"Plata jeste bitna, ali nije jedino bitna": I dalje se eksperimentiše sa skraćenjem radne nedelje, kada će i u Srbiji
Komentari
26/07/2025
-11:56
Smanjenje radne nedelje na četiri dana moglo bi poboljšati zdravlje ljudi i smanjiti rizik od sagorevanja na poslu, pokazuju rezultati pilot-programa sprovedenog u šest zemalja. Šest meseci nakon početka eksperimenta sa četvorodnevnom radnom nedeljom, zaposleni su prijavili bolje fizičko i mentalno zdravlje i manji stepen sagorevanja (burnout). Sve više država, uključujući Poljsku, Island, Nemačku i Portugal, eksperimentišu sa kraćim radnim nedeljama kao mogućim odgovorom na rastuće stope depresije, anksioznosti i sagorevanja među zaposlenima. U Belgiji, zaposleni već imaju pravo da zatraže četvorodnevnu radnu nedelju, prenosi Euronews.
Novo istraživanje, objavljeno u časopisu Nature Human Behaviour, pridružuje se sve većem broju studija koje pokazuju da kraće radne nedelje mogu imati koristi i za radnike i za poslodavce.
U istraživanju je učestvovalo oko 2.900 zaposlenih iz 141 organizacije koje su skratile radnu nedelju bez smanjenja zarade, u Australiji, Kanadi, Irskoj, Novom Zelandu, Ujedinjenom Kraljevstvu i Sjedinjenim Američkim Državama.
Pre početka eksperimenta, kompanije su prošle dvomesečnu obuku i napravile izmene u načinu rada kako bi poboljšale efikasnost i saradnju. Potom su uvele četvorodnevnu radnu nedelju -odnosno smanjenje radnih sati za 20 odsto - u narednih šest meseci.
Nakon šest meseci, zaposleni sa skraćenim radnim nedeljama prijavili su manji stepen sagorevanja i bolje mentalno i fizičko zdravlje, kao i veće zadovoljstvo poslom.
Nasuprot tome, zaposleni u 12 američkih kompanija koje nisu promenile dužinu radne nedelje nisu prijavili značajne promene, te su poslužili kao kontrolna grupa.
"Čini se da su efekti na dobrobit prilično ujednačeni među kompanijama, državama i zaposlenima", izjavila je Ven Fan, jedna od autorki studije i vanredna profesorka sociologije na Bostonskom koledžu za Euronews Health.
Povezane vesti
Što su ljudi više smanjivali broj radnih sati, to su se bolje osećali u vezi sa svojim poslom i stepenom sagorevanja, a delimično i sa mentalnim zdravljem, pokazuje istraživanje.
Čak i oni koji su skratili radnu nedelju samo za nekoliko sati, prijavili su bolje zdravlje i veće zadovoljstvo poslom u poređenju sa kontrolnom grupom. Većina kompanija nastavila je sa kraćom radnom nedeljom i godinu dana nakon početka projekta, a čini se da pozitivni efekti nisu oslabili tokom vremena.
Euronews/Nenad Milošević
"Nema dokaza o opadanju dobrobiti zaposlenih ili performansi", rekao je sociolog Brendan Berčel sa Univerziteta u Kembridžu, koji je analizirao slične projekte u Velikoj Britaniji, ali nije učestvovao u ovom istraživanju.
Kakva će biti sudbina takvih inicijativa u Srbiji?
Postavlja se pitanje kakva je situacija u Srbiji u vezi sa skraćenjem radne nedelje i u kojim delatnostima je realno da se primeni taj model.
U Savezu samostalnih sindikata Beograda kažu za Euronews Srbija da su pokrenuli pitanje skraćenja radne nedelje i da o tome razgovaraju već nekoliko godina.
Poslednju takvu inicijativu za skraćenje radne nedelje uputili su sa Kongresa održanog 26. juna.
