Petrov: U prvoj godini nastojaću da Ustavni sud koliko je moguće otvorim ka javnosti
Komentari
25/01/2026
-20:54
Predsednik Ustavnog suda Vladan Petrov izjavio je danas da će tokom prve godine svog mandata nastojati da Ustavni sud koliko je god moguće otvori ka javnosti i medijima i pozvao predstavnike institucija vlasti na veću otvorenost i negovanje dijaloga, čak i sa političkim neistomišljenicima.
"Ja ću u prvoj godini dana gledati da Ustavni sud, koliko je to moguće, primereno otvorim ka javnosti, otvorim ka medijima i ako ništa drugo, makar nešto od onoga što sam zamerao i nekim drugim visokim institucijama i njihovim predsednicima, u dogledno vreme otklonim", rekao je Petrov za Tanjug, u svom prvom medijskom gostovanju nakon što je stupio na funkciju predsednika Ustavnog suda 22. januara.
On je istakao da sve institucije moraju više i redovnije da rade čak, kako je rekao, i kad greše i donose odluke koje su možda kontroverzne.
"Takve odluke su bolje nego nikakve odluke, zato što neretko odlaganja stvaraju jednu vrstu dodatnog nepoverenja kod građana", rekao je Petrov.
Govoreći o potrebi za većom transparentnošću, on je otkrio da Ustavni sud već preduzima konkretne korake kako bi rad ove institucije bio otvoreniji za javnost.
"Mi smo pre nekoliko dana doneli prvu važnu odluku u ovom sastavu i ona se ticala žalbi koje su dostavljene na rešenje Visokog saveta tužilaštva o prigovorima. Znate, moram da odam malo iznutra i jednu tajnu. Ja sam, iako tada još nisam bio zvanično predsednik, ali kao najstariji sudija po stažu, zamolio da bukvalno tog momenta, kada je sednica završena, na sajtu Ustavnog suda makar bude okačena cela odluka", rekao je Petrov.
On je ocenio da dosadašnja praksa informisanja medija o odlukama suda u roku od 24 časa dozvoljava da se u javnosti iznesu mnoge informacije i dezinformacije pre nego što institucija uopšte objavi činjenice o nekom procesu ili odluci.
Povezane vesti
"Mislim da je važno reagovati nekada i kad dobijamo upite od različitih nevladinih organizacija koje nesumnjivo imaju određenu političku ili kvazi-političku ulogu, one traže određene informacije, recimo, o pojedinim predmetima. I primetio sam da je do sada u Ustavnom sudu bilo vrlo nejednako postupanje u pogledu davanja odgovora takvim organizacijama. Išlo se češće na to da se ne da nikakav odgovor", napomenuo je Petrov.
Euronews
On je dodao da se o slučajevima koji su u toku svakako ne mogu dati naročito opširne informacije, ali da čak i potvrda da je postupak u toku i da su određene radnje preduzete može biti dovoljna da se unapredi međusobno poverenje.
"Čak i jedna informacija, da je postupak u toku i da su određene radnje preduzete, daje dovoljno elementa da se kaže: 'pa čekajte, ovi nešto rade, volelo bismo da znamo šta još, ali moguće je da u datom trenutku to nije adekvatno i izvodljivo'", rekao je Petrov.
Ipak, kako ističe, prisustvo javnosti u pravosudnim postupcima mora biti "dozirano", kako na sudije ne bi bio vršen pritisak.
"Mediji sa različitih strana spektra, čak i oni na kojima ja ponekad gostujem, neretko nisu spremni ili eventualno to rade na jedan način koji nije sasvim prikladan u demokratskom društvu i to onda dodatno stvara jednu, kako bih rekao, potrebu možda pojedinih institucija da se zatvaraju", rekao je Petrov o kometarišući medijsko izveštavanje o radu sudova.
Govoreći o setu predloženih izmena pravosudnih zakona koje je podneo narodni poslanik i Predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Uglješa Mrdić, Petrov je istakao da su ove izmene pravosudno-organizacione, budući da se u načelu ne odnose na ustavno pravo i da se samim tim ne kose sa načelima Venecijanske komisije.
Kako kaže, do problema sa pravosudnim reformama dolazi ne zbog normativnih rešenja, već zbog implementacije, a uspešnu implementaciju sprovode pravi ljudi.
Povezane vesti
"Čine ih ljudi koji su spremni u krajnjoj liniji da žrtvuju neke svoje privatne ili svake druge interese da bi načinili te pionirske korake. Mi, u stvari, pred Mrdićeve predloge zakona imamo jednu situaciju - ja moram to otvoreno da kažem - ja nisam siguran da bi se na običnoj konferenciji sada mogli sastati, da budu u prvom redu, predsednik Visokog saveta tužilaštva, predsednik Visokog saveta sudstva, predsednik Vrhovnog suda, predsednik Ustavnog suda i tako dalje", rekao je Petrov.
Poziv na institucionalni dijalog
On je ocenio da je do, kako kaže, kvarenja personalnih odnosa između ljudi koji oličavaju te institucije došlo u poslednjih godinu ili dve dana i istakao kao poentu da je važno da se Srbija vrati dijalogu.
"Moj savet je, i aktuelnim vlastima, a mislim da smem kao predsednik Ustavnog suda da pozivam na institucionalni dijalog: pokušajte dodatno da razgovarate sa svima, koji možda žele ili ne žele da razgovaraju, ali će onda i javnost videti da oni to ne žele, ili da opstruiraju, pa će i proceduralni legitimitet tih predloga biti ojačan", poručio je Petrov.
On je dodao da je sadržinski legitimitet nekog zakonskog predloga koji se tiče organizacije pravosuđa ipak drugo pitanje i dodao da zavisi od implementacije.
"Organizacija pravosuđa, tužilaštva je nešto što spada u domen tzv. zakonodavne celishodnosti - možda su ta rešenja negde gora ili negde bolja, ali mi moramo da vidimo u primeni šta je bolje šta nije jer mi imamo taj problem, to nam je mentalitetski problem, mi nešto donesemo i posle jedve ili dve god oduševljenja kreće naglo razočaranje jer smo naišli na prve prepreke u primeni", zaključio je Petrov.
Vladan Petrov je 22. januara jednoglasno izabran za predsednika Ustavnog suda i stupio je na tu funkciju.
Kako je ranije saopšteno iz Ustavnog suda, Petrova je za funkciju predsednika tog suda predložilo deset sudija uz obrazloženje da je, pored ostalog, kao sudija u toku dosadašnjeg trajanja mandata iskazao visoku stručnost prilikom izrade odluka u predmetima u kojima je bio zadužen kao sudija izvestilac, i to kako u oblasti ustavnih žalbi, tako i u oblasti normativne kontrole.
Komentari (0)