Od nemaštine u Kolašinu do svetskog vrha medicine: Prof. dr Milovan Bojić o svojoj životnoj borbi za Euronews Srbija

Nedugo nakon što je dobio Svetosavsku povelju, direktoru Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje", profesoru dr Milovanu Bojiću, uručena je i Nagrada grada Beograda za značajan doprinos razvoju i unapređenju medicine. Pod njegovim vođstvom "Dedinje" je postalo klinika priznata u svetskim okvirima, gde se izvode najsloženiji medicinski zahvati. O putu ka zvanju planetarno priznatog stručnjaka, ali i o teškim životnim trenucima opisanim u autobiografiji "Ništa nije uzaludno", profesor Bojić je govorio u intervjuu za Euronews Srbija.

Iako su mu vitrine pune priznanja, profesor Bojić ističe da mu brojanje nagrada nikada nije bilo prioritet. Za njega, kao lekara, najveća satisfakcija leži u radu sa pacijentima.

"Onaj ko traži nagradu i odlikovanje nije ga zaslužio, a onaj ko je zaslužio, gotovo da mu nije potrebno. Pacijent je svetinja zbog koje postoji moja profesija. Svaki spasen ljudski život je nagrada koja nema cenu i koja je jača od svih drugih koje vam društvo može dati", naglašava Bojić.

Ukazujući na frapantne podatke po kojima je Srbija među prve tri zemlje u Evropi po broju obolelih od kardiovaskularnih bolesti, profesor apeluje na prevenciju. On objašnjava da operacione sale ne mogu rešiti probleme loših životnih navika, poput gojaznosti i fizičke neaktivnosti, koje su uzročnici tragedija.

"Prevencija je kraljica medicine", poručuje on, dodajući da je njegova misija vraćanje mladih ljudi porodici i društvu.

Od "slučajnog" rođenja do proslave zarađene čišćenjem stanova

Euronews Srbija

Autobiografska knjiga "Ništa nije uzaludno" privukla je pažnju i van granica naše zemlje, donevši mu rusku nagradu "Imperatorska kultura". Profesor se prisetio kako je u Moskvi osetio tremu ušavši u zgradu Društva književnika Rusije, čiji je prvi predsednik bio Maksim Gorki. Ipak, iza blistave karijere krije se izuzetno težak životni početak obeležen siromaštvom u okolini Kolašina.

Bojić je otkrio neverovatan detalj o svom dolasku na svet – njegovi roditelji su, zbog nemaštine, planirali abortus. Spletom okolnosti, lekar koji je trebalo da izvrši zahvat se napio, anestezija je popustila, a njegova majka se vratila kući. Saznavši to decenijama kasnije, posvetio je svoj doktorat upravo tom lekaru. Zanimljivo je i da je proslavu odbrane doktorske disertacije u hotelu "Slavija" profesor sam finansirao novcem koji je zaradio čisteći stanove po Beogradu.

"Luda" hrabrost i izgradnja "Dedinja 1" bez dozvole

Kada je 1992. godine postavljen za direktora "Dedinja", zatekao je malu, zaključanu baraku i kolektiv razdiran sukobima. Tadašnji autoriteti tvrdili su da "Dedinje" pod sankcijama nikada ne može postati značajan centar. Međutim, Bojić je imao drugačiju viziju.

"Morate biti hrabri i istrajni. U osetljivoj oblasti kao što je medicina, ne možete realizovati ideju ako ne znate struku vrhunski, ali vam treba i talenta i harizme da okupite ljude", objašnjava on. U jeku najžešćih sankcija, njegov tim je prvi put u regionu transplantirao srce, jetru i pankreas.

Njegov najradikalniji potez bio je izgradnja objekta "Dedinje 1" bez građevinske dozvole. Bojić danas na to gleda kao na čin "pozitivnog ludila" koji je bio neophodan.

"Moja bespravna gradnja spasila je stotine hiljada ljudskih života. Danas 'Dedinje' operiše više nego svi drugi centri u Srbiji zajedno i najviše u Evropi. Trebalo je sve to izdržati sa osmehom stjuardese koja zna da na avionu nešto nije u redu", citirao je Iva Andrića.

Cena uspeha i "verni zapisničari"

Euronews Srbija

Uspeh je, kako navodi, uvek pratio otpor onih koji su u njemu videli pretnju. Profesor Bojić svoje neprijatelje naziva "nevernim zapisničarima svojih uspeha". Smatra da su upravo napadi i negativne kampanje, kroz koje je prolazio decenijama, paradoksalno učvrstili njegov položaj i učinili ga prepoznatljivim. Ipak, priznaje da je najveću cenu platila njegova porodica.

"Ja sam izgradio imunitet, ali porodica je ispaštala. Moja majka je doživela moždani udar, ćerka je trpela stresove... Nema velikog cilja bez velike žrtve. Voleo bih da se sve lomilo samo na meni, jer su oni stradali isključivo zbog mog imena i uspeha", iskren je profesor.

U nastavku razgovora dr Milovan Bojić ističe da se ni danas ne povlači. Njegov radni elan je jači nego ikad, vođen uverenjem da rezultati koje postiže država i Institut "Dedinje" daju jasnu nadu za budućnost srpske medicine. Sa više od 700 hiljada pacijenata koji su prošli kroz Institut, profesor Bojić ostaje simbol upornosti i stručnosti koja ne priznaje granice nemogućeg.

Kompletan razgovor sa prof. dr Bojićem pogledajte u videu iznad teksta