Keš ponovo u modi: Centralne banke savetuju čuvanje gotovine za “crne dane”, jedna evropska zemlja prednjači u tome

Dok je do pre samo nekoliko godina vladao trend potpune digitalizacije plaćanja, današnje centralne banke i vlade sve glasnije poručuju: fizički novac bi mogao postati nezamenljiv u kriznim situacijama.

Poljski ministar finansija Andžej Domanjski, u intervjuu za Polsat News osvrnuo se na pitanje čuvanja gotovine kod građana u slučaju mogućih digitalnih kolapsa.

Neposredan povod za ovu raspravu bile su preporuke Centralne banke Estonije, koja je savetovala svojim građanima da u domovima drže rezerve gotovine dovoljne za pokrivanje bar nedelju dana svakodnevnih troškova. Razlog leži u rastućim rizicima od otkazivanja platnih sistema, sajber napada ili dugotrajnih nestanaka struje.

Eksperti naglašavaju da bi u slučaju velikog poremećaja finansijske infrastrukture, gotovina mogla ostati jedino dostupno sredstvo plaćanja.

Upitan o ovom pitanju, Domanjski je istakao da "Poljacima nisu potrebni takvi saveti, jer kao društvo većinu svoje ušteđevine već čuvaju u kešu". On je dodao da nije reč samo o ekstremnim scenarijima poput rata – čak i višesatni zastoji u platnim sistemima, kakvi su se dešavali poslednjih godina, predstavljaju realnu pretnju.

Paradoks u Poljskoj: Rekordna digitalizacija uz strah od "blekauta"

Paradoksalno, poziv na čuvanje gotovine stiže u trenutku kada bezgotovinsko plaćanje dostiže vrhunac popularnosti. Procenjuje se da između 70 i 80 odsto Poljaka redovno koristi kartice i mobilno plaćanje.

Ipak, uprkos tome, većina stanovnika Varšave u anketama potvrđuje da praktikuje odvajanje gotovine "za svaki slučaj". Razlozi su brojni: od straha od sajber napada i restrikcija struje (blekauta), do lekcija naučenih tokom pandemije kovida 19 i aktuelnih međunarodnih tenzija.

"Za običnog čoveka svašta može da se desi: rat, globalna kriza. Bez gotovine bi nastala tragedija", izjavio je jedan državljanin Belorusije koji živi u Poljskoj.

Pixabay

Digitalni evro: Pitanje finansijskog suvereniteta

Jedan od ključnih razloga za preporuke estonske centralne banke je velika zavisnost Evrope od američkih platnih giganata kao što su Visa i Mastercard. Ovaj problem je usko povezan sa planovima Evropske unije za uvođenje digitalnog evra.

Procenjuje se da se čak dve trećine kartičnih transakcija u evrozoni obavlja putem ovih američkih sistema, što otvara ozbiljna pitanja o bezbednosti i finansijskom suverenitetu starog kontinenta. Eksperti i političari upozoravaju da bi u ekstremnim scenarijima – poput geopolitičkih potresa, pristup ovim sistemima mogao biti ograničen, što bi paralisalo Evropu.

Kao odgovor na ove izazove, EU radi na sopstvenoj infrastrukturi čiji bi temelj trebalo da bude digitalni evro – javni digitalni novac centralne banke koji funkcioniše nezavisno od privatnih posrednika. Prema podacima Evropske centralne banke, ukoliko relevantne regulative budu usvojene do kraja godine, prva emisija digitalnog evra mogla bi se očekivati 2029. godine.

Nova pravila EU: Keš pod strožom kontrolom

Dok se s jedne strane naglašava važnost gotovine u krizama, nova regulativa EU uvodi dodatna ograničenja na promet većih iznosa.

Od 2027. godine države članice biće obavezne da postave limite na gotovinske transakcije. Prema planiranim pravilima, isplate veće od 10.000 evra (ili ekvivalenta u lokalnoj valuti) mogle bi biti podvrgnute dodatnim proverama, uključujući dokazivanje identiteta i, u nekim slučajevima, odobrenje nadležnih institucija.

Ove promene su deo šire politike EU usmerene na suzbijanje pranja novca. Za kršenje novih pravila predviđene su rigorozne kazne koje mogu dostići i do 150.000 evra.

Budućnost finansija: Hibridni model

Debata o gotovini i digitalnom evru pokazuje da novac nije samo sredstvo plaćanja, već i važan element državne bezbednosti i geopolitike.

Evropa se nalazi na prekretnici: s jedne strane teži da povrati kontrolu nad finansijskim sistemom i osamostali se od globalnih korporacija, dok s druge strane podseća građane na važnost najjednostavnijih, oprobanih rešenja.

Kao rezultat toga, nastaje novi model finansijskog funkcionisanja: realnost u kojoj će novčanik budućnosti sadržati kombinaciju novčanica, platnih kartica i digitalnog evra, gde će svaka stavka imati drugačiju, ali podjednako važnu ulogu.