"Deca su više izložena seksualnom uznemiravanju nego što odrasli veruju": Istraživanje otkrilo zabrinjavajuće podatke

Istraživanje Autonomnog ženskog centra pokazuje da je seksualno uznemiravanje među srednjoškolcima mnogo prisutnije nego što mislimo. Dve trećine ispitanih učenica i polovina ispitanih učenika srednjih stručnih škola doživeli su neki oblik seksualnog uznemiravanja u školi, tokom prakse ili učenja kroz rad. Postavlja se pitanje koliko su mladi bezbedni u školama i tokom stručne prakse i zašto o iskustvima seksualnog uznemiravanja, nažalost, najčešće ćute.

Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra kaže za Euronews Srbija da su rezultati poslednjeg istraživanja slični rezultatima istraživanja koje je urađeno pre oko 10 godina kada je rađena prva nacionalna studija o seksualnom zlostavljanju dece.

"Deca su više izložena takvom ponašanju nego što odrasli misle da jesu. Deca nemaju dovoljno znanja i informacija, očekuju da odrasli preuzmu odgovornost, i škola nije mesto kome će se deca prvo obratiti za pomoć, iako smo mi se fokusirali na ono iskustvo koje se dešava u školskom prostoru i u prostoru gde oni provode najveći deo školskog vremena. Kada su, recimo, u dualnom obrazovanju, 60 odsto njihovog vremena je u radnoj organizaciji koja ih je primila da tamo uče kroz rad", rekla je ona.

Ona kaže da učenici smatraju da odrasli treba da budu odgovorni, da tema seksualnog uznemiravanja ne sme da se ignoriše i da im je potrebno mnogo više otvorenog razgovora i podučavanja.

"Jedna polovina njih kaže da nikada nisu razgovarali u školi o tome šta su pojavni oblici seksualnog uznemiravanja i kako da se to prijavi, koji su mehanizmi prijavljivanja. Jedna četvrtina njih misli da škole i prostori gde oni rade nisu bezbedna mesta za mlade. Srećna okolnost je da 75 odsto ipak misli da bi znalo da prepozna šta je seksualno uznemiravanje, ali najviše što oni saznaju to je zapravo iz drugih izvora, ne iz školskih izvora.  Dakle, sad su im dostupni izvori na internetu preko mreža, i kada imaju lični problem, oni se najčešće obrate svojim vršnjacima", rekla je sagovornica Euronews Srbija.

Ona je dodala da oni podršku i poverenje imaju u učenike i učenice, a ne u školu.   

"Nažalost, posle toga dolaze roditelji, a škola je u jako malom procentu njih ocenjena kao mesto gde bi oni prijavili, obratili se, na primer, nastavniku, razredne starešine tu prolaze najbolje, ili psihologu u školi. I to treba menjati, tu zapravo ulogu škole u informisanju i pružanju podrške. Mladi očekuju od odraslih da imaju poverenja, da im veruju, i očekuju da pravila važe jednako za sve, i za odrasle i za decu, da se reaguje na seksističke komentare kojih ima u školi, ne samo kad su u pitanju njihovi drugovi i drugarice, kad su vršnjaci, nego i kad dolaze od profesora, kao i druge oblike diskriminacije. Tako da je to nešto što zaista u prvi plan stavlja odgovornost odraslih", rekla je Ignjatović.

Tanjug/Vladimir Sporčić

Ova tema je, dodaje ona, životno važna i o njoj treba da razgovaraju. 

"Oni sa 15 do 18 godina ulaze u preduzeća, u razne ustanove gde su u kontaktima, ne samo sa svojim nastavnicima u školama, nego i sa drugim odraslim ljudima koji su tu zaposleni, ali i sa korisnicima usluga. Recimo, ako su u praksi u hotelu, to su gosti toga hotela, ako je u bolnici, to su oni koji su tamo bolesnici. Znači, jedan svet odraslih gde oni treba da imaju informaciju šta ako se desi ovo, ono ili nešto treće što se tiče pitanja bezbednosti", rekla je ona.

Ako su izmešteni iz škole zbog prakse, dodaje ona, oni imaju tu položaj nekog ko zapravo radi, ali su učenici, imaju mentore na praksi i instruktore kad su u dualnom obrazovanju.

"Dakle, postoje ljudi koji njih vode kroz taj proces, koji njima daju zadatke, koji ih prate, i to bi bili ljudi kojima bi oni mogli da se obrate na prvom mestu, takođe svojim razrednim starešinama, školskim psiholozima, tim odraslima u školi, jer škola je odgovorna za sve što se učenicima desi, bez obzira da li se to desilo u ustanovi ili se desilo tamo gde učenici borave zbog nekih školskih zadataka", navodi Ignjatović.

Prema njenim rečima, već su počele radionice i obuke za srednjoškolce gde su njihovi vršnjaci ili malo stariji od njih, kao što su studenti.

"Sa njima razgovaraju o ovim temama, prolaze kroz to šta je zapravo sve seksualno uznemiravanje. Oni koji se ponašaju na taj način računaju na mladost, na neiskustvo, na to da će deca, mladi, biti zbunjeni, da neće znati, da će se postideti, da će osećati krivicu, da će osećati strah, da neće znati kome da prijave, da će ih biti sramota ako prijave, da će možda neko njih optužiti za ponašanje", kaže Ignjatović.

Ona je rekla da i mladi i nastavnici pogrešno u nekim situacijama lociraju odgovornost. 

