Petrov: Zakon iz 2017. u znatnoj meri isključio državu iz upravljanja univerzitetima
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Predsednik Ustavnog suda i profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu Vladan Petrov rekao je danas za Tanjug da se nada da će nakon najavljenih parlamentarnih izbora budući ministar prosvete predložiti novi zakon o visokom obrazovanju i ocenio da je jedan od faktora koji su doprineli padu univerziteta na Šangajskoj listi isključenje države iz upravljanja univerzitetima prema aktuelnom zakonu iz 2017. godine.
Petrov je istakao da se nada da će sledeća Vlada ispuniti četvorogodišnji mandat, kao i da će budući ministar prosvete nakon izbora predložiti novi zakon o visokom obrazovanju, u čiju izradu bi se uključili ljudi koji imaju ozbiljan pristup univerzitetu.
Ocenio je i da ministar prosvete Dejan Vuk Stanković u prethodnih godinu i po dana nije mogao mnogo toga da uradi po tom pitanju, i da je pred njim svakako bio težak posao.
Govoreći o aktuelnom zakonu iz 2017. godine, Petrov je rekao i da se prilikom izrade tog zakona mnogo više vodilo računa o zadovoljavanju, kako je rekao, personalnih interesa, i da je akcenat bio na pitanjima kao što je penzionisanje profesora.
"Posle izvesnog vremena pokazalo se da je taj zakon zaista u znatnoj meri, neću da kažem u potpunosti, ali u znatnoj meri isključio državu kao takvu, ne mislim aktuelnu vlast, nego državu kao takvu, iz upravljačkih ingerencija fakulteta i univerziteta. I ja mislim da je to bila jedna od prelomnih tačaka", rekao je Petrov.
Ipak, on smatra da razloge za pad Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi treba tražiti i u personalnim rešenjima.
"Moramo da tražimo opravdanja i u personalnim razlozima, iako oni nikada ne smeju da budu primarni. A to je, čini mi se, očigledno neadekvatan, pa i loš odabir ljudi koji upravljaju univerzitetom. Znate, gospođa Ivanka Popović je u vreme rektora Bumbaširevića, ako se ne varam, bila prorektor. Imali smo mi određenu saradnju, i moram da budem do kraja iskren, nikada ne bih pomislio da neko takvog profila može da se nađe i na čelu univerziteta", rekao je Petrov.
Povezane vesti
On je ocenio da se i tada moglo primetiti da univerzitet "kreće nizbrdo" kada je reč o radnoj atmosferi.
"Sa rektorom Đokićem u dva mandata, to je došlo do punog izražaja. Mi blokade možemo da tretiramo kao uzrok, ali one nisu uzrok. One su upravo posledica jednog procesa koji traje", rekao je Petrov.
Istakao je da se nada da će buduća vlada izvršiti ozbiljnu sistemsku reformu visokog obrazovanja, ali i da će biti personalnih izmena.
"Odabir rektora je podjednako bitan koliko i odabir predsednika vlade, predsednika republike, rektor je upravo to što su ove pomenute funkcije i položaji za jednu instituciju koja predstavlja stub našeg društva, a to je univerzitet", naveo je Đokić.
"Zašto se desio pad dva puta za vreme dva mandata"
Petrov smatra da je dužnost rektora Univerziteta u Beogradu da objasni akademskoj zajednici i građanima razlog za sniženo rangiranje na Šangajskoj listi.
Euronews
"Možda to i nije tako kao što neki mediji plasiraju, ali daj odgovarajuću argumentaciju. Objasni zašto se desio pad dva puta za vreme ova dva mandata - '24. i '26. smo dva puta pali. Činjenica je da se prvi put pad desio za vreme Ivanke (Popović), a onda nakon toga dva puta za vreme rektora Đokića. Kao čovek koji bi trebalo da oličavataj univerzitet i da ima odgovornost za njega, morao bi da izađe sa odgovarajućim obrazloženjem šta se to desilo", poručio je on.
Petrov je napomenuo da deo odgovornosti za stanje u visokom obrazovanju snosi i država.
Povezane vesti
"Ne mogu da eskulpiram državu ili, hajde da budem nešto konkretniji, aktuelnu vlast, jer imam utisak da je univerzitet bio u upravljačko-organizacionom smislu zapostavljen - ali to nije u prethodnih nekoliko godina, očigledno je da je to pristup koji traje duže vreme - ona ga je prepustila upravo ovim profesorima, ljudima koji su, mnogi od njih, na vrlo neuobičajen, neki i na nezakonit način, došli do najviših zvanja", rekao je on.
Petrov je rekao da postoje osnovi sumnje da su neki od tih ljudi imali određene odgovornosti i u vezi sa padom nastrešnice na železnićkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2023. godine.
"Onda je više nego jasno da oni pokušavaju da univerzitet upotrebe kao svojevrsni zabran, štit. I zato se govori o toj autonomiji univerziteta koja je neka vrsta fetiša koji oni upotrebljavaju. Autonomija nije fetiš. Autonomija je ustavno načelo koje se ostvaruje u skladu sa zakonom. Kada ga ti ne ostvaruješ u skladu sa zakonom, nego protivno zakonu, ti si rušilac autonomije", ukazao je Petrov.
On je ocenio da rektor Đokić i tako i politiku i eventualno stupanje na visoku političku funkciju tretira kao "novo pribežište", i naveo da rektorov mandat uskoro ističe, upravo u periodu kada bi Đokić, kako je rekao, mogao da se voljom nekih drugih eventualno nađe na nekoj drugoj, političkoj funkciji.
Komentari (0)