Veliki petak na Kosovu i Metohiji: Dan posta, molitve i tišine pred Vaskrs

Današnji Veliki petak, najtužniji dan u hrišćanstvu, vernici obeležavaju strogim postom, molitvom i tišinom. I u Gračanici se poštuju običaji koji su prisutni širom pravoslavnog sveta.

Kako javlja reporterka Euronews Srbija iz Gračanice, atmosfera je mirna i dostojanstvena, a ispred crkve je relativno malo ljudi, među kojima ima i stranih posetilaca. Danas se ne služi liturgija, već se vernici pripremaju za iznošenje plaštenice, koje je centralni događaj Velikog petka i očekuje se u popodnevnim časovima. 

Klepalo, umesto crkvenih zvona, poziva vernike na carske časove i čitanje Jevanđelja, što je karakteristično za Veliki petak kada se ne služi liturgija. Poslepodne se održava centralna verska služba – iznošenje plaštenice, platna koje simbolizuje stradalo telo Gospoda Isusa Hrista, skinuto sa Golgote i položeno na mironosnu ploču u Jerusalimu.

"Tama koja se pojavila prilikom njegovog stradanja, koja je trajala određeni vremenski period, zapravo je tama našeg neznanja i našeg života. Hristovim vaskrsenjem ta tama je pobeđena i iz tog groba, malog mesta, zasijala je veća svetlost – svetlost večnog života. Ona nam daje nadu, jer koliko god život izgledao turobno, on je lep i pun radosti“, rekao je Stefan Blagojević, veroučitelj iz Gračanice za Euronews Srbija.

Veliki petak je dan najstrožeg posta i potpune uzdržanosti od veselja. Vernici ga provode u tišini i molitvi.

"Na Veliki petak ne radi se ništa. Idemo u crkvu na carske časove, a kada se iznese plaštenica, mnogi stariji vernici tog dana ne jedu ništa, pa čak ni ne piju vodu", kaže Velinka Radovanović iz Orahovca.

Jedini posao koji se danas obavlja jeste farbanje jaja, i to u centralnom i severnom delu Kosova, dok je u Metohiji, posebno u orahovačkom kraju, taj običaj već završen. Jaja se najpre ukrašavaju posebnom olovkom – šaraljkom, a zatim se farbaju isključivo crvenom bojom.

"Šaranje jaja počinjemo sredinom posta, u takozvanu postnu sredu. Prvo jaje koje ukrašavamo je čuvar kuće, ili kako ga mi zovemo – strašnik. Ono stoji godinu dana pored ikona, a zatim se sledeće godine nosi u vinograd ili polje i zakopava, kako bi štitilo useve od nepogoda i donelo rodnu godinu", objašnjava Radovanović.

U južnoj srpskoj pokrajini već danas počinju pripreme za vaskršnju trpezu, a nezaobilazni deo tradicije je kosovska strugana pogača, koja prati najvažnije trenutke u životu – od rođenja do smrti.