Ko odlučuje o doniranju organa: Izmene zakona ponovo naišle na prepreke

Samo što je prošao javnu raspravu, Nacrt izmene zakona o presađivanju organa naišao je na prepreku. Negativno mišljenje stiglo je i od zaštitnika građana kao i od poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Oni smatraju da predloženi tekst ne pruža dovoljnu zaštitu prava punoletnih građana da se jasno izjasne o darivanju ili ne darivanju svojih organa u slučaju moždane smrti. Svaki dan odlaganja donošenja zakona ugrožava živote onima kojima je presađivanje jedina opcija za nastavak normalnog života. 

Medicina je odavno uznapredovala u spasavanju života pa tako vaše srce, jetra ili bubreg mogu drugome da produže život. U Srbiji na takav poduhvat čeka oko 1.700 ljudi.

Međutim, tu nastupaju zakoni koji takav humani i plemeniti čin usporavaju ili onemogućuju, a vreme ne ide na ruku pacijentima. Glavno pitanje ostaje: ko donosi odluku za doniranje organa? Da li je dovoljno da to za života učini osoba putem potpisivanja saglasnosti ili takvu odluku posle smrti mogu da preinače bliski srodnici?

Emila Spasojević iz kancelarije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u razgovoru za Euronews Srbija kaže da se medicinska i pravna procedura ne uklapaju.

"Pravna situacija počinje od trenutka kada zdravstvena ustanova obaveštava rođaka, a ne od trenutka kada je donor pre svoje smrti izrazio svoju želju. Tu se medicinska procedura ne slaže sa pravnom procedurom. Ministarstvo zdravlja u svom obrazloženju koristi reč "veto" i da je zakonodavac stavio veto na autonomiju volje potencijalnog donora zarad sigurnost i etike. To potpuno besmisleno i anuliralo je autonomiju volje potencijalnog davaoca”, navodi ona. 

Dugo se čeka ispravka zakonskog rešenja koje je Ustavni sud proglasio neustavnim sa obrazloženjem da zakon nije jasno definisao procedure kako se vrši doniranje organa, nakon čega je i došlo do desetomesečne obustave transplantacija.

Udruženja pacijenata posebno kritikuju odbijanje predloga koji bi omogućili lakše i masovnije izjašnjavanje građana o darivanju organa.

Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava ukazao je na administrativne probleme. 

"Da se prvo građani podsete, recimo kada vade dokumenta u MUP-u, da imaju pravo da se izjasne da li žele ili ne žele, šta god oni smatraju da je ispravno. A onda da se građanima olakša izjašnjavanje: kod svakog lekara, kod notara, kod uprave za biomedicinu, na sajtu eUprave. Nažalost, dobili smo odgovor da država nema ljudske ni materijalne kapacitete za tako nešto. Ja mislim da za ovako važnu temu od koje zavise životi ljudi to ne može da bude odgovarajući odgovor”, rekao je.

Za razliku od zemalja u okruženju, u Srbiji je krug živih davalaca ograničen do trećeg stepena pobočnog srodstva. Do 2018. godine mogućnost je postojala i za "drugo blisko lice" u prisnom odnosu sa primaocem, što je kasnije ukinuto.  

Time je krug potencijalnih davalaca spao na supružnika ili najužeg srodnika, dok braća ili sestre od stričeva, ujaka ili prijatelji ne mogu da pomognu. Prošle godine bilo je svega 20 donora, a sprovedeno je tek oko 30 transplantacija - što je, ironično, jedna od uspešnijih godina u poslednjem periodu.