Od terorističkog akta do globalne paranoje: Kako je 11. septembar uvukao planetu u nezaustavljivu spiralu sukoba
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Na današnji dan, pre tačno četvrt veka, Sjedinjene Američke Države su pretrpele jedan od najsmrtonosnijih napada na sopstvenom tlu od završetka Drugog svetskog rata. Tog kobnog 11. septembra 2001. godine, devetnaest militanata usko povezanih sa terorističkom organizacijom Al Kaida otelo je četiri putnička aviona, pretvorivši ih u smrtonosno oružje. Dva aviona su se u razmaku od samo dvadesetak minuta zakucala u Kule bliznakinje Svetskog trgovinskog centra u Njujorku. Treći avion je udario u kompleks Pentagona u Vašingtonu, dok se četvrti, zahvaljujući hrabrom otporu putnika, srušio u ruralnom delu Pensilvanije, ne stigavši do svoje nameravane mete.
Ovaj nezapamćeni teroristički akt odneo je gotovo 3.000 ljudskih života i u deliću sekunde zauvek promenio globalnu politiku, doveo do uvođenja rigoroznih bezbednosnih mera i pokrenuo dugogodišnji, iscrpljujući rat protiv terorizma čije posledice svet oseća i danas.
Sve je počelo rano ujutru kada je putnički avion kompanije "American Airlines" udario u severnu kulu Svetskog trgovinskog centra, tačno na 80. spratu. Udar je na licu mesta oduzeo živote stotina ljudi, dok su mnogi ostali zarobljeni na višim spratovima u gustom dimu i plamenu. Dok su spasilačke ekipe sprovodile hitnu evakuaciju, a televizijske kamere uživo prenosile stravične scene širom planete, usledio je novi šok. Drugi avion, iste avio-kompanije, udario je u 60. sprat južne kule. Među hiljadama nevinih žrtava, stradala su i 372 stranca, a među njima se nalazio i jedan državljanin Srbije.
Svedočenja preživelih i danas lede krv u žilama, podsećajući na tanku liniju između života i smrti. Jedan od onih koji su izbegli tragediju samo zahvaljujući spletu srećnih okolnosti, priseća se tog jutra: "Kasnio sam oko pola sata na posao, i zbog toga nisam bio u Svetskom trgovinskom centru kada su avioni udarili, jer sam svakog jutra prolazio tim putem. Veoma sam srećan, jer da nije bila takva situacija, danas ne bih bio živ".
Početak globalnog rata protiv terorizma
AP Photo/Suzanne Plunkett
Glavni arhitekta ovog monstruoznog plana bio je Halid Šeik Mohamed, pakistanski ekstremista. Njegova zamisao bila je da se islamski militanti obuče kao piloti kako bi oteli velike komercijalne avione i iskoristili ih kao projektile protiv simbola američke moći. Kao direktna posledica ovog čina, Bela kuća na čelu sa predsednikom Džordžom Bušom mlađim donela je odluku da objavi nemilosrdni rat protiv terorizma. Ubrzo je izglasan i Američki patriotski zakon (Patriot Act), koji je policijskim i bezbednosnim strukturama dao znatno veća ovlašćenja, ali i izazvao brojne polemike zbog ugrožavanja građanskih prava i sloboda.
Tadašnji predsednik je naciji poručio da su činovi masovnog ubistva imali za cilj da unesu strah, haos i povlačenje, ali da u tome nisu uspeli. Istakao je da teroristički napadi mogu uzdrmati temelje najvećih zgrada, ali da ne mogu uzdrmati temelje Amerike. Ubrzo je usledila invazija na Avganistan sa ciljem potpunog uništenja Al Kaide. Talibanski režim je svrgnut, a deceniju kasnije, u proleće 2011. godine, specijalne snage su likvidirale Osamu bin Ladena. Ipak, američko iskustvo u Avganistanu se završilo neuspehom, a talibani su se pre pet godina vratili na vlast. Danas, Amerikanci ističu da su više zabrinuti zbog pretnji domaćih ekstremista nego zbog stranih terorističkih grupa.
