Zabrinjavajuća statistika malignih bolesti u Srbiji: Koliko je na broj obolelih uticalo NATO bombardovanje
Komentari27/03/2026
-15:52
Za 78 dana NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine poginulo je između 1.200 i 2.500 ljudi, među kojima je bilo 126-oro dece. Gotovo tri decenije kasnije, pitanja o štetnim posledicama bombardovanja po zdravlje ljudi ostaju bez odgovora, iako mnogi ukazuju na njihovo postojanje. Da li je i u kojoj meri upotreba osiromašenog uranijuma uticala na porast malignih bolesti u Srbiji, kako se ta statistika menjala u godinama nakon njega, govorio je za Euronews Srbija onkolog Vladimir Kovčin.
Statistika malignih bolesti u Srbiji je zabrinjavajuća. Iz godine u godinu imamo sve veći broj obolelih i umrlih. Uzroci su brojni, a sagovornik je govorio koliko je na to uticalo bombardovanje.
"Sigurno je da je uticalo na porast obolevanja. Pik je bio posle nekih deset do 15 godina od bombardovanja. Međutim, mi imamo kontinuiran porast novootkrivenih karcinoma u Srbiji. Otprilike svake godine u odnosu na prethodnu imamo oko pet do sedam odsto više obolevanja. Sličan trend je svugde u svetu. Međutim, ako govorimo o posledicama bombardovanja, osiromašeni uranijum je samo jedna mala kap u celom mozaiku onoga što se dešavalo i što je uticalo na povećanje broja obolelih od karcinoma", kazao je.
Objasnio je da je osiromašeni uranijum težak metal koji ima poluraspad preko 4,5 milijardi godina. Dodao je da to znači da dugo ostaje tamo gde je bačen. Međutim, kako navodi, što je jednom metalu vreme poluraspada duže, oslobađa manju količinu zračenja.
"Samo ljudi koji dugo vremena provedu na području gde je bačen imaju značajno povećan rizik zbog kumulativne doze zračenja koju prime", istakao je.
Prinstscreen YouTube/RTS Merila vremena - Zvanični kanal
Napomenuo je da je kod osiromašenog uranijuma bilo opasno to što su u tom trenutku oslobođene čestice i što su ih ljudi udisali. Na taj način čestice ostaju u organizmu. Oni koji su ih udisali su češće obolevali.
Govorio je o drugim faktorima koji su, prema njegovim rečima, mnogo više doprineli povećanom broju obolelih.
Povezane vesti
"Pod broj jedan, 78 dana bombardovanja i konstantni stres koji su ljudi imali. Taj hronični stres koji je trajao skoro tri meseca je kod mnogih ljudi doveo do obolevanja zbog toga što im je imunitet jednostavno bio uništen i suprimiran. Drugo, bombardovani su Petrohemija, trafo stanice, bacane su trake na dalekovode. Ljudi koji su sklanjali te trake su u velikom broju posle oboleli od karcinoma", napomenuo je za Euronews Srbija Vladimir Kovčin.
Takođe je naveo da je pik obolevanja usled bombardovanja prošao.
Celo gostovanje onkologa Vladimira Kovčina možete da pogledate u videu na početku teksta.
Komentari (0)