Prava deteta - novi propisi: Zabrana fizičkog kažnjavanja i korektivni nadzor nad vršenjem roditeljskog prava

Primena postojećih propisa iz oblasti ostvarivanja i zaštite prava deteta, kao i potencijalno donošenje novih normativa, dobilo je institucionalnu podršku kroz novoformirani Savet za prava deteta. Već neko vreme govori se i o izmenama Porodičnog zakona i šta će one doneti. Zabrana fizičkog kažnjavanja dece i veća kontrola države nad postupcima roditelja samo su neke od najavljenih izmena. Postavlja se pitanje šta sve donosi taj korektivni nadzor nad vršenjem roditeljskog prava i da li roditelji treba da budu u strahu zbog toga, kao i da li se menja narativ o fizičkom kažnjavanju dece.

Sagovornice Euronews Srbija očekuju da će izmene Porodičnog zakona doprineti da se na mnogo bolji i efikasniji način zaštite prava deca, navodeći da su očigledno potrebne i dodatne mere za jačanje zdravog vaspitanja i prevencije kriminalnih postupaka i poremećaja ponašanja kod mladih. 

Nacionalna direktorka Fondacije SOS Dečija sela Srbija Vesna Mraković kaže da je ovo veliki korak s obzirom na to da Savet za prava deteta nekoliko godina uopšte nije postojao i samim tim nije ni mogao da deluje u skladu sa svojim nadležnostima. 

"Njegova osnovna funkcija je da prati ovu oblast, da predlože nove normativne okvire, uključujući pomenutu izmenu Porodičnog zakona i drugih propisa koji treba da štite pre svega oblast zaštite prava deteta, da predlaže nove mere, da prati kako se sprovode one postojeće i ono što je jako važno da povezuje različite sektore i deluje kao multidisciplinarno telo", rekla je ona.

Savet za prava deteta ima 25 članova iz različitih oblasti, predstavnike ključnih institucija, nevladinih organizacija i akademskog sektora.

Otvorena su brojna pitanja u javnoj raspravi o izmeni Porodičnog zakona, a Mraković navodi da se očekuje da će nova rešenja doprineti da se na mnogo bolji i efikasniji način zaštite prava deca, i ističe važnost preventivnog rada. 

"Nijedan zakon ne može promeniti sam po sebi uobičajenu praksu, način postupanja, ali jasnim isticanjem šta je to prihvatljivo, odnosno neprihvatljivo u odnosu prema deci, pa i prema njihovim pravima, i setom mera koji će pomoći da taj zakon, odnosno da ta rešenja zažive u praksi, verujemo da će značajno poboljšati kvalitet života, naročito najugroženije dece", rekla je Mraković.

Da korektivni nadzor nad roditeljskim pravom odavno postoji kaže dečiji psiholog Snežana Repac i navodi da se on sprovodi u centrima za socijalni rad. 

"Na primer, ako je neko dete maloletni prekrešilac, ako je dete koje ima problem u ponašanju, poremećaj ponašanja ili je već negde bio prijavljen mora da se vrši mera korektivnog nadzora nad njim. Nešto što je verovatno drugačije biće možda zbog toga što je Savet za prava deteta zasebna jedna mala institucija. To je nešto što izlazi iz domena jednog centra za socijalni rad, nego radi specifičan posao", rekla je ona. 

"Veština pozitivnog vaspitanja"

Da je bilo neophodno da se poveća nadzor nad vršenjem roditeljskog prava kaže Repac, navodeći broj prijava koje se odnose na zlostavljanu i zanemarivanu decu. 

Euronews Srbija

Ona kaže da postoje veliki problemi koji se dešavaju u samoj porodici kao ćeliji društva, a koji su rezultat različitih faktora.

Repac ističe važnost zdravog vaspitanja i prevencije kriminalnih postupaka i poremećaja ponašanja kod mladih, ali i pomoć porodicama koji su u riziku od izdvajanja iz porodice i odlaska u instituciju.

"Postoje veliki problemi koji mogu da budu rezultat mnogih faktora, ne samo unutrašnjih faktora same porodice, nego i celog društva. Celo društvu se na neki način odražava i reflektuje kroz tu jednu ćeliju kao što je porodica. I obrnuto, porodica čini sistem i sistem se reflektuje na porodicu. Tako da to je jedan reverzibilan proces u kome se sve ono što se dešava negde mora sagledati šire", rekla je ona.

