"Penali" za narušavanje javnog reda i mira na mrežama: Može li digitalni svet u potpunosti da se stavi u zakonske okvire

U modernom dobu društvene mreže smatraju se posebnom vrstom javnog prostora koje zahteva specifičan vid regulacija. Ukoliko upravo te društvene mreže posmatramo kao javni prostor, onda se i pojedini prekršaji učinjeni tamo mogu posmatrati kao narušavanje javnog reda i mira. Tako makar predviđa Nacrt izmena i dopuna Zakona o javnom redu i miru. On predviđa i novčane kazne i zatvorske kazne koje bi mogli da budu donesene tim novim nacrtom zakona, poput vređanja i pretnji.

Kako su preneli mediji, kabinet zaštitnika građana Zorana Pašalića izradio je Nacrt izmena i dopuna Zakona o javnom redu i miru koji predviđa da se u prekršaje iz te oblasti uvrste i oni učinjeni ne samo na javnom mestu, nego i na društvenim mrežama. Ubuduće bi, prema Nacrtu u koji je FoNet imao uvid, osim na javnom mestu, kazna stizala i ukoliko se nepristojnim i drskim ponašanjem narušava javni red i mir ili se vređa moral građana na javnom mestu ili na društvenoj mreži. 

Za narušavanje javnog reda i mira ili vređanje morala građana na javnom mestu ili na društvenoj mreži lice će biti kažnjeno novčano od 10.000 do 150.000 dinara ili radom u javnom interesu od 80 do 360 časova. Ko taj prekršaj napravi u grupi od tri i više lica kazniće se radom u javnom interesu od 240 do 360 časova ili kaznom zatvora od 30 do 60 dana.

Ipak, nacrt nije dostupan javnosti, a izvršna direktorka organizacije "Partneri Srbija" Ana Toskić Cvetinović kaže za Euronews Srbija da je to posebna tema za razgovor.

"Zašto je jedan tako bitan dokument već nije predmet neke vrste javne diskusije, već o njemu saznajemo iz medija. Ja sam sticajem okolnosti imala u vidu taj nacrt, pri čemu moram da se ogradim, ne mogu da tvrdim da je to što sam videla zapravo autentičan dokument koji je izašao iz Kancelarije zaštitnika građana, koji je predlagač ovog teksta. Onako kako je definisana društvena mreža u tom predlogu ne možemo da govorimo da se radi o jednom javnom prostoru, zato što ovaj nacrt daje jednu, pa moram da kažem, vrlo paušalnu definiciju društvene mreže, gde zapravo pod društvenom mrežom podrazumeva bilo kakvu stranicu ili bilo kakav računarski program na kom se omogućava komunikacija odnosno razmena informacija između korisnika i to korišćenjem računara ili telefona. I sad ću ja vas zapitati šta je sa tabletima? Da li to znači da bilo kakva vrsta prepiske između dve osobe, dakle, može da se smatra društvenom mrežom, jer nacrt ne predviđa koji je to broj ljudi koji zapravo treba da bude uključen u takvu vrstu razmene", rekla je ona. 

Kako dodaje, javnim prostorom i pod važećim Zakonom o javnom redu i miru, zapravo jeste prostor koji je dostupan neograničenom broju lica.

"Sama ta činjenica govori da ne možemo baš da izjednačimo svaku društvenu mrežu sa javnim prostorom. I druga stvar, nacrt, bar onako kako je sada predstavljen, ide na štetu slobode izražavanja i to je ono što bi zapravo najviše trebalo da nas zabrine i u čemu bi trebalo da se razgovara i bilo bi dobro zapravo da predlagač i obrazloži odakle dolaze ideje za ovakve predloge", dodala je ona.

Advokat Vladan Joksimović ističe da su stvari višeslojne i da je potpuno bespotrebno što se oko svega i stvara veo misterije, te da predlagač zakona treba da izađe u javnost i da kaže šta je ustanovljeno u praksi i zbog čega predlaže ovakva rešenja.

"Zaštitnik građana, to je njegova ustavna pozicija, zna se koji je njegov posao i on prosto treba da svoj posao radi, ako neko treba da radi transparentno, to je zaštitnik građana. I mora da izađe i prosto da razbije tu mistriju. Možda oni kada izađu sa nekom argumentacijom, ne samo na televiziji, nego prosto na neke debate stručne i tako dalje, onda ljudi počinju da razmenjuju argumente i možda stignemo do nečeg dobrog u čitavoj stvari. Ovako, to zvuči dosta loše, ovo što sam pročitao. Ne treba na taj način ograničavati digitalni prostor. Mogu ukratko da vam kažem da postoje već razni pravni mehanizmi u ovoj zemlji koji štite interese pojedinaca na društvenim mrežama", rekao je Joksimović.

Euronews Srbija

Kako dodaje, ne kaže da su namere loše, ali postavlja pitanje ko bi vodio te prekršajne postupke.

"Recimo, kad prekršite nešto iz oblasti carinskih propisa, uprava carina pokrene prekršajni postupak protiv prekršioca sa nekog pravnog ili fizičkog lica. Komunalna policija, redovna policija. Ko bi ovde vršio nadzor nad primenom ovih propisa? I ko bi uopšte pokretao te prekršajne postupke", naveo je on.

Regulacija u EU

Ana Toskić Cvetinović napominje da svaki ulazak u teritoriju u kojoj se sankcioniše govor jeste put ka cenzuri. Ističe da nama uzor treba da bude ono što se dešava na nivou Evropske unije.

