Spasovdansku litiju predvodi patrijarh Porfirije, časni krst nosi učenik Matematičke gimnazije
Komentari
19/05/2026
-18:12
Patrijarh srpski Porfirije predvodiće u četvrtak litiju u Beogradu povodom obeležavanja gradske slave, a ovogodišnje obeležavanje praznika Vaskrsenja Isusa Hrista - Spasovdana uveličaće pronošenje pojasa Presvete Bogorodice koji će stići u Srbiju sa Svete Gore, rečeno je danas na predstavljanju programa litije.
Časni krst ove godine nosiće Andrej Drobnjaković koji je kao učenik Matematičke gimnazije osvojio brojne medalje na olimpijadama znanja, a vernicima će na kraju litije i bogosluženja u Hramu Svetog Save biti podeljeno 300.000 trakica koje su osveštane na pojasu Presvete Bogorodice u manastiru Vatoped.
Upravnik Informativno-izdavačke ustanove Srpske pravoslavne crkve Dušan Stokanović rekao je da još veći smisao slavi prestonog Beograda daje to što će iz manastira Vatoped na Svetoj Gori biti donet sutra pojas Presvete Bogorodice.
Dodao je da će pojas doneti iguman tog manastira arhimandrit Jefrem sa bratstvom.
"Prošle godine je Časni krst nosio naš brat Renato koji je spasao utopljenike, a ove godine će nositi Andrej Drobnjaković koji je osvojio je silne nagrade iz matematike i fizike", rekao je Stokanović u Svetosavskom kulturnom i medijskom centru Srpske pravoslavne crkve u Zemunu na predstavljanju program ovogodišnje litije.
Šef Kabineta patrijarha srpskog protojerej Đorđe Stojisavljević izjavio je da će na dan gradske slave biti najpre organizovana sveta litugija u Vaznesenjskom hramu, nakon čega će početi spasovdanska litija, odnosno krsni hod kod prestonicu.
"Ove godine imamo posebnu neopisivu radost, jer među nas dolazi jedan detalj iz života Presvete Bogorodice koji se i pripisuje njenoj izradi. A reč je o delu pojasa Presvete Bogorodice koji je svojevremeno odavde iz Srbije knez Lazar poklonio manastiru Vatopedu, odakle sada Presveta Bogorodica pokazuje da nas ne ostavlja same i sirote, kako se to kaže u Svetom pismu, nego ona majčinskom ljubavlju natkrivljuje sve, pa evo i svoj srpski svetosavski narod", rekao je Stojisavljević.
Povezane vesti
Govoreći o trasi litije, Stojisavljević je rekao da će se ona, kao i ranijih godina, kretati od Hrama Vaznesenja Gospodnjeg Ulicom kneza Miloša, a nakon toga i Ulicom kralja Milana, zatim obilazno s desne strane kružnog toka Slavija, pa dalje Bulevarom oslobođenja do Svetosavskog platoa kod Karađorđevog parka, kada će dijagonalnom linijom produžiti pravo u Hram Svetoga Save na glavni zapadni ulaz.
"Na raskrsnici ulica kneza Miloša i kralja Milana biće postavljen baldahin, odnosno 'nebo', pod koje će njegova svetost lično doneti časni pojas Presvete Bogorodice", rekao je Stojisavljević.
Dodao je da će "nebo" nositi gardisti, kao i da će u litiji pored đakona, sveštenika i drugih crkvenih lica učestvovati u ešalonima i vojni kadeti, učenici vojne gomnazije, kulturno-umetnička društva, policijski orkestar, visoke zvanice i vernici.
"Ispred samog časnog pojasa stojaće Sveto Jevanđelje, zatim niz đakona koji kade, a onda ćemo imati ikonu Presvete Bogorodice koja drži časni pojas, specijalno naslikana za ovu priliku ovde od naših umetnika. Zatim ikona Vaznesenja ispred ikone Presvete Bogorodice kao slava grada. Ispred kole nalaziće se Časni krst", rekao je Stojisavljević.
Naveo je da će u Hram Svetog Save patrijarh Porfirije uneti pojas koji će vernici moći da celivaju nakon završetka bogosluženja.
"Vernici koji žele da celivaju Pojas Presvete Bogorodice ulaziće sa zapadne strane i izlaziti ovamo na severna vrata. Biće obezbeđeno da sveštenici dežuraju i svi koji su neophodni da bi se sačuvao poredak. Narod molimo da se bez mnogo zadržavanja poklone časnom pojasu. Standardno je da se poklonimo, prekrstimo, celivamo i da idemo da drugima omogućimo pristup", rekao je Stojanović navodeći da će ovaj pojas od sutra biti u Hramu Vaznesenja Gospodnjeg, nakon što mu se upriliči svečani doček na aerodromu Nikola Tesla.
Na beogradskom aerodromu svetinju će uz crkvene i državne počasti dočekati Patrijarh srpski Porfirije sa najvišim crkvenim i državnim velikodostojnicima.
Povezane vesti
Naveo je da će pojas Presvete Bogorodice biti postavljen na blagosiljanje naroda sve do 29. maja do podne.
Tanjug/Strahinja Aćimović
"Crkva je neprestano događanje i izgrađivanje vernog naroda okupljenog oko episkopa i sveštenstva na bogosluženju, na Svetoj liturgiji, na svetim bogosluženjima. Te tako, ako smo deo crkve, mi moramo da učestvujemo u događajima crkve, u molitvenim događajima, i ako propustimo događaj, on može da izgubi priliku da učestvujemo u nečemu, a sada imamo zaista neverovatnu priliku iz više razloga. Dakle, Časni pojas Presvete Bogorodice jeste jedna od najvećih svetinja pravoslavlja. Njega je sama Bogorodica tkala. Njegova istorija je čudesna", rekao je episkop toplički Petar.
