Svetinja zbog koje se čeka satima: Najmasovniji verski događaj u Srbiji - zašto je Pojas Presvete Bogorodice poseban?
Komentari29/05/2026
-14:55
Proteklih nekoliko dana u Beogradu su zabeleženi neverovatni prizori. Veliki broj vernika od Spasovdana svakodnevno čeka u redovima, ponekad i do 12 sati, ispred Hrama Svetog Save na Vračaru, kako bi se poklonili Časnom pojasu Presvete Bogorodice, koji je posle 650 godina ponovo u Srbiji. Pored građana iz čitave Srbije, u kilometarskim redovima mogu se videti videti iz regiona, kao i brojni turisti.
Pojas Presvete Bogorodice se vekovima čuva u manastiru Vatoped na Svetoj Gori i veoma se retko iznosi van manastirskih zidina. Prvobitno je Pojas trebalo da ostane u Beogradu do danas, zatim je produžen datum do 1. juna, a zbog ogromnog interesovanja građana, na molbu patrijarha Porfirija, boravak relikvije u Srbiji produžen je do 5. juna.
Govoreći za Euronews Srbija o velikom interesovanju građana, teolog dr Nenad Božović kaže da ga nije iznenadio koliki će broj poklonika biti. Relikvija je važna jer je pripadala Presvetoj Bogorodici, a ona ima posebno mesto u pravoslavnom predanju, dodaje.
"Mislim da ljudi osećaju negde to što zapravo uvek postoji - velika bliskost između majke i sina, odnosno majke i deteta, i da je to jedno duboko uverenje koje zapravo leži u želji ljudi da se obrate njoj za zastupništvo, pred Hristom, i da je u stvari ljubav sina prema majci da usliši molitvu koju majka za one koji se njoj obraćaju moli. Dakle, to je jedno duboko uverenje koje stoji iza te želje, pretpostavljam, ljudi koji su došli da se poklone ovoj svetinji", rekao je on.
Kako je objasnio Božović, nije ovakva posećenost novost u hrišćanskom svetu i evropskom kontekstu.
"Imali smo situaciju da je 2015. godine Torinska plaštanica u Rimu iznesena na poklonjenje i da je tada preko 2,5 miliona ljudi bilo prisutno. Dolazili su ljudi iz Argentine i Čilea da celivaju. Dakle, u pitanju je prema predanju, platno kojim je bio povijen Gospod Isus Hristos nakon krsne smrti. I sad, naravno, još jedan događaj koji je paralelan ovom jeste, naravno, događaj u Rusiji, gde je na molbu Ruske pravoslavne crkve 2011. godine su kolone vernika čekale na poklonjenje i na celivanje Časnom pojasu. I to u stvari pokazuje da je fenomen poštovanja ove svetinje prosto širom hrišćanskog sveta. I čak tada je bio zapravo novembar mesec kada je bilo veoma hladno i ljude to nije sprečilo da dođu. I prema podacima zvaničnim iz Ruske pravoslavne crkve za nekih mesec dana gostovanja te svetinje u Rusiji je preko tri miliona ljudi posetilo svetinju", rekao je on.
Euronews
Teološkinja i kulturološkinja Instituta za studije kulture i hrišćanstva Danijela Marković kaže za Euronews Srbija da za svakog lično poseta hramu deluje "kao samo jedan trenutak, koliko god on zapravo proveo vremena u tom redu".
Povezane vesti
"I to jeste zapravo glavna poruka, teološka glavna poruka naše vere, da zaista kosmizuje se, kako kažemo, jedno vreme. I taj trenutak zapravo, koliko god on iznosio u tim ciframa, on postaje trenutak. Ulice postaju jedno sveto mesto i jedan zaista uvod u liturgiju, ono što jeste naša vera. Tako da, čini mi se da toliko nije za ljude u crkvi to neobično, to zapravo jeste uvod u ono što jeste naša vera, a to je da se okupimo kao zajednica u liturgiji", rekla je ona.
Pomenula je da se slično dogodilo kada je preminuo patrijarh Pavle i kada su ljudi stajali u redovima da se oproste od njega.
"Čak ima podataka da se ništa loše i u Beogradu i u Srbiji nije desilo, čak mislim ni udesi i neki saobraćajni prekršaj. Dakle, taj smiraj, to je i doslovno prisustvo svetog u jednom profanom ovom svetu i taj svakodnevni prostor postaje da biva taj liturgijski", dodala je Marković.
Kako je napomenula, ne sme se zaboraviti odakle dolazi taj Pojas i naglasila da hrišćanstvo dovodi do prevazilaženja svih razlika.
