemlje, došlo bi do ispiranja svih tih štetnih materija i do odnošenja u podzemlje sa potpunim poremećenjem kvaliteta vode i toga što se dobija količina vode koje se dobijaju na karstnim vrelima.", kaže Milićević.
Tako zagađena izvorišta, pogotovo kada se radi o teškim metalima, bi trajno bila uništena i više ne bi mogla da se koriste jer ne postoji način da se karstna izvorišta, isperu, očiste i da se kvalitet poboljša.
"Znači došlo bi sa ogromnom verovatnoćom do trajnog poremećaja izvorišta i ne samo s aspekta kvaliteta nego s aspekta i količine vode i praktično bi sva ova naselja u dolini reke Nišave ostala bez vode jer niti Pirot, niti Bela Palanka, niti Niš nemaju, bar za sada, drugu alternativu za vodosnabdevanje. Pominje se selo Zavoj, međutim, to je sve na dugom štapu i pitanje kada bi uopšte moglo da se ovi izvori osposobe za korišćenje", zaključio je profesor Milićević.
Celokupan prilog o novom prostornom planu grada Niša pogledajte u snimku iznad teksta.
Komentari (0)