Zabeležen prvi slučaj alfa-gal sindroma u Srbiji: Sve o bolesti koja izaziva alergiju na crveno meso i širi se svetom

Udruženje "Alergija i ja" saopštilo je danas da je u Srbiji potvrđen prvi slučaj alfa-gal sindroma, alergije na crveno meso koja nastaje nakon uboda krpelja.

Kako je preneo FoNet, specijalista alergologije i kliničke imunologije iz Kliničkog centra Vojvodine Branimir Dakić, koji je bio uključen u prvi dijagnostikovani slučaj, istakao je da su se kod pacijenta javljale odložene reakcije nakon konzumacije crvenog mesa, uključujući urtikariju, otoke i gastrointestinalne smetnje.

Prema njegovim rečima, laboratorijski nalazi su potvrdili prisustvo IgE antitela na alfa-gal, što je poziv na oprez i veću dijagnostičku osetljivost.

Šta je alfa-gal sindrom?

Alfa-gal sindrom je zapravo alergija na molekul šećera galaktoza-alfa-1,3-galaktoze ili skraćeno – alfa-gal.

Taj šećerni molekul nalazi se u tkivima većine sisara, uključujući krave, svinje, jelene i zečeve. Međutim, ljudi ga nemaju. Kada veća količina alfa-gala uđe u krvotok putem ujeda krpelja, to može pokrenuti burnu reakciju imunog sistema koji počinje da stvara antitela protiv tog šećera.

Nakon toga, prilikom unosa hrane koja ga sadrži, imuni sistem može da izazove neprimerenu alergijsku reakciju.

Ova alergija se najčešće javlja nakon konzumiranja crvenog mesa, ali može biti izazvana i kontaktom s raznim proizvodima životinjskog porekla – mlečnim proizvodima, želatinom (na primer, gumene bombone, žele), lekovima, pa čak i nekim proizvodima za ličnu negu.

Pixabay

Lek heparin, koji se koristi za sprečavanje zgrušavanja krvi tokom operacija, dobija se iz creva svinja i kod osoba sa alfa-gal sindromom može izazvati opasnu reakciju.

Dešava se da kod ljudi kod kojih je dijagnostikovan ovaj sindrom on vremenom prođe, ali ukoliko uspeju da izbegavaju sve okidače nekoliko godina i da se zaštitite od novih ujeda krpelja. Ipak, to zahteva mnogo pažnje i praćenja manje očiglednih izvora alergena, piše Science Alert.

Zašto sve više ljudi dobija dijagnozu

Pre nekoliko godina, stručnjaci su verovali da je alfa-gal sindrom uglavnom ograničen na jugoistok SAD, jer je bio povezan sa geografskom rasprostranjenošću krpelja vrste Amblyomma americanum.

Međutim, sada su različiti naučni izveštaji pokazali da mnoge vrste krpelja na šest kontinenata mogu izazvati ovaj sindrom – uključujući i Ixodes scapularis, koji prenosi Lajmsku bolest.

profimedia

Krpelji vrebaju ne samo u šumama, već i u dvorištima i gradskim parkovima, gde lako mogu da se zakače za prolaznike koji dotaknu zaraženu vegetaciju. Sa porastom broja životinja i ljudi, rastu i populacije krpelja, a sa njima i broj obolelih od alfa-gal sindroma.

Zašto se za alfa-gal sindrom krive krpelji

Postoji nekoliko teorija o tome kako ujed krpelja izaziva ovu alergiju i zašto se ona javlja samo kod malog broja ljudi koji su bili ujedeni. Da bismo razumeli te teorije, treba znati šta se dešava kada krpelj počne da se hrani krvlju.

Kada krpelj pronađe "žrtvu", obično traži toplo i skriveno mesto na telu gde će se zakačiti. Njegovi testerasti zubi zatim brzo seku kožu, sve dok se dublje ne ukopa. On zatim ubacuje "cevčicu" nalik bušilici i izlučuje biološki "cement" kojim pričvršćuje glavu u otvor koji je napravio.

Kada se učvrsti, krpelj počinje da ubrizgava velike količine pljuvačke koja sadrži anestetike, sredstva protiv zgrušavanja krvi, a ponekad i alfa-gal. Tako može neprimetno da se hrani danima.

Jedna od teorija kaže da upravo ogromna količina pljuvačke pokreće snažan imuni odgovor.

Druga teorija krivi oštećenje kože koje krpelj izaziva, kao i moguće vraćanje sadržaja iz želuca krpelja u mesto ujeda. Moguće je i da je u pitanju kombinacija više faktora, ali još nije poznat tačan uzrok.

Kako izgleda alergijska reakcija

Alergija se obično ne javlja odmah. Najčešće se prvi simptomi javljaju jedan do tri meseca nakon "sensitizujućeg" ujeda krpelja.

Unsplash

Simptomi mogu uključivati koprivnjaču, oticanje, jake bolove u stomaku, mučninu, pa čak i po život opasan anafilaktički šok. Reakcija najčešće počinje dva do šest sati nakon konzumiranja mesa koje sadrži alfa-gal.

Zbog opšte neupućenosti u ovu alergiju, lekari često ne postave tačnu dijagnozu. Istraživanje iz 2022. godine pokazalo je da 42 posto američkih zdravstvenih radnika nikada nije čulo za alfa-gal sindrom.

Pre desetak godina, oboleli su znali godinama da tragaju za uzrokom svojih tegoba. Danas se dijagnoza brže postavlja u regijama gde su lekari upoznati sa sindromom, ali u mnogim delovima sveta i dalje zahteva više poseta lekarima.

Nažalost, svaki naredni ujed krpelja ili unos hrane sa alfa-galom može dodatno pogoršati alergiju.

Ako sumnjate da imate alfa-gal sindrom

Ako sumnjate da imate ovu alergiju, prvi korak je da o tome razgovarate sa svojim lekarom i zatražite jednostavan test krvi kojim se meri prisustvo IgE antitela na alfa-gal.

Unsplash/Trnava University

Ako je test pozitivan, osnovni način za kontrolu simptoma je da u potpunosti izbegavate sve proizvode od sisara – uključujući mleko i sir, kao i dodatne ujede krpelja.

Pažljivo čitajte deklaracije. Neki proizvodi sadrže aditive kao što je karagenan (iz crvenih algi), koji takođe sadrži alfa-gal.

U težim slučajevima, osobe sa alfa-gal sindromom mogu morati da stalno nose EpiPen u slučaju anafilaktičkog šoka.

Udruženje "Alergija i ja" apeluje da se građani informišu, a zdravstvena struka da uvrsti alfa-gal sindrom u dijagnostički repertoar kada se pojave neobjašnjive alergijske reakcije.