Svetski dan zaštite životne sredine: Fokus na klimatskim promenama i hitnim klimatskim akcijama

Povodom Svetskog dana zaštite životne sredine, Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije za Euronews Srbja ocenio je da je stanje životne sredine u Srbiji veoma loše i da su neophodne hitne i sistemske mere kako bi se zaštitili zdravlje građana i prirodni resursi. Jovanović je istakao da današnji dan treba da posluži kao podsećanje na odgovornost svih društvenih aktera, ali pre svega države i institucija koje imaju obavezu da sprovode zakone i organizuju sistem zaštite životne sredine.

"Situacija u svim segmentima životne sredine, vodi, vazduhu, zemljištu i upravljanju otpadom – veoma je loša, a rekao bih čak i katastrofalna. To nije subjektivna procena, već proizlazi iz zvaničnih podataka i monitoringa koje vodi država“, rekao je Jovanović.

Govoreći o kvalitetu vazduha, naveo je da je Srbija među najzagađenijim zemljama Evrope i da, prema dostupnim podacima, više od 15.000 ljudi godišnje prevremeno umire zbog posledica zagađenja vazduha.

"Godinama se govori o ovom problemu, ali se suštinski malo toga menja. Program zaštite vazduha postoji, ali se ne sprovodi u meri koja bi omogućila da do 2030. godine kvalitet vazduha bude u zakonom dozvoljenim granicama“, ocenio je on.

Problem otpadnih voda

Posebno je ukazao na problem otpadnih voda, naglašavajući da Srbija nema dovoljan broj postrojenja za njihovo prečišćavanje.

"Nemamo ni približno dovoljan kapacitet za preradu otpadnih voda. Beograd je jedini veliki evropski glavni grad koji nema ni primarni tretman otpadnih voda, što znači da se Dunav i Sava kontinuirano zagađuju“, upozorio je Jovanović.

Kada je reč o zaštiti zemljišta, podsetio je da Srbija poseduje zakonski okvir, ali da monitoring i dalje nije uspostavljen u skladu sa propisima.

"Imamo zakon o zaštiti zemljišta, ali se godinama kasni sa njegovom punom primenom. Bez monitoringa ne možemo imati jasnu sliku o stanju ovog važnog resursa“, rekao je.

Jovanović smatra da su problemi vidljivi i u oblasti upravljanja otpadom. Kao primer naveo je deponiju Duboko kod Užica, za koju kaže da je pokazala kako i postojeća infrastruktura može postati nefunkcionalna ukoliko se njome ne upravlja adekvatno.

Prema njegovim rečima, ključni problem nije nedostatak zakona, već njihovo nesprovođenje.

"Bolje je primenjivati i loš zakon nego ne primenjivati najbolji. Građani imaju ustavno pravo na zdravu životnu sredinu, ali to pravo danas nije u potpunosti obezbeđeno“, poručio je.

Govoreći o velikim zagađivačima, Jovanović je ocenio da ne sme biti tolerancije prema prekoračenjima dozvoljenih emisija.

Zakoni moraju važiti jednako za sve

"Ne možemo kritikovati građane zbog pojedinačnih loših navika, a istovremeno zatvarati oči pred velikim zagađivačima koji ugrožavaju zdravlje ljudi. Zakoni moraju važiti jednako za sve“, istakao je.

Kao jedan od primera naveo je problem zagađenja u Boru, ocenjujući da institucije moraju pokazati veću odlučnost u sprovođenju propisa i zaštiti građana.

Kada je reč o ulozi pojedinaca, Jovanović smatra da građani mogu doprineti promenama odgovornijim ponašanjem, ali i insistiranjem da institucije rade svoj posao.

"Edukacija je važna, ali bez dosledne primene propisa i odgovornosti nema trajnih rezultata. Građani treba da vrše pritisak na institucije da sprovode zakone i štite javni interes“, rekao je.

On je ukazao i na svakodnevne navike koje negativno utiču na životnu sredinu, poput bacanja otpada u prirodu ili spaljivanja neadekvatnih materijala.

"Nije dovoljno samo govoriti o ekologiji. Potrebno je da svako od nas preuzme deo odgovornosti i da shvati da svojim postupcima utiče na životnu sredinu i kvalitet života budućih generacija“, naglasio je.

Govoreći o klimatskim promenama, Jovanović je objasnio da su one posledica globalnog zagrevanja izazvanog ljudskim aktivnostima i da će dovoditi do sve češćih ekstremnih vremenskih pojava.

"Više temperature znače više vlage u atmosferi, a samim tim i intenzivnije padavine, češće vremenske ekstreme i veće izazove za gradove i infrastrukturu. Moramo biti spremni da se prilagodimo novim uslovima koji postaju naša svakodnevica“, rekao je.

Zaključio je da klimatske promene više nisu pitanje budućnosti, već realnost sa kojom se društvo suočava danas, zbog čega su odgovorno upravljanje životnom sredinom i dosledna primena zakona neophodni za zaštitu zdravlja građana i održivi razvoj Srbije.

Detaljan prilog pogledajte u videu iznad teksta.