Repac kaže da nije porodica jedina koja treba da bude nosilac cele odgovornosti za ponašanje i za razvoj cele jedne generacije.

"Naravno, oni su direktno odgovorni, ali treba imati u vidu i da ono što je van porodice, druge faktore, kao što je nasilje u društvu, zlostavljanje u školama, na primer, vršnjačko zlostavljanje ili vanškolsko, društvene mreže, sve su to faktori koji doprinose uznemirenju i samih mladih", rekla je ona i naglasila da bi pomoć ili psihosocijalna podrška svakoj porodici bilo nešto što bi bio dobar preventivni činilac.

Fondacija SOS Dečja sela Srbija radi sa porodicama u visokom riziku od izdvajanja deca što, kako objašnjava Mraković, znači da u tim porodicama postoje veoma brojni udruženi komplikovani razlozi za disfunkcionalnost.

"Ti roditelji najčešće nemaju izgrađene roditeljske kapacitete, veštine, a među njima je upravo i veština pozitivnog vaspitanja, odnosno disciplinovanja ili imaju razne druge poteškoće, zdravstvene i finansijske. Veoma je često, takođe, nasilje što partnersko, što prema deci. Ono što smo naučili radeći u proteklih skoro 15 godina kroz naših devet centara za podršku deci i porodici širom Srbije, jeste da svaka porodica, koliko god disfunkcionalna bila, ipak, ima neke zdrave snage i pozitivne osnove na kojim se može raditi", rekla je ona.

Mraković naglašava da nije poenta izmene Porodičnog zakona u tome da se država ili institucije mešaju u odgajanje dece i u porodične odnose kada su oni skladni, kada deca dobija adekvatnu brigu i kada nisu životno ugrožena, nego da država ima obavezu i dužnost da zaštiti svako dete kada je ono u visokom riziku ili ozbiljno ugroženo i kada to ugrožavanje dolazi od odraslih osoba.

"Kada primenimo nasilje prema nekoj odrasloj osobi, to se u bilo kojoj vrsti interakcije, odnosno odnosa, tretira kao nasilje. Kada primenite nasilje prema životinjama, to se tretira kao okrutnost. Međutim, ljudska civilizacija je vekovima bila zasnovana na tome da je određen stepen fizičkog nasilja i kažnjavanja adekvatan vaspitni metod. To nije zasnovano ni na nauci, ni na psihologiji. Danas znamo da fizičko kažnjavanje, a naročito nasilje kada je ono teško ili kontinuirano, izaziva veoma ozbiljne posledice na razvoj deteta", rekla je on.

Gde je granica fizičkog kažnjavanja?

Postavlja se pitanje da li se svaki vid fizičkog kažnjavanja dece može podvesti pod nasilje ili postoji li neka granica.

Mraković je rekla da se izmenama Porodičnog zakona bilo koje je fizičko kažnjavanje, koje za posledicu ima nanošenje bola, teškog ugražavanja integriteta i dostojanstva dece, smatra neprihvatljivim i tretira se kao jedan oblik nasilja.

"Svi mi smo nekako vaspitavani da je batina iz raja izašla, da su to poželjne vaspitne metode i nama je jasna zabrinutost roditelja čime sada zameniti te tradicionalne načine vaspitanja. Ali postoje pozitivni metodi vaspitavanja. To ne znači da će sada deca moći da rade sve što žele", kaže ona.

Prema njenim rečima, jasne granice ostaju jedan od osnovnih ciljeva vaspitanja, kao i doslednost istrajnost. 

Ona ističe važnost izgradnje sistema podrške za roditelja u smislu na koji način da pozitivnim roditeljstvom vaspitavaju decu i grade svoj autoritet, kao i usluga podrške porodicama koje se suočavaju sa određenim izazovima.

"Ovaj zakon predviđa izricanje određenih mera prema roditeljima, ali te mere nisu usmerene na njihovo kažnjavanje, već na upućivanje na dodatne obuke, edukacije, na jedan nadzor koji je više podrška i savetovanje. Teške mere, kao što je odluka da se jedno dete izdvoji iz porodice zato što mu su mu život, zdravlje i integritet ugroženi, postojili su i do sada. Izriču se izuzetno retko i zaista u krajnjim situacijama", navela je Mraković.

         Celokupan razgovor o ovoj temi možete pogledati u video prilogu iznad teksta.