Đurđevdan u Srbiji: Priča o veri, hrabrosti i žrtvi Svetog Georgija
Komentari06/05/2026
-17:08
Pravoslavna crkva i vernici obeležavaju Đurđevdan - jednu od najčešćih srpskih slava. Praznuje se u znak sećanja na Svetog velikomučenika Georgija
Sveti velikomučenik Georgije Pobedonosac jedan je od najpoštovanijih svetitelja u hrišćanskom svetu, a njegova životna priča, ispunjena verom, hrabrošću i žrtvom, vekovima inspiriše vernike. Kako ističe sveštenik Borisav Petrić, reč je o mladom čoveku koji je već u ranoj životnoj dobi dostigao visok vojni čin, ali je, uprkos obećavajućoj svetovnoj karijeri, izabrao put vere.
„Jedan divan svetitelj sa veličanstvenim žitijem, jedan mladić koji je bio rimski vojnik i sa nepune 22 godine postao je tribun u vojsci, jedan visoki vojni čin. Pred njim je bila velika, da kažemo, svetovna budućnost, ali on je već bio zarobljen ljubavlju Hristovom, poput svoga oca koji je bio hrišćanin, koji je takođe postradao“, naglašava Petrić.
U vreme velikih progona hrišćana, koje je sprovodio rimski car Dioklecijan, Georgije je pokazao izuzetnu hrabrost. Otvoreno je priznao svoju veru pred carem, znajući kakve ga posledice čekaju.
„I smelo je pred carem Dioklecijanom, jednim velikim goniteljem hrišćana, izjavio je da je i sam hrišćanin i potom bio utamničen, bačen na muke koje su trajale danima. Ali tokom tih muka koje je on podnosio hrabro i junački, su mnogi prešli videvši njegov primer u hrišćanstvu“, objašnjava Petrić.
Euronews
Poseban značaj ima činjenica da su se, prema predanju, upravo zahvaljujući njegovom stradanju obratili i pojedini ugledni ljudi toga vremena. Među njima su bili mnogobožački mag Atanasije Mag, kao i carica Aleksandra Rimljanka, supruga samog cara, koja se danas takođe proslavlja u pravoslavnoj tradiciji.
Sveti Georgije je mučenički postradao 303. godine u Nikomidiji, na današnji dan koji se obeležava 6. maja po novom, odnosno 23. aprila po starom kalendaru. Njegovo stradanje i vera ostali su trajni simbol pobede duha nad silom i strahom.
Povezane vesti
„I danas, hvala Bogu, dočekujemo mnoge domaćine“, zaključuje Petrić, ukazujući na značaj ovog praznika koji se u srpskom narodu obeležava kao jedna od najčešćih krsnih slava – Đurđevdan.
Veliki praznik za Rome na Balkanu
Đurđevdan je i veliki praznik za sve Rome na Balkanu, kojim oni obeležavaju dolazak proleća. Brojni su običaji i verovanja koji se vezuju za ovaj dan. U jednoj od romskih mahala u Nišu bila je naša reporterka Ljiljana Pavlović.
Za Rome ovaj praznik simbolizuje dolazak proleća, novi život, buđenje prirode. Veselo će biti danas u romskim mahalama. Ono što je ovde obavezno jeste jagnje na trpezi. Ovaj praznik se slavi uz brojne običaje, sa porodicom i sa prijateljima.
Romi kažu da se nekada to mnogo više slavilo, mnogi su odustali od slavlja u zavisnosti od finansijske situacije, ali se gleda da se obeleži ovaj dan ko je koliko u mogućnosti.
Hram Svetog Đorđa u Prizrenu: Od spaljivanja 2004. do vaskrsenja
Svetom Georgiju posvećen je i veliki broj crkava. Mi vas vodimo u jednu od najpoznatijih, Sabornu crkvu Svetog Đorđa u Prizrenu.
U nekadašnjoj prestonici cara Dušana, u carskom gradu Prizrenu, pored reke Bistrice, nedaleko od čuvenog Šadervana, sedište raško-prizrenskih episkopa, nalazi se Saborna crkva Svetog Đorđa.
"Hram Svetog Đorđa je građen od 1856. do 1887. godine kada je dovršen. Ktitor Sabornoga hrama je prizrenski narod, znači nema nekog pojedinca, već su to ugledni ljudi, zanatlije, trgovci, zajedno sakupljali novac i od tih priloga sagradili hram u centru Prizrena.
Povezane vesti
Pre toga, na tom mestu se nalazilo staro prizrensko groblje, pored kojeg je bila i crkva Svetog Đorđa Runovićeva, koja je sagrađena krajem 15. veka, freskopisana u 16. veku. Braća Runović su tituli te male crkvice pored velikog Sabornog hrama", rekao je otac Jovan.
U martovskom pogromu crkvu je zadesila sudbina svih srpskih kuća i pravoslavnih hramova u ovom gradu. Spaljena je, a narod proteran. Šest godina kasnije, u njoj ponovo počinje služenje svete liturgije.
"Hram je spaljen 17. marta 2004. godine. Krov je čitav miniran, spaljene su sve bogoslužbene knjige, knjige krštenih, venčanih, umrlih. Spaljen je ikonostas koji je bio u tom barok stilu, prenet iz Sent Andreje, gore iz Mađarske, nakon Prvog svetskog rata, kao dar Sabornom hramu", rekao je otac Jovan.
Hram je obnovljen 2010. godine i ponovo se u njemu služi božanstvena liturgija.
Grad na Bistrici i Saborna crkva Svetog Đorđa posebno ožive na dan hramovne slave.
"Ono što nas posebno raduje je da poslednjih par godina reka poklonika dolazi sa svih strana na poklonjenje ovim našim divnim svetinjama na Kosovu i Metohiji, u našem gradu, carskom gradu Prizrenu. Nama svakako znači svaka ta poseta, jer nam ti ljudi koji dolaze pokazuju i daju do znanja da nismo zaboravljeni, pre svega, od svojih, a takođe i oni se duhovno napajaju na izvorištu ove naše duhovnosti i u Pećkoj patrijaršiji, u Visokim Dečanima, u Milutinovoj Ljevišci, Gračanici, u Dušanovim Arhangelima i ostalim svetinjama Kosova i Metohije", rekao je otac Jovan.
Prizren je riznica srpske duhovnosti, i u njemu se, osim hrama Svetog Đorđa, nalazi još 32 pravoslavne svetinje.
Komentari (0)