Od male mature do karijere: Koje smerove danas najčešće biraju osmaci
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Za desetine hiljada osmaka u Srbiji počela je mala matura, koja predstavlja prvi korak ka upisu u srednje škole. Predsednik Foruma srednjih stručnih škola Milorad Antić ocenio je u razgovoru za Euronews Srbija da učenici sve češće biraju obrazovne profile u skladu sa interesovanjima i potrebama tržišta rada, dok su među najtraženijim smerovima i dalje gimnazije, IT i zdravstvene struke. On je ukazao i na potrebu za boljom profesionalnom orijentacijom učenika, kao i većom promocijom deficitarnih zanimanja u oblastima poljoprivrede, građevinarstva i mašinstva.
Antić ocenio je da učenicima najveće poteškoće i dalje zadaje književnost, dok su rezultati iz gramatike uglavnom bolji.
"Ono što je uvek problem, to je književnost. Gramatika im izuzetno dobro ide, ali književnost im je problem i tu se gube poeni. Prosek prošle godine je bio 11,61. Ono što zabrinjava, to je neka jaka dvojka“, rekao je Antić.
On smatra da bi sistem završnog ispita trebalo menjati tako da se znanje proverava kontinuirano tokom viših razreda osnovne škole.
"Mnogo bi bilo bolje i efikasnije kada bi svake godine, recimo u šestom, sedmom i osmom razredu, imali test na kraju školske godine. Onda se pripremate tri godine za malu maturu i to bi bilo efikasnije i bolje“, naveo je Antić.
Euronews Srbija
Prema njegovim rečima, učenici na završnom ispitu najbolje rezultate ostvaruju iz izbornih predmeta koje sami biraju.
"To su bukvalno njima omiljeni predmeti. Ako vi učite sa željom i voljom, vi savladate i dobijete rezultate koji su ponos za đaka, školu i nastavnika. Ogroman broj dece osvoji preko 20 poena iz tih izbornih predmeta“, rekao je on.
Povezane vesti
Govoreći o izboru srednje škole, Antić ističe da današnji osmaci uglavnom imaju jasnu predstavu o tome šta žele da upišu, ali da na njihovu odluku utiču i roditelji i vršnjaci.
"Deca su sada izuzetno pragmatična, tačno znaju šta žele i šta hoće. Ima uticaja roditelja, ali dosta utiče i društvo, odnosno drugari. Idemo svi ovamo da upišemo, svi upišu tamo“, kazao je Antić.
Gimnazije traženije u većim gradovima
Kada je reč o najtraženijim obrazovnim profilima, Antić navodi da su u velikim gradovima najpopularnije gimnazije, smerovi iz oblasti informacionih tehnologija i zdravstvene škole.
"Ono što je popularno, to je IT sektor i tehničar informacionih tehnologija. Potrebno je preko 90 poena za upis. Deca prate tržište rada“, rekao je Antić.
Istovremeno, upozorava da pojedine privredne grane godinama imaju problem sa nedostatkom učenika i budućih radnika.
"Ne upisujemo poljoprivredu, građevinarstvo, kožarstvo. Mašinske škole su takođe nama poluprazne. To su grane koje treba na neki način da stimulišemo“, rekao je on.
Posebno je istakao značaj zanatskih zanimanja, za koja smatra da su poslednjih godina ponovo postala privlačna mladima zbog dobre zarade i brzog zapošljavanja.
Povezane vesti
"Mi moramo da shvatimo da to nisu više prljave ruke i debela radna odela. Danas je bez IT sektora svaki zanat ništa. Deca tamo gde osete da su novac i zaposlenje vrlo brzo dostupni, upisuju ta zanimanja“, naveo je Antić.
Euronews Srbija
On smatra da je za popularizaciju deficitarnih zanimanja potrebno bolje predstavljanje obrazovnih profila učenicima i roditeljima, kao i veća saradnja škola, privrede i države.
"Mora marketinški da se osmisli naziv zanimanja i da bude jasno, precizno i glasno šta učenici uče i šta dobijaju na kraju školovanja“, zaključio je Antić.
Povezane vesti
Nakon testa iz srpskog jezika, osmaci će narednih dana polagati matematiku i izabrani predmet, nakon čega sledi formiranje konačnih lista za upis u srednje škole.
Podsetimo, planom upisa u srednje škole za školsku 2026/2027. godinu, koje je objavilo Ministarstvo prosvete, predviđeno je 71.614 mesta u srednjim stručnim školama i gimnazijama u celoj Srbiji, dok osmi razred završava nešto više od 64.400 osmaka. To zapravo pokazuje da u srednjim školama ima mesta za sve male maturante.
Naime, oni testove iz srpskog, matematike i trećeg, izbornog, predmeta polažu 15. 16. i 17. juna. Prvo se polagao tekst iz srpskog, onda iz matematike i onda onaj koji su izabrali - geografiju, biologiju, istoriju, fiziku ili hemiju.
Strah postoji, a razlog za to je visok prag za upis u pojedine beogradske škole, gde je potrebno više od 90 poena, od maksimalnih 100, koliko mali maturanti mogu da osvoje na osnovu testa i uspeha iz osnovne škole. Koje škole su traženije, čitajte u posebnom tekstu.
Komentari (0)