Sofronijević: Plan da do kraja godine rešimo 800.000 do milion predmeta upisa

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević izjavila je danas da je, do sada, izdato 200.000 potvrda o upisu u javnu evidenciju u okviru Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima i da je cilj da do kraja godine bude izdato između 800.000 i milion potvrda.

Govoreći na panelu "Uloga dijaspore u jačanju infrastrukturnih kapaciteta i razvoja Republike Srbije" na Četvrtom vidovdanskom saboru “Jedinstvo i snaga - Srbija” u Domu Vojske Srbije, Sofronijević je istakla da da su to, uglavnom, porodični stambeni objekti do 400 kvadrata.

"Građani imaju poverenje u svoju državu i o tome govori 2,5 miliona podnetih prijava po ovom zakonu i 200.000 potvrda koje je Agencija za prostorno planiranje i urbanizam do sada već izdala. Ali mi idemo dalje i plan je da se do kraja ove godine, dakle za nekih šest meseci od današnjeg dana, da bude rešeno oko između 800. 000 i milion podnetih prijava", rekla je Sofronijević.

Ona je istakla da je za državu veoma važno da ima uređenu imovinsko-pravnu evidenciju na svojoj teritoriji.

"Vi danas u Republici Srbiji precizno i pouzdano znate ko je vlasnik svakog automobila, a nikako ne znate ko je vlasnik kuće, ekonomskog objekta, štale. Dakle, dodatno radimo na uređenju imovinsko-pravnih, odnosno svojinskih odnosa na celoj teritoriji Republike Srbije", istakla je Sofronijević. 

Dodala je da u tih 2,5 miliona objekata ne spadaju objekti javne namene koji su u javnoj svojini, od opštine pa do Republike, kao i verski objekti.

"Posebna radna grupa postoji sa Srpskom pravoslavnom crkvom, organizovana da i naše verske objekte vratimo u okvire zakona. I osnovna poruka, pored toga da svima omogućimo da kvalitetnije žive, je da imaju veću pravnu sigurnost, da imaju mogućnost da raspolažu svojom imovinom", naglasila je ministarka.

Dodala je da je tim zakonom, pored pravne sigurnosti, vlasnicima data i mogućnost da se legalno priključe na struju, na vodu, na kanalizaciju, sve ono što do donošenja tog zakona nisu mogli, kao i da uzmu hipoteku na upisanu nepokretnost, da legalno dograde svoj objekat, da ga prodaju, da ga naslede njihova deca i unuci. 

Sofronijević je rekla da je njeno ministarstvo više prepoznato po velikim infrastrukturnim projektima, naročito kada je kada je predsednik Aleksandar Vučić izneo program razvoja Srbije od 2025, odnosno 2026 do 2035 i kada da je pokrenut veliki investicioni ciklus. 

Istakla je da je Srbija zemlja koja je imala razna iskušenja, mnogo više nego neke druge zemlje: bombardovanje, inflatorne krize, izbegličke krize, što je doprinelo da mnogo objekata bude i bez građevinskih dozvola.

"Međutim, Srbija je ozbiljna država i Srbija mora da planira razvoj i u teškim regionalnim i uopšte globalnim odnosima koji su trenutno u svetu.

Ali Srbija planira unapred i upravo to je cilj iznošenja programa do 2035", istakla je Sofronijević.

Govoreći o izgradnji infrastrukture, ona je navela da je u bivšoj Jugoslaviji izgrađeno ukupno 596 km auto-puteva i brzih saobraćajnica, a da je od 2012. godine do današnjeg dana izgrađeno 622 km puteva, auto-puteva i brzih saobraćajnica.

"Trenutno se u Srbiji gradi oko 380 km auto-puteva i brzih saobraćajnica, a plan za ovu godinu, do kraja godine, da se pusti negde oko 130 km novih auto-puteva i brzih saobraćajnica", rekla je Sofronijević.

Dodala je da je posebno važan završetak dva značajna koridora - Moravskog i Dunavskog.

"Moravski koridor je povezao auto-put Beograd-Niš i 'Miloš Veliki', ali je povezao i sve jedinice lokalne samouprave koje se nalaze između ta dva velika i značajna koridora. Tu živi negde oko pola miliona naših sugrađana. Za Vidovdan, ako Bog da, otvorićemo nova 24 kilometra na Moravskom koridoru i ostaće nam još jako malo do kraja godine i svi se radujemo tome", rekla je ministarka.

Dodala je da će se posle izgradnje Moravskog koridora, za koji je rekla da će biti najširi put koji imamo, izuzetnog kvaliteta i potpuno digitalizovan, graditi i put dalje do Raške i Novog Pazara, a zatim i od Raške do Jarinja, zbog Srba u AP KiM.

"Drugi veliki koridor, čiji se završetak takođe planira, jeste Dunavski koridor. I on ide od izlaska sa auto-puta kod Požarevca sve do Golupca. I do kraja godine takođe ćemo jednu veliku deonicu od 27 kilometara završiti opet, uz Božiju pomoć, do 28. juna ove godine, do Vidovdana, i ostaje nam samo 9 kilometara u zoni Golupca da se i taj deo završi i da konačno povežemo jedan od najlepših delova naše zemlje, istočnu Srbiju, da bude dostupnija i sigurnija da se dođe i do Kladova i do Donjeg Milanovca i Brze Palanke i Tekije", navela je ministarka.

Dodala je da, kada se završi Dunavski koridor, odmah počinje izgradnja nastavka Dunavskog koridora prema Brzoj Palanci, preko Donjeg Milanovca, što je oko 90 kilometara, a potom i povezivanje Kladova, Negotina i Brze Palanke. 

Naglasila je da su, kada su u pitanju da paneuropski koridori, svi završeni.

Govoreći o železnici, ministarka je istakla da Srbija, jedina u ovom delu Evrope, ima brzu prugu od 200 kilometara na sat.

"Namerno ne kažem Balkan, nego kažem u ovom delu Evrope, jer kao što znate, graničimo se i sa zemljama koje su članice Evropske unije, poput Hrvatske, Bugarske, Mađarske i Rumunije. Ta pruga je operativna od oktobra prošle godine i za putnički saobraćaj, i očekujemo, zbog dešavanja u Mađarskoj, da i mađarska strana završi svoj deo posla i da pustimo u saobraćaj Beograd, preko Subotice do Budimpešte, za oko tri sata", rekla je Sofronijević.