Dodao je da je crkva događaj u kome mi učestvujemo, a učestvujući mi gradimo crkvu.
"Mi smo komponenta gradnje tela Hristovog. Naša molitva, naše prisustvo takođe se računa i ima svoju težinu. Molim naš narod i molim se Bogu i Bogorodici da se u nama probudi taj naš duhovni pravoslavni gen i da se ta iskra vere i ljubavi probudi u nama. Hajde da učestvujemo u ovome svetom veličanstvenom događaju, da budemo deo molitvenog hoda, litije, da dočekamo Bogorodicu, da ona bude sa nama i da izmolimo nju, Majku Božiju koja je Hrista i Spasitelja našeg rodila, da ona pomogne našem narodu da se obnovi, da se umnoži, da se što više dece rađa", rekao je episkop Petar.
Tanjug/Strahinja Aćimović
Podsetio je da je taj pojas u jednom periodu čuvao naš narod, a potom ga je sam knez Lazar poklonio i darivao manastiru Vatoped.
"Nakon šest vekova mi smo blagosloveni samom Bogorodicom da budemo ta generacija koja će imati priliku da učestvuje u događaju dolaska same Bogorodice među nas kroz njen Časni pojas", rekao je episkop toplički Petar.
Ukazao je da, budući da se taj pojas nalazi na Svetoj Gori, žene nisu u mogućnosti da imaju dodir sa ovom svetinjom, jer je dolazak na Svetu Goru rezervisan samo za muškarce.
"Ono što je takođe jako bitno jeste da je to najveća svetinja pravoslavlja i da su nebrojana čuda vezana upravo za ovaj Časni pojas. Ono po čemu je u vernom narodu osobito poznat i čuven pojas Presvete Bogorodice jeste to blagodatno dejstvo koje pomaže upravo bezdetnim parovima da dobiju porod. Nemoguće je nabrojati sve te primere", rekao je episkop toplički Petar.
Podsetio je da su ljudi stradalni narod koji je u ime pravde, i u ime Hrista, pretrpeo i velika stradanja.
"Mi smo mali narod, ali mi znamo da je žrtva naša velika i da smo velike gubitke pretpeli u ratovima, bombarodvanjima, progonima i stradanjima. Danas bi trebalo da nas ima mnogo više nego što nas ima. Aktuelan je problem bele kuge i znam koliko parova koji žele da imaju decu imaju problem. To je prosto na nivou jedne pandemije. Pa ko će da nam pomogne ako neće Bogorodica? Ona dolazi sada među nas", rekao je episkop toplički Petar.
Dodao je da će na kraju bogosluženja 300.000 osveštanih trakica sa tog pojasa na severnom izlazu Hrama Svetog Sava biti deljene građanima.
"Iz manastira Vatoped poslato nam je 300.000 osvećenih trakica koje su osvećene upravo na ovom pojasu. U tom pakovanju biće i uputstvo kako se taj pojas koristi. On se može nositi oko struka, oko vrata, oko ruke ima posebno uputstvo za bezdetne parove kako da ga upotrebljavaju", rekao je episkop toplički Petar.
Pojas Presvete Bogorodice je njen lični predmet koji se čuva u manastiru Vatopedu i podeljen je u tri dela i predstavlja jedinstvenu svetinju opstalu iz ovozemaljskog života Majke Božje.
Prema predanju Pojas od kamilje dlake satkala je sama Bogorodica, a prilikom njenog vaznesenja na nebesa, predala ga je apostolu Tomi.
Čuvanje Časnog Pojasa preuzele su dve pobožne žene iz Jerusalima, a Bogorodica je neposredno pre svog Uspenja naložila jevanđelisti Jovanu da ovim ženama podeli i njene dve rize.
Dužnost čuvanja njene odeće iz generacije u generaciju nastavljala bi po jedna pobožna, nevina devojka koja je poticala iz njihove porodice.
U vreme imperatora Arkadija, sina Teodosija Velikog, Časni Pojas je prenet u slavnu prestonicu Vizantijskog carstva, Konstantinopolj kako bi štitila prestonicu i njene stanovnike od svakog neprijateljskog napada, nesreće i demonske zamke.
Potom je Časni Pojas prenet u grad Zilu u Kapadokiji, a kasnije je ponovo vraćen u Konstatinopolj. Oko 1150. godine Časni Pojas se nalazio u Velikoj palati u Carigradu, u hramu Svetog arhangela Mihaila. Najverovatnije je isečen, a njegovi delovi su preneti u ostale hramove. U 12. veku, tačnije u vreme vladavine cara Manojla І Komnina zvanično je uspostavljen praznik Časnog Pojasa 31. avgusta.
Carski krst prešao je u srpske ruke kada je Sveti knez Lazar oko 1.330. godine porazio bugarsku vojsku, a 10 godina kasnije ga je poklonio manastiru Vatopedu i od tada se Pojas čuva u oltaru katolikona - sabornog hrama manastira.
Za vreme Turkokratije bratstvo manastira je odlazilo u litije noseći Časni Pojas na Krit, Makedoniju, Trakiju i u Malu Aziju radi osvećenja i ukrepljenja podjarmljenog grčkog naroda, kao i radi oslobađljnja svake zarazne bolesti.
Komentari (0)