Ko će da nam leči i uči decu? Osim nastavnika, nedostatak i pedijatara

Zbog nedostatka pedijatara, mnogi domovi zdravlja u Srbiji prinuđeni su da ponovo zaposle lekare koji su već otišli u penziju. Na nedavni konkurs Novosadskog doma zdravlja za pedijatra nije se javio niko. Dom zdravlja Novi Sad trenutno funkcioniše sa 48 pedijatara, dok je za nesmetan rad doma zdravlja neophodno još 23 lekara. Poseban problem je činjenica da se na poslednji konkurs za 10 pedijatara nije javio nijedan kandidat, tako da se taj nedostatak trenutno nadomešćuje kako prekovremenim radom zaposlenih, tako i angažovanjem lekara iz penzije.

Kako to utiče na organizaciju rada, koliko su zapravo preopterećeni pedijatri, imaju li roditelji razloga za zabrinutost, za Euronews Srbija objašnjava doktorka Ljerka Popov, pomoćnica direktora Doma zdravlja Novi Sad za zdravstvena pitanja.

"Postoji veliki nedostatak pedijatara, što zbog prirodnog odliva, odnosno odlaska u penziju, a takođe to je posledica, 15-godišnjeg neslaganja lekara na specijalizaciju, pošto je bilo na neki način zabranjeno, odnosno nije bilo dozvoljeno. Sada smo se našli u nekom trenutku da imamo ovaj problem. Čim je manje pedijatara, veće su i gužve kod pedijatara, a takođe kreću sezone godišnjih odmora. Na dnevnom nivou pedijatri prime preko 40-oro dece, što je zaista mnogo, tako da se snalazimo na raznorazne načine. Kao što ste rekli, organizuje se prekovremeni rad u manjim mestima gde nema pedijatra, a takođe nam rade i četiri lekara iz specijalizacije", rekla je Popov.

Euronews

Popov navodi i da je teško precizno utvrditi koliko dece u Novom Sadu trenutno nema izabranog pedijatra nakon odlaska pojedinih lekara u penziju. Prema njenim rečima, određeni broj dece ostaje bez izabranog pedijatra, ali se nastoji da se kontinuitet zdravstvene zaštite obezbedi preraspodelom pacijenata među postojećim lekarima.

Ona objašnjava da se nakon odlaska lekara u penziju pacijenti preraspoređuju unutar postojećeg sistema kako bi se obezbedio kontinuitet zdravstvene zaštite.

"Decu preuzimaju pedijatri koji se nalaze na istom punktu. Ukoliko nisu u mogućnosti, ta deca se prelivaju po ostalim lekarima koji rade. Veliki broj dece u Novom Sadu odlazi kod privatnog pedijatra, pa se verovatno roditelji snalaze i na taj način“, navela je Popov.

Govoreći o opterećenosti pedijatara, Popov je istakla da postojeći kadar radi pod velikim pritiskom i da broj pregleda prevazilazi predviđene normative.

Iako ne smatra da postoje klasične liste čekanja, ukazuje na problem očekivanja roditelja da pregled bude obavljen odmah po dolasku u ambulantu.

"Ne možemo govoriti o nekim listama čekanja, pošto uglavnom roditelji dovode dete i žele sad i odmah pregled. sa druge strane postoji problem neiskorišćenih termina, koji dodatno otežava organizaciju rada pedijatrijskih službi. Za prošli mesec nije došlo oko 1.300 dece na zakazane preglede, što je jako veliki broj“, rekla je Popov.

Popov objašnjava da se problem ogleda i u tome što se na raspisane konkurse za pedijatre retko ko prijavljuje.

"Često raspisujemo konkurse za pedijatre, ali se jednostavno ne javljaju kandidati. Nema pedijatara. Uporno tražimo pedijatre na sve moguće načine", istakla je ona.

Kao jednu od mogućnosti za prevazilaženje problema navela je angažovanje lekara opšte medicine u pedijatrijskim službama, uz rad pod mentorstvom pedijatara i mogućnost kasnijeg upućivanja na specijalizaciju.