"Mi smo država koja je u procesu kandidature za članstvo u EU i imamo i obavezu da se usklađujemo sa tim propisima. Na koji način se razvija regulativa u Evropskoj uniji? Postoji regulativa online prostora, ali ona nije usmerena na sankcionisanje ponašanja i govora u online svetu. Ona se fokusira na obezbeđivanje mehanizama na društvenim mrežama koje nama, kao korisnicima, omogućavaju da zaštitimo svoje prava. Jer ne može sankcionisanje, odnosno, prekršaj ili neka zatvorska kazna, u najgorem slučaju da bude prvi mehanizam. Mi prvo imamo mogućnost da se obratimo društvenoj mreži i da tražimo da se neki sadržaj ukloni, ako smatramo da je on nezakonit ili nedozvoljen. Da li mi imamo tu mogućnost? Kao država koja nije članica Evropske unije, da, ali jako teško kao građani ostvarujemo ta svoja prava. I, zapravo, prioritet naših organa treba da bude da obezbede mehanizme zaštite kakve imaju građani Evropske unije, koja je postavila neku vrstu zlatnog standarda, kada govorimo o zaštiti korisnika i korisnica u online prostoru", rekla je ona. 

Kako je dodala, ako ne možemo da ostvarimo svoje prava prema društvenoj mreži, propisi Evropske unije omogućavaju čak i neku vrstu posredovanja, odnosno dogovora, gde možete da pregovarate sa predstavnicima društvene mreže o ostvarenju nekog svog prava. 

"Dakle, postoje načini da ono što su nezakoniti sadržaji uklone, a ne da vi odmah sankcionišete, kažnjavate ili, kažemo, u najgorem slučaju stavljate u zatvor nekoga ko je izvršio određeno ponašanje u online prostoru. Dakle, fokus treba da bude zaštita svih nas, kao korisnika i korisnica, a posebno onih najugroženijih, dakle, i dece i osetljivih grupa itd. A tek onda kažnjavanje određenih ponašanja. Mi moramo da razvijamo kulturu dijaloga i u online prostoru. Mi je nemamo ni u offline prostoru, je li tako? E, hajde da radimo na tome, uz ove mehanizme koje sam pomenula, koje zapravo treba da nam svima daju jedan deo odgovornosti, ali i prava u online kontekstu", rekla je ona.

Joksimović ističe da njegova advokatska kancelarija ima brojne predmete, odnosno bogatu praksu pred sudovima u kojima pojedinci koji smatraju da im je neko pravo ličnosti ugroženo tuže tog koji je objavio informaciju na društvenim mrežama.

"Ali to je privatni interes, to nije društveni interes. O društvenom interesu, zaštiti društvenog interesa stara se tužilaštvo. Pošto je ovde reč o prekršajima, to je ipak mnogo niži stepen društvene opasnosti izvršenih dela, kada je reč o prekršajima, to jeste deo kaznenog prava, ali mnogo jedan sumarni postupak koji se vodi za dela koje su mnogo manje društvene opasnosti izvršene sa novčane sankcije, kao što je ovde u ovom nacrtu predviđen. Ali, ponavljam, ne vidim ko bi to primenjivao i koji je interes da to država sada nadgleda i vodi računa", rekao je on.

Euronews Srbija

Predloženi nacrt, inače, kaže da se nepristojno i drsko ponašanje na društvenim mrežama odnosi na ponašanje koje može da naruši javni red i mir, vređa moral građana na mrežama, ali na pitanje kako bi to bilo uređeno, Toskić Cvetinović kaže da ako vi mislite da vas je neko uvredio nekim napisom na društvenoj mreži, vi imate mehanizam - privatnu tužbu da ostavite svoje prava.

"Dakle, postoji mehanizam da se od toga zaštitimo u online svetu. Nepristojno drsko i bezobzirno ponašanje. Pomozite vi meni. Kako se ono demonstrira u online prostoru? Šta vi smatrate da je nepristojno, šta ja smatram da je nepristojno, šta je vaš moral, šta je moj moral? Ko to ceni? To su pojmovi koji su onako vrlo podložni subjektivnoj oceni. Vi u jednom fizičkom prostoru možda možete da procenite da li je neko bahat, da li je agresivan, je li tako? Na koji način ćete to kroz nečije reči, koje ćete pročitati na nekoj društvenoj mreži? Tako što će neko ostaviti tri znaka uzvika, je li tako? To u online prostoru smatramo da neko viče", rekla je ona.

Na sve to, dodaje Joksimović, ovaj online prostor može da se napusti iste sekunde.

"Javni prostor, ako neko prevrće kontejnere po ulici i lupa po kontejneru, to je narušavanje u klasičnom smislu javnog rada i mira. Smeta stanarima te ulice, ne mogu deca da spavaju i tako dalje, i treba da dođe komunalna policija da reaguje, je li tako? I oni ne mogu da se tako lako udalje od toga, prosto im smeta. Da kažemo da može da bude javni prostor i društvene mreže, to možemo da se složimo, ali ne vidim kako se tu remeti javni red. Prosto ne mogu da se setim nekog dobrog primera, na kraju krajeva, ako bi čak i to došlo da vas neko remeti, kliknete jednom i izađete sa te društvene mreže i više vas niko ne remeti", rekao je on.

Kompletno gostovanje Ane Toskić Cvetinović i Vladana Joksimovića pogledajte u video prilogu na početku teksta.