Zanimljivo je i to da su, uoči ove godišnjice, vlasti u Njujorku objavile više od 170.000 stranica do sada strogo poverljivih dokumenata. Ovi spisi otkrivaju da su gradski zvaničnici u vreme napada znali da je vazduh oko ruševina izuzetno toksičan i opasan po zdravlje, ali su uprkos tome javnost uveravali da je okruženje bezbedno, što je kasnije dovelo do teških oboljenja mnogih spasilaca.
Povezane vesti
Stravična cena rata: Milioni žrtava i raseljenih lica
Pored političkih i bezbednosnih promena, rat protiv terorizma doneo je i stravične ljudske i materijalne gubitke. Prema podacima projekta "Cost of War" Univerziteta Braun, sukobi vođeni nakon 11. septembra koštali su SAD neverovatnih osam biliona dolara. Direktno je poginulo najmanje 940.000 ljudi, dok se broj indirektnih smrti procenjuje na 3,6 miliona. Oko 38 miliona ljudi je raseljeno iz svojih domova. O ovim složenim posledicama, kao i o uticaju napada na muslimanske zajednice, za Euronews Srbija je govorio politikolog Velizar Antić.
Antić ističe da ovaj datum ne predstavlja samo podsećanje na ogroman zločin, već i na niz ratova koji su usledili - od Avganistana i Iraka, preko severne Afrike i uspona Islamske države, pa sve do današnjih tenzija na Bliskom istoku.
"Čitav niz događaja desio se u ovom periodu. Od samog napada imali smo potpunu promenu američke politike", naglašava politikolog, dodajući da su posledice oblikovale i modernu američku političku scenu.
Komentarišući ogroman broj žrtava globalnog rata protiv terorizma, Antić napominje da je ovaj sukob prerastao u sukob civilizacija i religija. On podseća da su se napadi kasnije prelili i na tlo Evrope, od Madrida preko Londona do Pariza, što je produbilo jaz između Zapada i islamskih zemalja. Prema njegovom mišljenju, koren netrpeljivosti leži u pitanju Izraela i američke podrške ovoj državi.
"Osnovni problem muslimanskog sveta sa SAD jeste Izrael, koji im je trn u oku, a Jerusalim je njihovo sveto mesto. Bez podrške Amerike, Izrael teško da bi mogao da opstane, i to islamski svet vidi jasno. Amerika je za njih najjači protivnik", analizira Antić, upozoravajući na spiralu nasilja koja se teško zaustavlja.
Tanka linija između fundamentalizma, ekstremizma i predrasuda
AP Photo/Amy Sancetta
Osvrćući se na sve veću diskriminaciju, s obzirom na to da istraživanja pokazuju da šest od deset muslimanskih Amerikanaca oseća jasnu diskriminaciju, Antić povlači ključnu razliku između fundamentalizma i ekstremizma.
"Fundamentalizam sam po sebi nije štetan, to je vraćanje izvornim vrednostima religije. Ali problem nastaje kada to preraste u ekstremizam, gde se svoja viđenja nameću oružjem, bombama i avionima", precizira on.
AP Photo/Amy Sancetta
Povezane vesti
Politikolog se osvrnuo i na zabrinjavajuće podatke koji govore da danas čak 51 odsto Amerikanaca smatra da islam podstiče nasilje, dok je taj broj 2002. godine bio upola manji. On naglašava da je nepravedno i pogrešno etiketirati čitavu zajednicu od milijardu i po ljudi kao ekstremiste, ali navodi da "nisu svi muslimani teroristi, ali svi teroristi u ovim napadima su bili muslimani". Upravo zbog toga, Antić smatra da najveća odgovornost leži na islamskim verskim autoritetima.
"Oni svojim vernicima treba da objašnjavaju kako bi trebalo da se ponašaju. Ako propagiraju uništavanje Amerike i Izraela, logično je da će dobiti negativan odgovor. Najveća odgovornost je na njima da ne koriste ekstremizam za ostvarivanje verskih ideala", zaključuje politikolog, upozoravajući da generalizacija nije rešenje, ali da se uzroci radikalizacije moraju rešavati iznutra.
Kompletan razgovor sa našim sagovornikom pogledajte u videu u tekstu
Komentari (0)