Beogradski maraton obezbeđuje 320 volontera - pomoć stiže za manje od dva minuta
Komentari17/04/2026
-14:05
Oko 320 volontera Crvenog krsta biće angažovano na ovogodišnjem Beogradskom maratonu, koji se prvi put održava tokom dva dana, kako bi obezbedili sigurnost učesnika i pružili brzu pomoć na više od 30 punktova. Ekipe će biti raspoređene duž trase na svakih 800 metara, uz podršku tri poljske bolnice i timova hitne pomoći.
Sekretar Crvenog krsta Beograd Nikola Prica u razgovoru za Euronews Srbija poručuje da su spremni za izazov i ističe da pravovremena reakcija može biti presudna, što potvrđuje i prošlogodišnji slučaj spasavanja života jednog trkača.
"Da, naravno da smo spremni. Ovo jeste poseban izazov, kako za organizatora i za ceo Beograd, tako i za nas. Prvi put u istoriji maraton traje dva dana i biće ovo jedan dobar test za sledeću godinu", rekao je Prica.
On je naveo da će volonteri biti raspoređeni na više od 30 punktova, dok će maksimalno rastojanje između timova iznositi 800 metara.
"Oni će biti na trotinetima i biciklima, tako da će period reagovanja biti jako mali, do dva minuta, da možemo do svakog da pristignemo“, objasnio je Prica.
Poseban akcenat stavljen je na medicinsku podršku, pa će tokom trke biti postavljene i tri poljske bolnice, kao i trijažni punkt u zoni cilja.
"Cilj tih bolnica jeste da se rastereti zdravstveni sistem grada Beograda, odnosno da ne zatrpamo urgentni centar stanjima koja možemo da zbrinemo na licu mesta“, rekao je on.
Povezane vesti
Prema njegovim rečima, dodatne ekipe biće raspoređene na zahtevnijim delovima trase.
"Ove godine smo, pošto je nova staza, pojačali broj ekipa u Bulevaru despota Stefana, gde očekujemo dodatni napor trkača pred sam cilj“, dodao je Prica.
"Najveće sanitetsko obezbeđivanje koje radimo"
Iskustva sa terena prenela je i volonterka Anja Ristanjović, koja je istakla da je Beogradski maraton jedno od najzahtevnijih angažovanja za Crveni krst.
"To je najveće sanitetsko obezbeđivanje koje radimo, prolazi veliki broj trkača. Sve se brzo dešava, ima više povreda nego na drugim manifestacijama, ali su one uglavnom lakše", rekla je ona.
Najčešći problemi sa kojima se susreću su žuljevi, grčevi i povrede zglobova, ali ima i ozbiljnijih situacija. Ristanjović je objasnila kako izgleda postupak reanimacije u kritičnim trenucima.
"Reanimacija se radi kada je osoba bez svesti i ne diše. Uz upotrebu AED aparata stopa uspešnosti se povećava sa pet do 10 odsto na čak 70 odsto", naglasila je ona.
Govoreći o stresnim situacijama, istakla je da su volonteri obučeni da reaguju i u najtežim okolnostima.
Povezane vesti
"To je nešto na šta se spremamo svakog dana. Nije prijatno, ali smo spremni i znamo kako da reagujemo“, rekla je Ristanjović.
Iz Crvenog krsta podsećaju da su upravo brza reakcija i obučenost volontera prošle godine spasili život jednom učesniku maratona, što dodatno potvrđuje značaj njihove uloge. Organizatori i volonteri poručuju da su spremni i da učesnici mogu bezbrižno da se fokusiraju na trku, uz sigurnost da će pomoć stići na vreme ukoliko zatreba.
Detaljnije pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.
Komentari (0)