"Oni, na primer, misle da je to kako je neko obučen i izgled odgovoran za seksualno uznemiravanje, umesto da odgovornost za ponašanje bude na onome ko se ponaša na način koji nije dozvoljen. Prebacuje se odgovornost najčešće na devojčice zbog izgleda i oblačenja. Takođe, oni, na primer, misle da je ako devojka pošalje svoju fotografiju intimne prirode nekoj osobi, a ta osoba proširi tu fotografiju, odgovorna devojka koja je to poslala, a ne osoba koja je proširila bez njene saglasnosti", dodaje Ignjatović.

Gde su granice i ko ih postavlja

Različiti su oblici seksualnog uznemiravanja. 

"Srećom, najčešće su ova verbalna i neverbalna ponašanja. To su različiti komentari tela, izgleda i oblačenja, to su neumesne šale, seksistički komentari upućeni devojčicama ili dečacima. To su zviždanja dobacivanja, obraćanja devojčici - curo, lutkice, srce. Dakle, u poslovnom kontekstu, u školskom kontekstu, to je nešto što je zapravo nedopustivo. To je povremeno slanje i poruka sa ponudama seksualne prirode. To je, takođe, odmeravanje od glave do pete sa tom seksualnom konotacijom, zurenje tako da mladoj osobi bude neprijatno", kaže Ignjatović.

Ona je rekla da su napravili listu od 18 različitih ponašanja i da su neka učestalija, posebno ta, neverbalna i verbalna u odnosu na fizički kontakt kao što je grljenje, ljubljenje, dodirivanje tela, određenih delova tela, kose i slično, što ima nekakvu seksualnu konotaciju. 

Euronews

"Uostalom, kada je to profesionalni odnos, to ne bi trebalo da uopšte postoji. Mi smo im dali ta različita ponašanja, pa je svako od njih markirao ono šta je bilo njegovo lično iskustvo sa odraslom osobom ili sa vršnjakom. U većini tih ponašanja više su zastupljeni vršnjaci", rekla je ona.

Očekivano je, dodaje ona, za sve vrste rodnog nasilja da su devojčice više izložene i to će se naravno pokazivati i posle kad budu odrasle žene. 

"Ono što je bilo važno to je da nijedan od tih 18 oblika ponašanja nije bio da se nikom nije desio, dakle, nijedan nije ostao bez odgovora da se desio ili od strane vršnjaka ili od odraslog. I ono što takođe je važno to je da učenici imaju mnogo više takvog ličnog iskustva nego što nastavnici pretpostavljaju. Dakle, nastavnici, kad smo njih pitali, većina njih je rekla da misli da to nije toliko rasprostranjeno", rekla je Ignjatović.

Sagovornica Euronews Srbija je navela da se organizuju obuke sa nastavnicima na kojima im se prezentuju ti odgovori.

"I oni nastavnici koji nisu bili na obuci i oni učenici koji nisu učestvovali u ovom istraživanju, bilo bi važno da na časovima odeljenskog starešine, jer to je to mesto gde se razgovara ne samo o izostancima i ocenama, nego i drugim vaspitnim temama ili časovi građanskog vaspitanja ili slični predmeti da se prodiskutuju nalazi", rekla je ona.

Na obukama sa nastavnicima su se, dodaje ona, bavili time šta bi to mogli da budu znaci da dete možda trpi seksualno uznemiravanje kako bi ga oni prepoznali.

"Zapravo nemate specifične znake za seksualno uznemiravanje koji su različiti od možda nekih drugih uzroka. To mogu da budu promene u ponašanju, promene u emocijama, ali ne mora da znači da je to što vidite kod učenika posledica seksualnog uznemiravanja. On je mogao imati i nekih drugih problema, ne može da se tvrdi da zapravo postoji jedinstvena veza između seksualnog uznemiravanja i određenog ponašanja, ali kada oni vide da učenik ima promenjeno ponašanje, da ima promenu raspoloženja, da izostaje", kaže ona.

Ignjatović navodi da izostajanje, izbegavanje školskog okruženja, određenih nastavnika, određenih školskih konteksta ili radnih konteksta može da dovede do toga da nastavnici posumnjaju i pomisle da postoji neka neprijatnost, da to može da bude neko neprimereno ponašanje, između ostalog i seksualne prirode.

"Ne mora nužno da bude samo to. Može da bude i neko drugo neprijatno ili diskriminišuće ponašanje od strane odraslih, pa deca izbegavaju tu situaciju", rekla je ona.

Ignjatović je naglasila da je važno naučiti i mlade osobe da odmah reaguju, da ne budu zbunjeni i da ne ćute, nego da kažu - molim vas, nemojte tako da mi se obraćate, govorite, gledate, nemojte da me dodirujete.

"Znači, da odmah postave granicu, zato što je zapravo granica ono što svako od nas smatra neprimerenim, i onda zapravo svako ponavljanje bi značilo seksualno uznemiravanje. Sada pričamo kad su odnosi, recimo, vršnjački ili horizontalni, kad su slične godine, kad su odnosi odraslih, naročito onih koji su u pozicijama autoriteta, moći, odgovornosti, to bi bilo nedopustivo ponašanje. Tako da mlada osoba ne treba ni da postavlja tu vrstu granice, nego bi onaj koji je odgovoran za mlade morao da zna da to ne sme da radi i da je izvesno da će imati, da će postojati posledice", rekla je ona.

Ona navodi da kada mi u društvu normalizujemo nasilje na različitim mestima i normalizujemo seksizam i nepristojne šale koje se tiču žena, mi zapravo na taj način pomažemo nasilnicima, učiniocima, onima koji uznemiravaju i zloupotrebljavaju mlade time što nekako činimo da to njihovo ponašanje postane normalno. 

 

                  Celokupan razgovor o ovoj temi pogledajte u video prilogu iznad teksta.