"Mi ovim izražavamo veru koja nadilazi ne samo podelu našu društvenu ili na ovim podnebljima uopšte, nego prevazilazi svaku pripadnost narodu, naciji, ne znam kojoj grupaciji", rekla je Marković.
Šta predstavlja Časni pojas Presvete Bogorodice?
Govoreći zapravo šta je Časni pojas Presvete Bogorodice, Božović kaže da su počeci same te istorije magloviti jer nema puno neposrednih istorijskih dokaza, ali da se neki tekstovi koji su pisani u 3, 4. i 5. veku odnose na te događaje.
"Jedan od njih je pripisan Svetom apostolu Jovanu Bogoslovu i govori zapravo o upokojenju Presvete Bogorodice, odnosno o njenoj zemaljskoj končini i poslednjim danima. Zašto baš on? Zato što je pod krstom zapravo on ostao jedan od onih učenika koji se nije odrekao svog učitelja i bio uz njegovu majku, tako da je Hristos sa krsta rekao da će se on brinuti o njoj do njene smrti. I naravno, oni su u toj nevolji našli jedno drugo, tako da je on ispratio sve te dane do njene zemaljske končine. I shodno tome zabeležio je tu jednu istoriju u kojoj, kada se približio čas smrti, tada su se apostoli okupili svi osim apostola Tome, jer on je propovedao u Indiji i daleka je bila ta zemlja. I kada je došao, rastužio se jer nije imao vremena da se oprosti od Presvete Bogorodice. Tako da je u jednoj viziji, odnosno zapravo potrčao je bio ka grobu i apostoli su mu pomogli da otpečate grob i videli su prazan grob. I to je, da kažem, jedna od osnova učenja o vaznesenju Presvete Bogorodice, jer zapravo mi nemamo, kao što imamo za druge svetitelje mošti kojima se klanjamo. Ovde imamo taj pojas i možda je zato, da kažem, njegovo mesto tu veoma važno. I upravo u tom tekstu se kaže dalje da u tom viđenju koje je imao apostol Toma, tada je ona zaveštala taj pojas njemu i on je dugo bio u Jerusalimu, pa u Maloj Aziji i tako menjao lokacije sve do vremena kada je bio u Konstantinopolju, u današnjem Carigradu ili Istanbulu u Turskoj", priča Božović.
Euronews
Povezane vesti
Kako dodaje, tada je car Lav Mudri otkrio taj kovčeg sa željom da pomogne njegovoj ženi koja je bolovala od teške psihičke bolesti.
"Kada je carica ozdravila, zapravo pojas je ponovo dobio na značaju i nakon toga je neko vreme isto boravio u Konstantinopolju sve do rata sa Bugarima negde u 12. veku, kada je završio kod te naše slovenske braće. A posle toga je bio važan i za našu istoriju, jer je u njegov posed došao Sveti knez Lazar koji ga je vratio u Vatopedu i od koga ga sada mi opet primamo ovde u Hramu Svetog Save. Tako da je veoma interesantna ta istorija koja povezuje, da kažem, Jerusalim, Konstantinopolj, Bugare i Srbe. Svetinja nadilazi i te naše i dnevno-politički kontekst, kao i, da kažem, pravoslavni i međunacionalni", rekao je on.
Marković ističe da je Pojas značajan zbog mesta Bogorodice koji ona ima u veri i hrišćanskom svetu. Kako kaže, dopalo joj se i što je videla da ljudi misle o drugom čoveku kao svetinji.
Povezane vesti
"Jednom sam pitala jednog starca, kao mi onako sa teologije smo želeli jednom da promenimo nešto, da se to sve zna, da mi znanjem nekako dopremo do ljudi drugačije, da znaju ljudi zašto dolaze u crkvu, da li smo sigurni da oni koji dolaze znaju zbog čega dolaze, da ih mi nešto edukujemo. On je rekao: Ostavite vi ljude koji dolaze. Oni koji dolaze, naći će, i ako ne znaju pravi razlog, naći će u međuvremenu kada dolaze i ostalo. Tako da, da li je nekome to pomodarstvo, kako se komentariše, da li je sad to euforija, kako je zovu, ne bih rekla zato što vidim jedan mir iz bilo kojih razloga. Da li dolaze da posvedoče tome, da li dolaze da vide šta jeste to, da li dolaze da nauče, da li dolaze da nas sve nauče koji smo tu šta to zapravo mi radimo ili šta bi trebalo da radimo. Tako da ne bih dirala redove i bilo koji razlog", rekla je ona.
Opširnije o ovoj temi pogledajte u video prilogu na početku teksta.
Komentari (0)