Od tradicije do ekologije: Koje jelke za Novu godinu biraju Beograđani i kakva je ponuda na pijacama

Da li ste znali da je jelka od davnina simbol večnog života, nade i obnove? Upravo zato ona je nezaobilazan deo praznične radosti, a za one koji to još nisu učinili - predstojeći vikend je prava prilika za kićenje. Kako izgleda ponuda jelki na beogradskim pijacama i kakva je prodaja ove godine, proverila je ekipa Euronews Srbija.

Prema rečima prodavaca i razgovorima sa kupcima, čini se da je najveći deo građana koji planiraju da kite jelku to već učinio, jer je prodaja poslednjih dana u blagom padu. Iako su prirodne jelke sve popularnije, prodavci kažu da je ukupna prodaja slabija nego prethodnih godina, za šta nemaju jasno objašnjenje.

Na pijaci Stari Merkator u ponudi su prirodne jelke različitih vrsta, veličina i oblika, uključujući i jelke sa busenom koje nisu posečene, a dolaze iz rasadnika sa Divčibara. Upravo ove jelke beleže veću potražnju, što prodavci tumače rastućom ekološkom svešću građana.

Jelka kao zimzeleno drvo još od antike simbolizuje život i nadu - Grci i Rimljani su u svoje domove unosili zimzelene grane verujući u povratak proleća. Kićenje jelke kakvo danas poznajemo potiče iz Nemačke iz 16. veka, odakle se ovaj običaj proširio širom sveta, prilagođavajući se lokalnim tradicijama.

Ipak, kako pokazuje istraživanje na terenu, većina građana i dalje se odlučuje za plastične jelke, dok prirodne - posebno one sa busenom - čine oko polovine kupovine u toj kategoriji. Cene prirodnih jelki kreću se od 2.000 do 6.000 dinara, u zavisnosti od veličine i toga da li imaju busen.

Pored jelki, građani sve češće prazničnu atmosferu stvaraju i uz pomoć grančica zimzelenog drveća, venčića i dekorativne rasvete. Iako je većina već obavila pripreme, prodavci poručuju da ponude i dalje ima dovoljno - kako za one koji biraju prirodnu, tako i za one koji se odlučuju za veštačku jelku.

Više o ovoj temi pogledajte u snimku na vrhu teksta