Aleksandar Conić u emisiji Čadež talk: Dom Jevrema Grujića kao čuvar porodične istorije

Dom Jevrema Grujića danas predstavlja jedno od retkih mesta u Srbiji gde se istorija ne posmatra samo kroz eksponate, već kroz kontinuitet jedne porodice koja je gotovo dva veka povezana sa istim prostorom. O nastanku muzeja i značaju porodičnog nasleđa u emisiji Čadež talk, govorio je Aleksandar Alek Conić, reditelj, producent i jedan od osnivača doma Jevrema Grujića, jedinstvenog privatnog muzeja u srcu Beograda. Potomak je jedne od najvažnijih diplomatskih porodica Srbije, ali čovek koji je porodično nasleđe pretvorio u živu kulturnu adresu. U njegovoj priči spajaju se Sorbona i Svetogorska, diplomatija i film, stari Beograd i savremena Srbija.

Ovaj dom nije obična kuća. To je mesto u kojem su vođeni razgovori važni za sudbinu Srbije. Mesto u kojem se čuva viševekovna porodična i nacionalna baština. Ali i mesto koje je bilo simbol urbanog Beograda, jer je upravo to i na ovom mestu otvorena je i prva gradska diskoteka čiji su gosti bili i Alen Delon, Katrin Denev, Gaga Nikolić, Beba Lončar i drugi.

Danas tu kuću, njene predmete, njene priče, njenu tišinu čuvaju potomci porodice Aleksandra Conića. Školovan za film u Torontu, aktivan u produkciji, izložbama i kulturnim projektima, Aleksandar je čovek u kom se spajaju istorija i kadar, dokument i emocija, porodično, memorija i javni interes. 

Euronews

"Kuća ova jeste u nekim slojevima, u nekim lejerima. Ti si stvarno jedan od retkih ljudi koji poznaje i one niže i ove srednje i one najviše spratove kuće i te naslage dugogodišnje i vremena. A kad kažem naslage, mislim na trajanje“, navodi Conić.

Govoreći o ideji da se porodična kuća pretvori u muzej, Conić ističe da je ta odluka mnogima u početku delovala neobično.

"Kada smo rekli našim kumovima da razmišljamo da otvorimo muzej, pogledali su nas kao da smo rekli da otvaramo most ili nuklearnu centralu. Ali istorijske okolnosti su se tako sklopile da je kuća ostala u porodičnom vlasništvu i da postoji neprekinuti niz od skoro 200 godina naše porodice u ovoj kući“, dodaje on.

Posebnu vrednost, kako navodi, predstavlja činjenica da se porodica nije selila i raseljavala, što je omogućilo očuvanje velikog broja predmeta i dokumenata.

"Moj sin je danas osma generacija. Pošto se porodica nije raseljavala, sačuvano je mnogo toga što se inače kroz generacije izgubi - predmeti, uspomene i tragovi života prethodnih generacija“, kaže sagovornik.

Euronews

Kroz priču o porodici Grujić, zapravo se prati i razvoj moderne Srbije. Centralna ličnost te priče je Jevrem Grujić, jedan od najznačajnijih srpskih državnika 19. veka.

"Mi kažemo da kroz porodičnu istoriju oslikavamo istoriju moderne Srbije. Jevrem Grujić je bio jedan interesantan lik iz malog sela Darošava kod Aranđelovca. Poslat je na školovanje u Hajdelberg, a potom na Sorbonu u Pariz, odakle se vratio da gradi modernu srpsku državu“, priča Conić.

Conić podseća da je Jevrem Grujić bio među ljudima koji su se zalagali za uvođenje modernih političkih principa i parlamentarizma.

"On, koga je knez Miloš poslao na školovanje, kasnije je postao veliki borac protiv samovolje i za uspostavljanje parlamentarne demokratije. To je taj modernizam koji je obeležio njegov rad“, ističe reditelj.

Po njegovom mišljenju, upravo je spremnost da se uvode nove ideje zajednička nit koja povezuje različite generacije porodice.

"Jevrem je uvodio nove stvari u politički život Srbije. Kasnije su i naredne generacije donosile novine. Na kraju krajeva, i diskoteka koja je postojala u ovoj kući bila je svojevrsna avangarda. Danas mislim da smo avangarda u muzeološkom smislu, kroz način na koji osvetljavamo istoriju Srbije“, ističe on.

Euronews

Govoreći o sopstvenom životnom putu, Conić se osvrnuo na godine provedene u Kanadi, gde je studirao film i stekao iskustva koja će kasnije oblikovati njegov profesionalni rad.

"Godine 2001. i 2002. odlazim u Kanadu. Dobio sam stipendiju na Filmskoj akademiji u Torontu i tamo ostao skoro osam godina. To je bilo jedno dragoceno iskustvo, ali smo oduvek želeli da se vratimo i najlepše godine provedemo u Srbiji“, priča on.

Po povratku u zemlju započinje karijeru u filmskoj produkciji, sa posebnim fokusom na međunarodne projekte.

"Danas radimo za velike studije poput Diznija, Netflixa, Amazona i najvećih indijskih produkcija. Film je izuzetno važan za ekonomiju jedne zemlje jer strani producenti dolaze, troše novac ovde i sve ostaje u domaćoj privredi.“, kaže Conić.

Ideja o muzeju rodila se spontano, nakon jedne veoma posećene izložbe održane 2015. godine.

"Napravili smo izložbu u Domu Vojske Srbije koju je za mesec dana videlo više od 20.000 ljudi. Kada se završila, rekli smo: 'hajde da stvari vratimo kući i otvorimo ih za javnost'. Deset godina kasnije vrata još nismo zatvorili“, ističe sagovornik.

Euronews

Conić smatra da Dom Jevrema Grujića nije klasičan muzej i da upravo u tome leži njegova posebnost.

"Mi nemamo posetioce, mi imamo goste. A gosta kada primiš u kuću, ti ga dočekaš, provedeš kroz prostor i pokažeš mu ono što ga zanima. Zato svako ko dođe kod nas dobije jednu ličnu priču i drugačije iskustvo“, ističe.

U vremenu ubrzanog života i ogromnog priliva informacija, smatra da ljudi sve ređe pronalaze vreme za sopstvene porodične priče.

"Toliko je brz život danas da ljudi često nemaju vremena da razgovaraju o svojim bakama, prabakama i pradedoma. A upravo su te priče važne. Nadam se da ljude inspirišemo da sačuvaju ono što govori o njihovom poreklu i identitetu.“, zaključuje Conić.

Detaljan prilog pogledajte u videu iznad teksta.