Digitalni detoks ili kontrola: Kakve rezultate bi dala potpuna zabrana upotrebe mobilnih telefona u školi?

Sve više zemalja uvodi ili najavljuje zabranu mobilnih telefona u školama zbog pada pismenosti, slabijih rezultata učenika i porasta digitalnog nasilja, a toj grupi bi uskoro mogla da se pridruži i Srbija ukoliko inicijativa Zaštitnika građana dobije podršku. 

Naime, on je krajem aprila održao drugu rundu konsultacija sa nastavnicima, roditeljima i đacima povodom Nacrta zakona o zabrani korišćenja mobilnih telefona u osnovnim i srednjim školama, kako bi predložio potpunu i nefleksibilnu zabranu, koja bi se odnosila na sve učenike osnovnih i srednjih škola, izuzev onih kojima je telefon potreban iz zdravstvenih razloga. 

Prema njegovim rečima, nacrt govori o tome da je potrebno da se stvore uslovi da učenici shvate zašto je to za njih dobro i da će odsustvo mobilnih telefona u toku boravka u školi doprineti socijalizaciji učenika i dovesti do toga da nastava ima veći efekat. 

Kako prenose mediji, zabrana telefona zamišljena je tako da učenici pri ulasku u školu telefone predaju ovlašćenom licu, a predati telefoni čuvaće se u posebno određenom prostoru za to, razvrstani po razredima. Učenicima će telefoni biti vraćeni kada se nastava završi, a za one koji ne budu poštovali pravila predviđene su i novčane kazne. 

Do sada su ovim povodom održana dva kruga konsultacija, na kojima su zaštitnik građana, kao predlagač zakona, i predstavnici đaka, nastavnika i roditelja mogli da ukrste stavove. 

Kakva je trenutna situacija?

Međutim, tema upotrebe korišćenja mobilnih telefona u školama nije nova. Na primer, Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja krajem 2023. godine izdao i Smernice za upotrebu mobilnih telefona. 

Ostalo je i dalje da svaka škola mora da ima Pravilnik o upotrebi mobilnog telefona, elektronskog uređaja i drugog sredstva i da taj dokument treba da bude usko povezan sa školskim Pravilnikom o vaspitno-disciplinskoj odgovornosti učenika. 

"Lični digitalni uređaji ne smeju se koristiti tako da narušavaju obrazovno okruženje ili da krše 
druga prava učenika, nastavnika i osoblja škole. Mobilni telefoni moraju biti isključeni i ne smeju se koristiti tokom nastave, bez odobrenja  nastavnika. Pozivi (putem telefona/interneta) ne smeju se obavljati tokom trajanja nastave. Učenici koji imaju hitni slučaj mogu da se jave kući uz odobrenje nastavnika", navedeno je u Smernicama.

Dodaju da učenik mora da ispuni zahtev bilo kog člana školskog osoblja da se uzdrži od upotrebe digitalnog uređaja. Ukoliko učenik ne ispuni zahtev, digitalni uređaj mu se oduzima u prisustvu svedoka, pakuje u kovertu sa učenikovim imenom, lepi i ostavlja na za to predviđenom mestu. Po uređaj može doći roditelj nakon nastave.

Kršenje navedenih pravila može dovesti do gubitka mogućnosti korišćenja ličnih digitalnih uređaja u školi i tokom nastavnog procesa i/ili disciplinskog postupka.

Dakle, upotreba mobilnh telefona nije stirktno zabranjena u školama, ali su zabranu njihovog korišćenja  tokom nastave već uvele pojedine obrazovne ustanove u Novom Pazaru, Prokuplju, Požarevcu, Vršcu, Subotici, Beogradu. 

profimedia

Prema pisanju Blica jedna od njih je i Osnovna škola u Čitluku koja je odlučila da uvede strogu zabranu korišćenja digitalnih uređaja i telefona. Odluku je Školski odbor jednoglasno doneo 16. marta, na predlog Nastavničkog veća i u saradnji sa Savetom roditelja. Izuzetak su samo oni kojima je pametni telefon potreban iz zdravstvenih razloga, uz obaveznu potvrdu nadležne zdravstvene ustanove.

Takođe, u Osnovnoj školi "Mur" u Novom Pazaru od 2022. godine zabranjeni su mobilni telefoni za đake, ali i za nastavnike tokom nastave. Telefoni se pre početka nastave ostavljaju u ormariće koji se zaključavaju, a uzimaju ih tek kada se završi poslednji čas, kada krenu kući.

Za i protiv telefona

Sagovornici Euronews Srbija saglasni su oko toga da pitanje upotrebe mobilnih telefona u školama nije novo, niti bi se na njihovom zabranom rešili hronični problemi u prosveti.

Mlorad Antić iz Foruma srednji škola u razgovoru navodi da su oni odavno bili predlagači ove inicijative, i da su još ranije apelovali da se korišćenje mobilnih telefona zabrani tokom nastave i školskih odmora. Kaže da je cilj apela da se povrati pažnja učenika, ali i da škola bude mesto učenja i međusobnog poštovanja, a ne digitalne zavisnosti.

"Mobilni telefoni su zabranjeni u školama u Francuskoj, Italiji, sad i u Hrvatskoj. Oni se više bave sadržajem na telefonu, nego što se na primer druže na odmorima. Iz tih razloga smo mi i doneli odluku da tražimo zabranu korišćenja mobinih telefona. Razlozi su: bolje znanje, koncetracija I interakcija. Čas traje 45 minuta, i važno je da su oni sve vreme uključeni u nastavu”, kaže.

Antić kaže da je pristvovao sastanku zaštitnika Pašalića sa nastavnicima, roditeljima i đacima, i navodi da je bilo važno da se suoče različiti stavovi.

