Prvomajski praznici i krpelji: Koji su rizici od ujeda i kako da se zaštitite
Komentari30/04/2026
-17:24
Prvomajske praznike mnogi će provesti na otvorenom, u prirodi, a stručnjaci upozoravaju na povećan rizik od ujeda krpelja i savetuju koje mere prevencije treba preduzeti pre odlaska u prirodu, kako se pravilno zaštititi odećom i preparatima, kao i na šta obratiti pažnju po povratku kući kroz obavezni samopregled tela. Ukoliko do ujeda ipak dođe, postavlja se pitanje kako pravilno reagovati, da li je krpelja bezbedno ukloniti samostalno i u kojim slučajevima je neophodno odmah potražiti medicinsku pomoć, o čemu za Euronews govori doktorka Nataša Filipović iz Doma zdravlja Vračar.
"Ono što je velika razlika između ujeda drugih insekata i ujeda krpelja jeste što gotovo svi drugi insekti prilikom uboda ili ujeda daju neku senzaciju. Naši pacijenti, odnosno građani, mogu osetiti bol, peckanje ili svrab, a čak u momentu samog ujeda može doći do crvenila i lokalne alergijske reakcije. Krpelj se razlikuje kao parazit po tome što njegov ujed apsolutno ne osetimo, nema nikakvu senzaciju, ne izaziva ni svrab, i njega tek fizički vidimo prisutnog na koži, najčešće kada dođemo kući i presvlačimo se ili se tuširamo posle boravka u prirodi", kaže ona.
Upravo zbog toga, postavlja se pitanje da li je neophodno uvek se javiti lekaru ili postoje situacije kada građani mogu reagovati sami.
"Ja kada govorim o tome šta treba uraditi, volim da istaknem više šta nikako ne smemo da uradimo, a što treba da uradi stručna osoba za nas. Ukoliko primetimo po povratku iz prirode promenu na koži, koja je najčešće tačkasta crna promena ili mala kuglica, i imamo podatak da smo boravili u rizičnom području, potrebno je da se javimo zdravstvenoj ustanovi. Krpelj se u svakom domu zdravlja ili bolnici uklanja sterilnom pincetom, bez oštećivanja i bez pritiskanja, kako se ne bi izazvalo izbacivanje sadržaja u kožu, što može povećati rizik od infekcije", navodi dr Filipović.
Doktorka posebno upozorava na greške koje građani često prave u pokušaju samostalnog uklanjanja krpelja.
"Ono što nikako ne treba raditi jeste mazanje alkoholom, acetonom, uljima ili korišćenje leda. Takvi postupci mogu izazvati mehaničku iritaciju krpelja, koji tada može da izbaci sadržaj u kojem se nalaze bakterije poput borelije ili virusi koji izazivaju krpeljski encefalitis, čime se povećava rizik od oboljenja", kaže ona.
U slučaju da se krpelj ipak ukloni, postoji i mogućnost njegove laboratorijske analize: "Krpelj se nakon vađenja može staviti na vlažnu vatu u sterilnu posudu i odneti u laboratoriju, na primer u Gradski zavod za javno zdravlje. Idealno je da se ukloni u prvih 24 sata, a može se čuvati do 48 sati u frižideru na temperaturi od 4 do 8 stepeni pre analize na prisustvo borelije".
Povezane vesti
Kako se približavaju prvomajski praznici i očekuje veći broj boravaka u prirodi, stručnjaci podsećaju i na ključne mere prevencije.
"Treba izbegavati boravak u visokoj i neuređenoj travi, u vlažnim i senovitim predelima, jer su to idealna staništa krpelja. Preporučuje se nošenje duge i svetle odeće, zatvorenih nogavica i rukava, kao i upotreba repelenata koji odbijaju krpelje. Po povratku iz prirode obavezan je detaljan samopregled tela, posebno vrata, ruku, nogu i leđa", priča doktorka.
Dodaje da se prvi simptomi eventualne infekcije mogu javiti i nekoliko dana nakon ujeda: "Crvenilo koje se širi, blago povišena temperatura i uvećane limfne žlezde mogu ukazivati na početak infekcije, pa je u tom slučaju neophodan pregled lekara".
Stručnjaci na kraju poručuju da je najvažnije pravovremeno reagovati i ne potcenjivati rizik, jer jednostavne mere prevencije i oprez mogu značajno smanjiti mogućnost ujeda i ozbiljnih posledica po zdravlje.
Komentari (0)