Problem i u zdravstvu i u prosveti

Sličan problem od ovog u zdravstvu imaju i u prosveti. Iz godine u godinu sve je manje nastavnog kadra, pogotovo za neke od osnovnih predmeta poput matematike, fizike i hemije, a u poslednje vreme sve je manje i nastavnika iz informatike i engleskog jezika.

Krajem prošle godine pojedini prosvetni sindikati predložili su da se i u obrazovanju primeni model kao i u zdravstvu, vratiti iz penzije nastavnike dok se ne pronađe trajno održivo rešenje i kako bi đaci dobili kvalitetno obrazovanje.

Euronews

O tome su za Euronews Srbija govorili predsednica sindikata obrazovanja Srbije, Valentina Ilić i Mirjana Gašić iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.

Postavlja se pitanje kako je moguće da zemlja koja obrazuje nastavnički kadar nema dovoljno nastavnika, odnosno gde se taj kadar gubi između fakulteta i ulaska u škole.

"Mislim da se taj kadar gubi pri samom upisu na fakultet. Na fakultetima imamo nastavničke smerove, ali se mladi sve ređe odlučuju za njih, i to traje već dugi niz godina. Kao sindikat smo upozoravali da problem neće biti višak nastavnika zbog manjeg broja dece i odeljenja, nego upravo manjak kadra", kaže Ilić.

Ona dalje objašnjava da se problem dodatno produbljuje time što škole često nisu u mogućnosti da dobiju tačne podatke o strukturi zaposlenih, kao i da se u praksi snalaze na različite načine kako bi popunile nedostatke u kadru.

"Sindikati ne mogu da dođu do tačnih podataka jer svaki direktor škole, pretpostavljam, pokušava da na bilo koji način nadomesti nedostajućeg nastavnika u procesu. Ono što je simptomatično jeste da je još 2019. godine Društvo direktora Srbije iznelo podatak da oko 2.500 nastavnika u sistemu nije stručno za predmete koje predaje", kaže Ilić.

Kako navodi, u praksi se dešavaju i situacije u kojima jedan nastavnik predaje više potpuno različitih predmeta, što dodatno ukazuje na manjak kadra u školama.

Ona upozorava da se obrazovni sistem suočava i sa problemom profesionalnog sagorevanja, kao i da produžavanje radnog veka nastavnika ne može biti dugoročno rešenje.

"Dolazi i do profesionalnog sagorevanja u prosveti. Pitanje je koliko je realno da neko sa 65 ili 70 godina ulazi u učionicu i radi sa mladima. To može biti samo privremeno rešenje", kaže ona.

Euronews Srbija

Naglašava da je ključni problem gubitak ugleda profesije, nedostatak sistemskih mera, ali i nemogućnost napredovanja, koje bi motivisale mlade da ostanu u obrazovanju.

"Mladi nemaju mogućnost napredovanja u prosveti. Dakle, vi kad uđete u prosvetu, vi dobijate koeficijent puta cena rada, dobijete procenat na minuli rad ili eventualno 8% na odeljensko starešinstvo. Tako da nastavnik koji ima 30 godina radnog staža ima negde oko 132. 670 dinara, a nastavnik početnik bi trebao da ima 121. 650, ali sad ima 118. 429. Dakle, opet smo ispod tog republičkog proseka", navodi Ilić.

Mirjana Gašić iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije naglašava da se naša zemlja već od 2018. i 2019. godine suočava sa nedostatkom kadra.

"Pored pitanja napredovanja u službi i materijalne potpore koju bi mladi dobili kada završe fakultet i zaposle se, ja bih dodala da je važan i njihov položaj u školi i autoritet koji bi država mogla da im omogući izmenom zakonske regulative", kaže Gašić.

Ona naglašava da uz finansijske razloge važnu ulogu ima i profesionalni status nastavnika, kao i nedostatak autoriteta u školskom sistemu. Po njenom mišljenju, država bi izmenama zakona mogla da ojača položaj nastavnika i time poveća interesovanje mladih za ovu profesiju.

"Škola se pretvorila u jednu administrativnu ustanovu kojoj uvek fali neki papir i prosto vi odustanete posle izvesnog vremena, shvatite da vaš položaj više nije da stvarno obrazujete učenike, već da nađete način kako da izbegnete pritiske inspekcijskih organa", zaključuje ona.

Detaljan prilog pogledajte u videu iznad teksta.