Kako su se praznici u Srbiji menjali - od Božića i Nove godine do potrošačkih rituala

Praznici u Srbiji nekada su bili temelj zajedništva i duhovnog života, dok se danas često svode na potrošačke rituale i konzumerizam, saglasni su sagovornici Euronews Srbija. Nekada su, objašnjavaju, neuporedivo veći značaj imali Božić i Uskrs nego što ga imaju danas, ali ocenjuju da ovi praznici polako ponovo dobijaju na sve većem značaju. 

Istoričar Nebojša Damnjanović ističe da Nova godina u tradicionalnom srpskom društvu nije imala značaj kakav ima danas, jer su religiozni praznici bili u središtu života. 

“U našoj tradiciji, ne samo srpskoj nego i evropskoj, mnogo veći značaj su imali religiozni praznici - Božić, Uskrs i ceo crkveni kalendar. Nova godina je bila prilično zanemarena“, objašnjava Damnjanović. 

On podseća da je život u prošlosti bio snažno uređen verskim praznicima i običajima, naročito u agrarnom društvu. 

“Čitav život je bio regulisan tim praznicima i njima se vekovima posvećivala najveća pažnja. To se danas u velikoj meri izgubilo, posebno u gradovima“, kaže Damnjanović. 

Govoreći o potiskivanju praznika u 20. veku, Damnjanović naglašava da je komunizam imao izrazito negativan odnos prema religiji. 

“Komunistička partija bila je militantno-ateistička. Crkva je smatrana delom starog poretka i sistematski je potiskivana, iako formalno nije bila zabranjena“, ističe on. 

Praznici pod uticajem konzumerizma

Autor Jutjub kanala “Blago za dušu” Dušan Blagojević smatra da su savremeni praznici pod snažnim uticajem konzumerizma. 

“Taj mentalitet potrošnje se uvukao i u međuljudske odnose i u praznike. Svi se danas bore i za našu pažnju i za naš novac, pa se nameće pritisak da se praznici 'moraju' slaviti na određeni način“, kaže Blagojević. 

On dodaje da praznici gube smisao ako se svedu samo na trpezu i poklone. 

“Radost praznika nije u hrani, nego u sabornosti i vraćanju porodici. Ono što nam danas najviše nedostaje nisu pokloni, već pažnja i prisustvo“, naglašava Blagojević. 

Govoreći o savremenom čoveku, Blagojević ukazuje na gubitak unutrašnjeg oslonca. 

"Izgubili smo kontakt sa sobom, sa drugima, sa prirodom i sa Bogom. Kada čovek nema oslonac, svaka tačka postaje vodilja i zato smo danas dezorijentisani", kaže on. 

Sagovornici su saglasni da praznici i dalje imaju potencijal da okupe porodicu i zajednicu, ali samo ako se vrate svom izvornom smislu. 

"Tradicija nije obožavanje pepela, nego održavanje plamena. E tu bismo trebali nekako da vodimo računa šta treba zadržati, a šta treba ostaviti po strani i opet da se setimo šta slavimo, koga slavimo i zbog čega slavimo. Kako je i Jerotić to govorio, religiozan čovek je čovek koji tačno zna i koga slavi i zašto slavi", podseća Blagojević, naglašavajući da je važno znati šta i zašto slavimo. 

Kompletno gostovanje i detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu iznad teksta.