Univerzitet u Beogradu među 1,9 odsto najboljih na svetu: Zauzeo 393. mesto na globalnoj listi

Univerzitet u Beogradu našao se među 1,9 odsto najboljih svetskih univerziteta. Najveće globalno akademsko rangiranje postavilo je beogradski Univerzitet na 393. poziciju u konkurenciji od 21.291 univerziteta, saopšteno je iz Rektorata Univerziteta u Beogradu.

Lista Global 2000 koju objavljuje "Center for World University Ranking" sačinjena je na osnovu analize više od 80 miliona podataka, i po svim kriterijumima Univerzitet u Beogradu dobio je najviše ocene.

Ključni elementi na osnovu kojih je rangiranje vršeno su kvalitet obrazovanja, zapošljivost alumnista, kvalitet fakulteta i istraživački učinak. CWUR koristi isključivo objektivne pokazatelje, bez oslanjanja na ankete i podatke koje dostavljaju sami univerziteti. Podjednak značaj pridaje se pokazateljima koji se odnose na studente i onima koji se odnose na nastavno osoblje.

"U godini koja je bila posebno izazovna, zbog društvenih okolnosti i ekonomske i političke krize, Univerzitet u Beogradu je pokazao da je relevantna naučno-obrazovna institucija", naveo je rektor prof. dr Vladan Đokić u saopštenju. 

Ovo je kolektivni uspeh nastavnika, istraživača, saradnika i alumnista koji su svojim radom i postignućima doprineli da već devetu godinu Univerzitet u Beogradu bude u samom svetskom vrhu obrazovnih institucija. Neki sadašnji i budući studenti pomoći će nam da i u narednim godinama taj uspeh opravdamo, saopšteno je. 

I na sajtu Center for World University Rankings - CWUR navodi se da se Univerzitet u Beogradu nalazi među 1,9 odsto najbolje rangiranih visokoškolskih ustanova u svetu.

CWUR rangira svetske univerzitete na osnovu sedam indikatora koji su grupisani u četiri ključne oblasti: obrazovanje, zapošljivost, kvalitet nastavnog kadra i istraživanje. Oblast obrazovanja nosi 25 odsto ukupne ocene i zasniva se na akademskim dostignućima bivših studenata univerziteta, uzimajući u obzir veličinu institucije.

Istu težinu od 25 odsto ima i oblast zapošljivosti, koja se procenjuje na osnovu profesionalnog uspeha diplomiranih studenata u odnosu na veličinu univerziteta. Kvalitet nastavnog kadra vrednuje se kroz broj članova fakulteta koji su dobili najviša akademska priznanja i učestvuje sa 10 odsto u ukupnoj oceni.

Najveći deo metodologije odnosi se na istraživačku delatnost, koja obuhvata četiri indikatora. Istraživački rezultati mere se ukupnim brojem objavljenih naučnih radova i nose 10 odsto ukupne ocene.

Visokokvalitetne publikacije procenjuju se prema broju radova objavljenih u vodećim naučnim časopisima, takođe sa udelom od 10 odsto. Uticaj istraživanja vrednuje se brojem radova objavljenih u časopisima sa visokim faktorom uticaja i učestvuje sa 10 odsto, dok se citiranost meri brojem visoko citiranih naučnih radova, što takođe čini 10 odsto ukupne ocene univerziteta.