Društvo

Iznenadni srčani zastoji su sve češća pojava – najbitnije da se hitno reaguje, prvih nekoliko minuta su ključni

Komentari

Autor: Euronews Srbija

19/10/2021

-

07:08

Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

Vest da je košarkaš italijanskog Fortituda, Haitem Žabur Fatalah (32) umro na terenu uzdrmala  je sportsku javnost. Slična drama odigrala se juče i na utakmici Njukastl-Totenhem gde je navijač na tribinama imao srčani zastoj, ali mu je u pomoć pritekao lekar Totenhema i spasao život.

Iznenadni srčani zastoj sve je češća pojava na sportskim terenima, ali i van njih. Lekari kažu da je u takvim situacijama najvažnije prižiti pacijentu adekvatnu i blagovremenu pomoć. Život može da se spase samo ukoliko se pristupi oživljavanju u prvih nekoliko minuta.

Dragan Radovanović, sportski lekar i predsednik Crvenog krsta Srbije kaže da je fizička aktivnost zdrava, ali da je vrhunski sport "sve osim što je zdrav".

"Vrhunski sportisti su u stalnom naporu koji nije fiziološki. Organizam se stalno bori sa vrhunskim naporom i pokušava da ga savlada. Do iznenadnog srčanog zastoja na sportskim terenima dolazi zbog poremećaja u strukturi i građi srčanog mišića, ali i zbog poremećaja u građi srčanih arterija. To može da se prevenira kvalitetnim sportsko-medicinskim pregledima, ali nikada rizik ne može da se svede na nulu", rekao je Radovanović za Euronews Srbija.

Crveni krst Srbije pokrenuo je kampanju "Život u tvojim rukama" povodom Svatskog dana oživljavanja, a cilj kampanje je da se probudi opšta svest u narodu o potrebama da se znaju osnovne mere oživljavanja.

Radovanović pojašnjava da se sedam od deset iznenadnih srčanih zastoja dešava van bolničkih uslova, da u takvim situacijama dolazi do prestanka rada srca, prestanka cirkulacije, dotoka kiseonika u srce i mozak.

Mere oživljavanja

"Neophodno je da se što hitnije započnu mere oživljavanja i da se gura cirkulacija do mozga i srca. Ako se započnu mere reaimacije u prva dva do četiri minuta postoje šanse za preživljavanjem. Uzrok srčanog zastoja, u 70 odsto slučajeva, je neki poremećaj ritma i ukoliko oživljavanje počne automatskim defibrilatorom u prvih tri do pet minuta preživljavanje je 45 do 75 odsto. Ako zakasnimo, svaki minut šanse za preživljavanje su manje 10 odsto", pojasnio je doktor.

Naglašava da je prva pomoć kod srčanog zastoja veoma važna i da građani kurseve Prve pomoći mogu da završe u svih 182 organizacije Crvenog krsta širom Srbije.

"Svaki kurs je isti po kvalitetu i efikasnosti. Građani mogu najbližom Crvenom krstu da se jave da obave obuku", naveo je Radovanović.

Statistika pokazuje da samo 20 odsto ljudi pokušava da pritekne u pomoć pacijentu kod srčanog zastoja, a da 80 odsto ljudi ne prilazi i da se kao razlog navodi strah da se ne naškodi pacijentu.

Preporuka za vas

Komentari (0)

Srbija