Sve više penzionera ostaje aktivno i nakon penzionisanja - koliko njih i dalje radi i zbog čega?
Komentari20/02/2026
-13:29
U Srbiji između 45.000 i 70.000 penzionera radi i nakon odlaska u penziju, a zakon im omogućava zaposlenje uz zadržavanje primanja. Predsednica udruženja penzionera Stari Grad Snežana Nena Šantić kaže za Euronews Srbija da stariji rade i zbog finansijske potrebe, ali i zbog socijalizacije i osećaja korisnosti. Ističe da su penzioneri cenjeni radnici, posebno u deficitarnim zanimanjima, ali upozorava i na značaj urednog plaćanja doprinosa i dugoročnog planiranja.
"Jako je dobro raditi kad odete u penziju. Iz dva razloga. Jedan je ako vam je mala penzija, pa vam treba dodatak uz penziju i to je dobro. A s druge strane, ta socijalizacija koja je nama neophodna i kada odemo u penziju“, kaže Šantić.
Ona navodi da se mnogi penzioneri, nakon početnog odmora, suočavaju sa osećajem izolacije.
“Vrlo brzo počinje da nam nedostaje uprava, nedostaje nam ljudi, nedostaje nam to što treba da smo, kao svako socijalno biće, da smo u društvu“, ističe.
Zakon dozvoljava rad po ugovoru o radu ili ugovoru o delu, a penzioneri mogu i da pokrenu sopstveni biznis, uz određena ograničenja za korisnike porodičnih invalidskih penzija.
"Oni koji imaju porodične invalidske penzije moraju jako da vode računa, da vam ne obustave slučajnu penziju u periodu dok radite. Postoje ograničenja, ali to je ono što se menja svake godine", objašnjava Šantić i dodaje da se revizija penzije, po prestanku rada, obračunava na osnovu prvobitnog rešenja o penzionisanju.
Prema njenim rečima, postoje dve dominantne grupe penzionera koji se odlučuju na rad - oni sa niskim primanjima i oni koji poseduju specifična znanja i iskustva.
Povezane vesti
"Inflacija i cene i sve što utiče, i svetska politika i svetska ekonomija, sve se preliva na kraju preko našeg novčanika i našeg frižidera. Takođe, ne biste verovali kakva sve zanimanja nemaju naslednike. Da. Skoro je neka firma zvala i pitali da li imate kranistu. Onda retko možda nađete mesare i sva ta specifična zanimanja", kaže ona.
S druge strane, ističe da su penzioneri poželjni radnici, i da im u prilog ide dugogodišnje radno iskustvo.
"Odlično znaju posao, poštuju hijerarhiju, vrlo su disciplinovani. To su dve stvari koje ne mogu da se kupe – vreme i iskustvo", naglašava Šantić, dodajući da su posebno traženi zanati i retka zanimanja, poput kranista ili mesara.
Govoreći o sivoj ekonomiji i uplatama doprinosa, Šantić poručuje mladima da razmišljaju dugoročno.
"Nemojte varati državu, varate sebe. Ako dobijate deo plate na ruke, tog momenta vi jedete svoju penziju“, upozorava ona, podsećajući da će buduća penzija iznositi oko 47 odsto prosečnog ličnog dohotka tokom radnog veka.
Kao ključnu poruku i mladima i starijima, ističe važnost aktivnog života.
"Najgora je samoća u četiri zida. Samoća je svetska bolest. Zidovi ne znaju da se smeju, ne znaju ni da plaču", kaže Šantić i savetuje penzionerima da se udružuju, ostanu društveno angažovani i neguju kontakte sa porodicom i prijateljima.
Povezane vesti
"Udružite se, idite u udruženja. Ima toliko udruženja, od planinarskih društava do ovih udruženja penzionera. Ne zaboravite komšije", rekla je.
Kompletno gostovanje i detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.
Komentari (0)