Šta radnicima donosi slovenački model "80/90/100" i može li on da zaživi u Srbiji?

Komentari

Šta radnicima donosi slovenački model "80/90/100" i može li on da zaživi u Srbiji? - Copyright profimedia

Autor: Euronews Srbija, RTS, siol.net

21/01/2026

11:02

veličina teksta

Aa Aa

Mnoge zemlje širom sveta, uključujući Island, Nemačku, Irsku i Belgiju, već su eksperimentisali sa četvorodnevnom radnom nedeljom, što se pokazalo kao izuzetno uspešno. Slovenija je uvela inovativni model "80/90/100", koji ima za cilj da se iskusni radnici duže zadrže u svetu rada, ali da im se, ipak, olakša poslednja etapa karijere. Ovakav sistem na snazi je od 1. januara i već je pokupio pohvale jer donosi više koristi radnicima. Logično je, stoga, postaviti pitanje i da li Srbija može da prati slovenački primer?

U Sloveniji su od prvog dana ove godine na snagu su stupile izmene Zakona o regulisanju tržišta rada, usvojene u slovenačkom parlamentu prošle jeseni. Takozvani sistem 80/90/100, odnosi se na radnike starije od 58 godina ili one koji su ostvarili 35 godina radnog staža.

Šta on donosi? Ukratko, zaposlenima je data mogućnost da rade 80 odsto radnog vremena, za to dobiju 90 odsto plate i 100 odsto uplaćenih doprinosa.

Dakle, naziv mere vrlo jasno sažima njenu suštinu. Zaposleni koji ispunjava zakonske uslove i dogovori se sa svojim poslodavcem da učestvuje u meri radiće 80 procenata svog punog radnog vremena (na primer, 32 umesto 40 sati nedeljno), primati 90 procenata osnovne plate na koju bi imao pravo za puno radno vreme, i zadržaće prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja kao da radi 100 procenata, odnosno puno radno vreme, piše siol.net.

To je stoga kompromis između rada i slobodnog vremena, u kojem finansijska i penzijska situacija radnika ostaje relativno povoljna, a poslodavac zadržava iskusno osoblje.

Mera nije univerzalno pravo, već opcija koja zavisi od ispunjavanja određenih uslova i saglasnosti obe ugovorne strane. Zaposleni ima pravo na meru ako: radi puno radno vreme, ispunjava jedan od dva uslova: dostigne propisanu starost (najmanje 58 godina u 2026. godini) ili ima najmanje 35 godina staža, nije odgovorna osoba u samostalnoj delatnosti ili instituciji, nije u srodstvu sa poslodavcem (zabrana se primenjuje i na članove porodice).

Uslov starosti će se postepeno povećavati. U 2026. i 2027. godini biće 58 godina, a zatim će se svake godine povećavati za tri meseca sve do 2035. godine, kada će doseći 60 godina. Ova mera ima za cilj postepeno prilagođavanje tržišta rada starenju radne snage.

Nadežda Satarić iz organizacije "Amiti" rekla je da ovaj model donosi dobit svim stranama. Ona objašnjava da se ovim rešenjem smanjuje broj prevremenih penzionisanja i zadržava dragocena radna snaga na tržištu.

Kako je dodala, ovakav sistem znači više slobodnog vremena i manje fizičkog opterećenja za starije radnike, ali bez umanjenja njihovih budućih penzionih prava.

"Dobro će biti i za državu, jer će se više doprinosa uplaćivati u penzijske fondove. Mislim da je ovo korist za sve", ističe Satarić.

Može li Srbija da prati ovaj primer?

Iako u Srbiji postoje određene olakšice za zapošljavanje penzionera, zakon još uvek ne prepoznaje ovako fleksibilan model rada. Da bi sistem "80/90/100" zaživeo kod nas, neophodne su izmene zakona.

"Da bi ovo kod nas zaživelo, mora prvo da se izmeni Zakon o radu i Zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju", naglašava Satarić.

Ona ukazuje i na problem zaposlenih koji nisu potpuno radno nesposobni, ali ne mogu da izdrže osmočasovno radno vreme. Za njih bi, kako kaže, ovakve šeme bile spas.

Posebno su, dodaje ona, ugrožene profesije koje zahtevaju veliki fizički napor.

"Teško je da vaspitačica sa 64 godine može da prati dvadesetoro dece, kao i medicinska sestra koja satima stoji u operacionoj sali. Zato su potrebne fleksibilne šeme rada", kaže Satarić.

Slovenija već razmatra i dodatne mere, poput šestočasovnog radnog vremena i produženog vikenda, sa planom da do 2028. godine uvede 34-časovnu radnu nedelju.

Kako zaključuje Satarić, novi slovenački model pokazuje da briga o radnicima nije trošak, već investicija.