"Cena nafte u svetu skočila za 50 odsto": Srbija zabranila izvoz do 19. marta, ali kako će kriza odraziti na cene

Globalni poremećaji na tržištu nafte sve su izraženiji zbog krize na Bliskom istoku. To je bio povod i za vanrednu sednicu Vlade Srbije na kojoj je doneta odluka o zabrani izvoza nafte i svih naftnih derivata za pogon motora kako bi se, prema rečima ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović Handanović, zaštitilo domaće tržište od nestašica i skoka cena. Postavlja se pitanje da li slede poskupljenja.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da sigurnih rezervi dizela i benzina ima za 90 dana, kao i rezervi kerozina za 35 dana i dodao da je sinoć pozvao premijera Đuru Macuta kako bi ga zamolio da Vlada Srbije donese hitnu odluku o zabrani izvoza naftnih derivata.

 

Bojan Stanić iz PKS kaže za Euronews Srbija da je nafta dostigla i 106 dolara i navodi da će taj skok cene nafte da se odrazi na cene svih proizvoda i u Srbiji. 

Stanić je rekao da je za sedam do 10 dana cena nafte na svetskom tržištu skočila za 50 odsto. 

Povodom odluke Vlade Srbije o zabrani izvoza nafte i svih naftnih derivata za pogon motora, Stanić navodi da je verovatno interes da ostane što više nafte u zemlji dok traje kriza.

On dodaje da se ne zna koliko će kriza trajati, da li nedelju dana, mesec ili duže.

"Desila se vrlo brza korekcija cene nafte i došla je na 106. Katarska vlada je rekla da može u narednih nekoliko nedelja da ode na 150, ukoliko se kriza ne smiri. Imajući u vidu da se sve više i više tamo pravi gužva od tih brodova, ne može ništa da krene, osim ovih što idu za Kinu, to je recimo, interesantno, brodovi za Kinu se propuštaju. I u tom smislu, mi smo zavisni od uvoza nafta", rekao je on.

Kako se zaštiti od skoka cena?

Zabrana izvoza nafte i svih naftnih derivata za pogon motora se odnosi na izvoz dizela, benzina i sirove nafte svim vidovima transporta do 19. marta, nakon čega će se donositi dalje odluke, rekla je resorna ministarka.

"Suština ove zabrane je zaštita domaćeg tržišta od nestašica i skoka cena, a usled globalnih poremećaja na svetskom tržištu", rekla je ona.

Stanić kaže da je bolje da se nafta koju Srbija ima u rezervama koristi po nekoj nižoj ceni po kojoj je nabavljena, nego se sad sve to izveze i da onda budemo u obavezi da kupujemo samo novu naftu koja je skuplja.

"Oni su rekli da se zabrana odnosi na period do 19. marta, znači daju kratkoročno, na sedam dana, a onda ćemo videti šta će biti posle toga. Verovatno će oni to produžiti", navodi on.

Ministarka Đedović Handanović je rekla da se hitno reagovalo da bi se pre svega zaštitilo tržište Srbije, ali i najavila da će takve odluke biti donošene i ubuduće.

Ona podseća i da je Srbija zemlja u kojoj građani plaćaju naftne derivate jeftinije u odnosu na njihovu realnu cenu na berzi, te da država čini sve da zaštiti građane i privredu.

Stanić navodi da će država sada pokušati da kroz promenu strukture cene, koja uključuje ne samo nabavnu cenu nafte, nego i akcizu, PDV i još neke takse, to možda malo smanji kako bi manju cenu plaćali građani i privreda.

"I u tom pogledu, zato će se osetiti to na budžetu, pa da li će biti potreban neki rebalans da se radi, videćemo", dodaje on.

Faktor NIS

Stanić kaže da se kratkoročna vanredna odluka Vlade Srbije donosi zato što je Srbija zavisna od uvoza nafte.

TANJUG/ VLADIMIR ŠPORČIĆ

"Ne može onda niko to baš da uzme toliko za zlo, kao na primer što se nekad zabrani izvoz nekog proizvoda kada je krizna situacija", rekao je on.

Situacija se usložnjava kada se uzme u obzir nerešeno pitanje Naftne industrije Srbije, čiji deo bi trebalo da kupi mađarski MOL i o čemu se još pregovara.

"Situacija se usložnjava imajući u vidu da sad i Mađarska trpi zbog toga, jer ona mora da uvozi naftu i ima situaciju sa Družbom. Postavlja se pitanje i oko toga što 20. marta ističe ta licenca NIS-u za uvoz nafte preko Janafa. Videćemo da li će se to produžiti, verovatno hoće. Mislim da to pitanje Mađari moraju da reše do izbora 12. aprila", rekao je Stanić. 

Krajnji rok za rešavanje prodaja dela NIS je 24. mart, ali Stanić navodi da sve može da se produži. 

"Nije to problem. Problem je samo da li će oni moći to da završe. To niko ne može da kaže sada, čak možda i ti ljudi koji su direktno uključeni u pregovore ne mogu da kažu, jer ima niz faktora koji sad utiče na to", rekao je Stanić.

Kakva je situacija u EU i regionu 

Zemlje članice Evropske unije imaju dovoljne zalihe nafte i gasa uprkos poremećenim lancima snabdevanja usled rata na Bliskom istoku, rečeno je danas iz Evropske komisije.

"Mnogo smo manje zabrinuti zbog bezbednosti snabdevanja, nego zbog visokih cena energenata", rekla je portparolka EK Ana-Kaisa Itkonen novinarima u Briselu, prenosi Reuters.

Prema njenim rečima, zemlja članice EU imaju zaliha nafte ili ekvivalenata za do 90 dana i nema naznaka bilo kakve vanredne situacije.

Ministri finansija zemalja članica G7 najavili su da će održati video-samit pod predsedavanjem Francuske kako bi procenili ekonomske rizike eskalacije sukoba u regionu Persijskog zaliva i koordinirali moguće odgovore.

U Hrvatskoj će benzin od sutra biti skuplji za četiri, a dizel za sedam centi po litri i te cene važiće u naredne dve sedmice. Nova regulacija cena uvodi se nakon što su cene nafte znatno porasle zbog napada SAD-a i Izraela na Iran.

Prema novim cenama, benzin eurosuper od sutra u narednih 14 dana koštaće 1,50 evra po litri. To je četiri centa više nego sada. Bez vladinih mera koštao bi 1,55 evra, rekao je hrvatski premijer Andrej Plenković.

Evrodizel poskupljuje za sedam centi, na 1,55 evra po litri, a bez vladinih mera koštao bi 1,72 evra. Sadašnja cena je 1,48 evra za litar.

U Crnoj Gori su se stvorile gužve na benzinskim pumpama, u strahu od nestašica i poskupljenja goriva, a tim povodom se oglasio premijer Milojko Spajić. 

On kaže da Crna Gora raspolaže strateškim rezervama naftnih derivata, koje uz komercijalne zalihe obezbeđuju stabilnost tržišta i normalnu potrošnju za oko dva meseca.

U međuvremenu je iz Ministarstva energetike i rudarstva saopšteno da će u Crnoj Gori od ponoći litar obe vrste benzina biti skuplji za sedam centi, a evrodizela 16. Litar evrosupera 98 koštaće od 1,50 evra, što je sedam centi više, dok će sedam centi po litru poskupiti i eurosuper 95 i koštaće 1,47 evra.  

Najviše, za čak 16 centi poskupeće litar dizela, koji će koštati 1,50 evra. Lož ulje će biti skuplje 15 centi i prodavaće se po ceni od 1,42 evra.