U Srbiji se klima potpuno menja, klimatolog upozorava na novu realnost: Kakvo leto nas čeka - hoće li pasti novi rekord?

Vrela leta, blage zime i sve češće suše postaju nova stvarnost u Srbiji. Zemlja poznata po umereno-kontinentalnoj klimi danas sve jasnije oseća posledice globalnog zagrevanja, koje menja vremenske obrasce i utiče na svakodnevni život ljudi širom zemlje. Klimatske promene u Srbiji već su vidljive kroz promenu klimatskih obrazaca i sve izraženije prodore različitih klimatskih uticaja. O tome je za Euronews Srbija govorio klimatolog Aleksandar Valjarević, ukazujući na dugoročne promene koje su zahvatile teritoriju Srbije.

"Srbija i dalje pripada području umereno-kontinentalne klime, ali ne u onoj meri u kojoj je to bio slučaj ranije. Na osnovu istraživanja koja obuhvataju poslednjih 60 godina, zaključili smo da je više od 20 odsto teritorije Srbije izgubilo karakteristike klasične umereno-kontinentalne klime. Danas imamo prodore suptropske, semiaridne, pa čak i tropske klime u određenim segmentima“, izjavio je Valjarević.

Govoreći o dugoročnim klimatskim trendovima, istakao je da su zime u Srbiji postale znatno blaže nego ranije i da se povratak nekadašnjih zimskih uslova ne očekuje u skorijoj budućnosti.

"Tokom poslednja dva klimatološka ciklusa imali smo svega pet zima koje su odgovarale onome što smo nekada smatrali normalnim zimskim uslovima. Mislim da se takve zime neće uskoro vratiti. Prekretnica je negde 2.100 godina. Na klimu utiču brojni faktori, od čoveka i njegovih aktivnosti, preko Milankovićevih ciklusa i unutrašnje toplote Zemlje, do aktivnosti Sunca“, kaže klimatolog za naš portal.

Tanjug/AP/Emilio Morenatti

Valjarević je posebno ukazao na uticaj urbanizacije i promena u prostoru na lokalne klimatske prilike.

"Ljudi uglavnom klimatske promene povezuju sa efektom staklene bašte, ali veoma važan faktor su urbanizacija i seča šuma. Pogledajte Beograd, grad je prekriven betonom koji akumulira sunčevu energiju. Tako nastaju urbana toplotna ostrva, a temperature rastu za nekoliko stepeni u odnosu na prirodno okruženje“, rekao je Valjarević.

Osvrćući se na klimatske karakteristike pojedinih delova Srbije, objasnio je da se na teritoriji zemlje danas mogu uočiti različiti klimatski uticaji.

"Na jugu i u centralnim delovima Srbije tokom leta prisutni su mediteranski uticaji, dok u pojedinim delovima istočne Srbije, Topličkog okruga, severne Bačke i južnog Banata imamo veoma malu količinu padavina, karakterističnu za semiaridnu klimu. U Beogradu se danas mogu prepoznati elementi modifikovane mediteranske klime, a tokom avgusta povremeno i određene suptropske karakteristike“, izjavio je on.

Superćelijske oluje nova klimatska realnost

Govoreći o vremenskim nepogodama, upozorio je da su superćelijske oluje postale deo nove klimatske realnosti Srbije.

"Superćelijske oluje su nešto što ranije nije bilo karakteristično za naše područje. Tokom istraživanja sinoptičkih dnevnika nisam pronašao podatke da su takve oluje beležene u Srbiji tokom prethodnih sto godina. Danas su one postale realnost i verujem da će se pojavljivati i u budućnosti“, rekao je Valjarević.

On je objasnio da položaj Srbije doprinosi nastanku takvih pojava.

Tanjug/Vladimir Sporčić

"Srbija se nalazi na mestu gde se sudaraju različite vazdušne mase. Jedne dolaze sa juga preko Vardarske i Moravske doline, druge preko Rumunije i Dunava, a treće sa zapada preko Slovenije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Upravo zbog toga iznad Srbije nastaje svojevrsno čvorište atmosferskih procesa. Očekujem sigurno dve superćelijske oluje ove godine“, naveo je.

Kada je reč o vremenskim prilikama tokom predstojećeg leta, Valjarević očekuje nastavak veoma toplog perioda sa izraženim toplotnim talasima.

"Dugoročne prognoze nikada nisu potpuno sigurne, ali prema modelu koji koristim očekujem da najizraženiji toplotni talas bude u periodu od oko 20. jula do 10. avgusta. Temperature će, po mom mišljenju, prelaziti 40 stepeni Celzijusa“, izjavio je.

FoNet/Miodrag Miša Pejić

Ipak, smatra da leto neće biti ekstremno kao prethodno.

"Ne očekujem da budu oboreni rekordi kakvi su zabeleženi 2024. godine, ali temperature iznad 40 stepeni postale su naša realnost. Verujem da ćemo tokom leta imati dva značajnija toplotna talasa, naročito u periodu između sredine jula i sredine avgusta“, rekao je Valjarević.

Govoreći o uticaju fenomena El Ninjo, ocenio je da je reč o važnom globalnom klimatskom mehanizmu, ali da njegov direktan uticaj na Srbiju nije presudan.

"El Ninjo uglavnom donosi toplije periode Evropi i često se povezuje sa pojavom veoma visokih temperatura. Međutim, klima našeg regiona zavisi od mnogo faktora i ne može se objasniti samo jednim globalnim mehanizmom“, zaključio je Valjarević.