Igre 
Beograd ponovo jedan od najzagađenijih gradova u svetu: Kako bi 10-godišnji plan mogao da reši taj problem?
Komentari22/10/2021
-17:21
Beograd se, posle početka sezone grejanja, ponovo našao na vrhu liste po zagađenosti vazduha u svetu. U nedelju, 10. oktobra kada je temperatura naglo pala, vazduh u srpskoj prestonici je ocenjen kao loš sa indeksnom zagađenosti od 154 i visokog nivoa štetnih čestica PM 2.5, ukazuju merenje sajta IQ Air. U prethodne dve godine kvalitet vazduha je izuzetno veliki problem u Beogradu budući je nekoliko puta bio najzagađenijih grad u svetu.
Tokom 2020. godine najviše dana, čak 107, u kojima su prekoračene granične vrednosti za PM 10 čestice zabeleženo je na mernoj stanica u Velikim Crljenima, navodi Agencija za zaštitu životne sedine. Na svim drugim mernim mestima u Beogradu takođe je zabeležen veliki broj dana sa prekoračenjem dnevnih graničnih vrednosti.
Zagađen vazduh je jedna od primarnih pretnji po zdravlje stanovništva, koji prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, rezultira sa oko 1.800 prevremenih smrti građana Beograda. Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije postojeći nivo zagađenja bi mogao da rezultira u daljem skraćivanju životnog veka stanovnika Beograda – preko 75.000 izgubljenih godina života za stanovnike Beograda u narednih 10 godina.
Šta je uzrokovalo nagli skok količine štetnih materija u vazduhu?
Andrej Šoštarić iz Gradskog zavoda za javno zdravlje rekao je za Euronews Srbija da je ovo period godine kada kvalitet vazduha često varira, te se upravo zato svakog sata testira i ocenjuje. On upozorava da ulazimo u period godine kada će vazduh povremeno biti loš, prvenstveno zbog grejanja.
"Karakteristično je tokom početka grejne sezone da se javi intenzivan skok koncentracija zagađujućih materija. Osnovni razlog za to jeste aktivacija individualnih ložišta, među kojima se određeni broj ne održava pravilno. Tokom početka grejne sezone obično se nagomilani otpad u ložištima izbaci, pa se to primeti kroz visoki stepen zagađujućih materija", ističe Šoštarić.
Budući da je ovaj problem već godinama gorući u brojnim gradovima Srbije, postavlja se pitanje, na koji način je moguće "pročistiti vazduh" u urbanim sredinama.
AP/J. David Ake
Kako može da pomogne Plan kvaliteta vazduha?
Na pitanje kakvi su planovi za rešavanje ovog problema, Šoštarić ističe da je Skupština grada Beograda u junu osvojila dokument – Plan kvaliteta vazduha, a najvažniji deo tog dokumenta je, kako on smatra, akcioni plan koji bi trebalo da se ostvari do 2031. godine.
Povezane vesti
Plan sadrži tri kategorije mera – onih koje su već započete sa realizacijom, srednjoročne mere za period od dve do pet godina, i dugoročne mere za period od deset godina.
"Taj plan sa 14 specifičnih ciljeva ukupno sadrži 80 mera koji bi trebalo da doprinesu poboljšanju kvaliteta vazduha", objasnio je.
Specifični ciljevi, objašnjava Šoštarić, podeljeni su na najznačajnije kategorije: emisije iz energetike, što obuhvata i individualna ložišta; saobraćaj; poboljšanje monitoringa; podizanje svesti...
"Pre svega najznačajnije su mere koje se odnose na samu generaciju električne energije. Komunicirali smo i sa Elektroprivredom Srbije i sa Beogradskim elektranama", ističe on.
Određeni broj mera odnosi se na individualna ložišta. Cilj je da se smanji njihov broj kroz povećanje gasovoda i pokrivenosti gasovodom. Šoštarić ističe da će postojati i subvencije za pomoć građanima da bi zamenili sisteme koji su u velikoj meri izvor zagađujućih materija.
Ovim planom obuhvaćene su i mere koje se odnose na saobraćaj, kao jedan značajan izvor zagađujućih materija. Mere se odnose na obnovu voznog parka Javnog gradskog prevoza. Pored toga, određene mere za cilj imaju motivaciju građana da koriste alternativne načine prevoza.
Kada možemo da očekujemo prve vidljive efekte?
"Problem kvaliteta vazduha prisutan je od početka modernog doba, te ga nije moguće preko noći rešiti", kazao je Šoštarić.
Povezane vesti
Grad Beograd je, dodaje on, osnovao radnu grupu koja će da prati realizaciju plana.
"Plan je usvojen u junu, a neke mere su već počele da se obrađuju", navodi Šoštarić i dodaje da će tek posle grejne sezone moći da se vidi koliko su mere realizovane i u kom procentu su doprinele smanjenju zagađenje u Beogradu.
E-Stock/Dušan Milenković
Šta su PM 10 i PM 2.5 čestice?
Čestice koje se mere da bi se ocenio kvalitet vazduha, tzv. suspendovane PM 10 i PM 2.5 čestice vrlo negativno utiču na zdravlje ljudi zbog svoje veličine kojom lako dospevaju u organizam. One mogu biti prirodnog ili antropogenog porekla. Antropogene čestice nastaju upravo zbog nekompletnog sagovrevanja čvrstih goriva koja se koriste tokom grejne sezone u Srbiji.
"PM 10 čestice su suspendovane čestice u koje spadaju sve one velične do 10 mikrona. Druge, PM 2.5 čestice su one koje je je kao posebno opasne označila i Svetska zdravstvena organizacija. Njihova veličina im omogućava da direktno uđu u alveole pluća i da negativno utiču na zdravlje i to ne samo respiratornih organa", naveo je stručnjak za kvalitet vazduha Milenko Jovanović za Euronews Srbija.
Kako je rekao, te čestice su često nosioci teških metala, toksičnih jedinjenja, olova, arsena, koja su vrlo opasna po zdravlje. Takođe, dodaje da je i SZO dodatno snizila kriterijume za te polutante, ali da se ni to ne poštuje i da često imamo prekoračenje i do 50 odsto od dozvoljenog stepena zagađenja.
Komentari (0)