"U narednih nekoliko meseci ćemo krenuti u razradu te inicijative, da je potom obelodanimo i da je medijski predstavimo", kaže predsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda Dragan Todorović i navodi da je taj sindikat pre dve godine pokrenuo i inicijativu o usklađivanju rada i roditeljstva kako bi majke imale četvrodnevnu radnu nedelju.
Povezane vesti
On kaže da je skraćenje radne nedelje dobra stvar u smislu usklađivanja rada i privatnog života i roditeljstva.
"Sve više se srećemo sa izgaranjem na poslu, sagorevanjem. To ostavlja neke psihičke posledice. Ljudi su preumorni i to se, naravno, automatski odražava i na produktivnost tako da bi poslodavci imali benefit u smislu veće produktivnosti na radu i zadovoljne radnike i to se ne bi odrazilo na njihove profite. Smatramo da je to jedna stvar koja treba da bude neka nova tekovina, jer osmočasovno radno vreme i pet radnih dana u nedelji, to je nešto što traje već sto godina. Društvo se promenilo, odnosi su se promenili, tehnologija je napredovala, tako da smatramo da je došao trenutak za to, cela Evropa pokazuje da se radi na tome", rekao je Todorović.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić rekao je za Euronews Srbija da svakako treba razmišljati o uvođenju četvorodnevne radne nedelje za neke delatnosti, navodeći da verovatno taj model u Srbiji, s obzirom na karakter srpske privrede i kvalifikacije ljudi, ne bi mogao da se primeni na celokupnu privredu.
On naglašava da je vrlo važno znati koji su argumenti za uvođenje četvorodnevne radne nedelje.
"Kada je počela industrijska revolucija znači krajem 18. veka, svet je počeo sa, figurativno rečeno, beskonačnim radnim vremenom. Ljudi su radili do iznemoglosti, u najtežim uslovima, radili su u početku bezmalo svaki dan, sa platama koje su jedva održavale ljude u životu. Sa pojavom sindikata i napretkom civilizacije radno vreme se skraćivalo i po danima i po satima. To je bilo dobro i za zdravlje i raspoloženje tih ljudi, posvećenost poslu, ali, sa druge strane, značilo je i zdraviju naciju i naciju sa sve manje psiholoških problema vezanih za toliku vrstu rada. To su sve bili argumenti zbog kojih se skraćivalo i radno vreme u toku dana i broj radnih dana u nedelji", rekao je profesor Savić.
On kaže da su iskustva zemalja koje su skratile ili skraćuju radnu nedelju izuzetna, jer tri slobodna dana tokom sedmice omogućavaju čoveku da se potpuno oporavi, u psihičkom i fizičkom smislu, i da četiri radna dana tokom nedelje pruži svoj pun radni doprinos.
"Mi imamo jednu kovanicu - ne može mene niko tako malo da plati koliko ja mogu tako malo da radim. To takođe treba imati u vidu. Ništa ne vredi ako neko radi pet ili šest dana, to se posebno odnosi na činovnika, ako čovek, u principu, ne radi. Neko može uraditi za dva ili četiri sata radnog vremena svakog dana mnogo više nego neki koji rade od šest do deset sati dnevno. I to su sve argumenti, odnosno elementi za razmatranje da li treba skraćivati radno vreme ili ne. Kad bi, naravno, pitali poslodavce, ako bi mogli da produže i sedam punih dana, ne, naravno svi, ali neki ljudi rade i na državne praznike i nedeljom", rekao je profesor.
Sergio Azenha / Alamy / Profimedia
On smatra da ima vrlo ozbiljnih argumenata, a i iskustava, koji upućuju na zaključak da je uvođenje četvorodnevne radne nedelje pitanje vremena i jedna urgentna potreba.
"Ako se Vlada bude na to odlučivala, ona mora konsultovati sve strane i sindikate i zaposlene, odnosno radnike, i poslodavce, i državu, i fakultete, i sve one koji mogu doprineti pravilnom razumevanju i postavljanju koncepta četvorodnevne radne nedelje. S druge strane je važno da država izađe tome u susret jer moguće je da postoje neka preduzeća gde je dobra saradnja sindikata, odnosno radnika s jedne strane i poslodavaca s druge strane, gde oni mogu razmatrati to pitanje i proceniti da će ponekad ili najčešće doprinos ljudi mereno time koliko urade za četiri dana biti ponekad veći od doprinosa ljudi koji rade pet ili šest dana", rekao je profesor Savić.