Alfred Hofer / imageBROKER / Profimedia

"Svi su izneli svoje mišljenje o ovoj temi, svoj stav i iskustvo, i ono što je najvažnije bilo je interakcije i razmene mišljenja pre svega između učenika i zaštitnika. Siguran sam da će biti još ovakvih tribina na kojima će i dalje da se razgovara o ovoj temi”, rekao je.

Navode oko moguće zakonske procedure koja bi podrazumevala da bi učenici morali da pre nastave da predaju telefon određenom nastavniku, Antić ocenjuje da ukoliko bi to bilo tako, u početku bi bilo poteškoća zbog vremenskog okvira i kako bi to moralo da radi više nastavnika odjednom, ali dodaje da bi i to "vremenom leglo na svoje mesto".

"Trebalo bi neko da uzme taj telefon, da ga evidentira, pa da ga ostavi i posle vrati. Da se čeka, da se stvarate gužve. Međutim, vremenom bi učenici odustali oni prestati da ga nose sa sobom, jer bi im to oduzimali vreme. Ako je zabranjeno, što bi ga onda nosio u školu", smatra on.

Sa druge strane, profesor Aleksandar Markov iz EDU foruma u razgovoru za Euronews Srbija navodi da "zabranama teško možemo nešto da postignemo i dobijemo rezultate koje bismo želeli da dobijemo".

“Učenici zloupotrebljavaju mobilne telefone kada imaju tu priliku, ali ako nastavnik ima dovoljnan autoritet, on će naći način i bez toga da spreči tu zloupotrebu. Autoritet nastavnika se ne reguliše zakonskim odredbama, već ili je neko za taj posao i zna da pronađe rešenje ili jednostavno ne zna”, kaže.

Kako navodi, živimo u 21. veku, postoje digitalni udžbenici, i da bi digitalnu tehniku trebalo iskoristiti u svrhu obrazovanja.

"Telefoni su deo našeg života. Koriste ih i roditelji, nastavinici i učenici. Hajde da vidimo kako da se iskoriste za potrebe nastave. Postoje i različite inicijative. Bolje je da učenike stavimo u fokus, da pokrenu inicijativu i da na taj način koriste digitalne uređaje. Telefoni jesu deo našeg života. Zloupotrebe će se dešavati uvek, ali važno je da vodi računa. Nekada se prepsivalo uz pomoć puškica, sada je to drugačije”, navodi on.

Kako dodaje, upotreba mobilnih teleofna je kompleksno pitanje, jer učenici ih koriste često i van škole.

"Mislim da je veći problem njihovo korišćenje van škole, naročtio noću. Oni često uz njih ostaju budni do sitnih sati. To je stvar vaspitanja. Ako porodica zapravo uradi svoj deo, onda će oni u školi biti najmanji problem uz dobrog pedagoga”, smatra on.

Uzor u drugim državama

Trentuno, da li će škola uvesti zabranu korišćenja mobilnih telefona u toku nastave u Srbiji za sada je prepušteno isključivo svakoj školi. Markov smatra da zakonski okviri ne mogu da imaju tu jačinu, kao što je sam autoritet predavača tokom nastave.

"U ovom trenutku postoje preporuke na nivou škole, negde se one primenjuju više negde manje, negde se i ne primenjuju. Vidite, postoje i zakonske odredbe koje daju mogućnost da se smanji nasilje u školi, pa one ne daju efekte jer se ne sprovode u praksi onako kako je zakonom predviđeno”, kaže Markov.

Međutim, Antić ne vidi problem u uvođenju zakonske reglative. Stretegiju koja već postoji, komentariše kao dobru, ali fleksibinu.

"Strategija postoji, ali nije obavezujuća. Neki nastavnik neće da oduzima tokom časova, neko hoće. Kada je zakonski regulistano, to je druga priča. Zakon su doneli predstavnici naroda. Idu kazne ako ih ne poštuje. Opšti akt nije rešenje", smatra on.

Kaže i da Srbija ne bi bila jedina država koja bi na ovaj nečin rešila ovo pitanje.

"Nije to niti greška, niti neka ružna priča. Ne vidim da se neko buni oko toga. Mislim da bi samo poteškoća bilo samo u početku. Vidim da ima podele, ali i to ne iznenađuje. Zato se i razgovara. Treba se ugledati na one zemlje koje to čine", dodao je. 

Inače, Hrvatska je početkom marta takođe uvela zabranu mobilnih telefona u školama, s tim što je ona u osnovnim školama potpuna, a u srednjim delimična. Kako je objavilo hrvatsko Ministarstvo znanosti, obrazovanja i mladih, osnovcima je upotreba mobilnih zabranjena tokom celog boravka u školi, na časovima, odmorima, unutra i napolju u školskom dvorištu, s tim što ih oni neće nikome predavati već će ih držati u rančevima ili ormarićima.

Takođe, prema podacima Unicefa, trenutno 114 obrazovnih sistema u svetu, odnosno 58 odsto država u svetu sprovodi zabranu upotrebe mobilnih telefona u školama na nivou cele zemlje. Naime, za samo nekoliko godina je zabrana mobilnih prerasla od pojedinačnih inicijativa u svetski trend.

Kao glavne argumente za zabranu navode upravo zabrinutost zbog smanjene pažnje tokom časova, porast digitalnog nasilja i širi uticaj digitalnih sadržaja na decu.

Naime, države sprovode različite modele zabrane - od onih najrestriktivnijih, kao što je predlog zakona u Srbiji, do onih koji su nešto fleksibilniji u smislu da dozvoljavaju mobilne telefone kada se oni koriste za edukativne svrhe tokom nastave.