Na pitanje koliko je realno da se u Srbiji skrati radna nedelja i u kojim delatnostima bi prvo moglo to da se sprovede, Todorović kaže da je za to neophodna jedna ozbiljna analiza.
"Mislim da je Srbija još uvek daleko, u Evropi se rade pilot projekti, u Srbiji ih tako reći nema. Kao i sve drugo, prvo će krenuti u razvijenim zemljama i naše oči su uprte u njih, vidimo da su za sada svi ti efekti poprilično pozitivni. Nadamo se da će i strane kompanije i države zapadne Evrope koje su razvijenije ohrabriti te kompanije da se ulazi u to. Smatram da to jeste definitivno budućnost radnih odnosa i u nekom trenutku se mora doći do toga, jer ova vrsta kapitalizma i odnosa prema kapitalu, da je najvažniji kapital i da privatne živote treba da uništimo, vidi se da to ne daje rezultat, da je sve više nezadovoljnih ljudi i da ta zarada i plata jeste bitna, ali nije jedino bitna", naglasio je Todorović.
On je rekao da što se tiče ove poslednje inicijative za skraćenje radne nedelje, to je inicijativa sa Kongresa 26. juna, navodeći da će u narednih nekoliko par meseci krenuti u njenu razradu i pedatvljanje, posle čega će krenuti s inicijativom i prema poslodavcima i prema Vladi Srbije.
"Revolucionarna promena"
Koristi od kraće radne nedelje uglavnom su se zasnivale na tri faktora: subjektivnom osećaju radne sposobnosti, manjem broju problema sa snom i manjoj iscrpljenosti, što naglašava koliko je san važan za zdravlje, prenosi Euronews.
"Veza između dobrog sna i raznih pokazatelja zdravlja i dobrobiti je zaista jaka", rekao je Berčel.
Zaposleni su pre eksperimenta u proseku radili 40 sati nedeljno - što znači da je 20 odsto smanjenja radnog vremena dovelo do 32 sata rada nedeljno. To je već standardna radna nedelja u Holandiji, dok je prosečna radna nedelja u Evropskoj uniji 36 sati.
Rezultati bi mogli poslužiti kao smernice za zemlje i organizacije koje žele da smanje pritisak na zaposlene. Na primer, Španija planira da radnu nedelju skrati sa 40 na 37,5 sati.
Pilot-program ima i neka ograničenja - zaposleni su kroz upitnike sami izveštavali o svom stanju, pa su možda preuveličali pozitivne efekte "u nadi da će zadržati model", priznaju istraživači. Osim toga, kompanije su se dobrovoljno prijavljivale za učestvovanje, što znači da su možda već bile naklonjene fleksibilnosti i dobrobiti zaposlenih, što može iskriviti rezultate i otežati uvođenje kraće radne nedelje u širu praksu.
"Kada uzmete u obzir još uvek dominantnu organizacionu kulturu, koja favorizuje duže radno vreme i rad iz kancelarije... smanjenje radnog vremena se generalno ne uklapa u tu ideologiju", navela je Fan.
Takođe, pilot-program je bio fokusiran na bogate zemlje engleskog govornog područja, pa nije jasno kako bi se četvorodnevna radna nedelja primila u drugim zemljama ili radnim kulturama.
Ipak, Berčel smatra da je ovo istraživanje "prava prekretnica" i najjači dokaz do sada o uticaju četvorodnevne radne nedelje u različitim organizacijama i državama.
"Ovakva istraživanja su se raširila nakon pandemije, kada su ljudi počeli da zamišljaju kako bi stvari mogle izgledati drugačije", rekao je.
"Ovo je zaista ključna studija koja bi mogla da promeni pravila igre."
Komentari (0)