Đurović: Od 2015. godine milion izbeglica prošlo kroz Srbiju, azil dobila 261 osoba
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović izjavio je danas da u Srbiji trenutno ima oko 160 osoba koje žive u prihvatnim centrima, da je azil dodeljen za 261 ljudi od početka funkcionisanja azilnog sistema, dok je kroz zemlju od 2015. godine prošlo više od milion izbeglica.
Đurović je za Tanjug, povodom Svetskog dana izbeglica koji se sutra obeležava, naveo da je situacija sa izbeglicama i tražiocima azila u Srbiji daleko lakša nego prethodnih godina, a da se oni koji prođu kroz zemlju najčešće zadrže jedan do dva dana.
"To su lica koja dolaze uglavnom iz Avganistana, Egipta, Turske, Sirije, Gane, Burundija, i izbegli ljudi se kratko zadržavaju kod nas, jedan do dva dana najčešće. Međutim, ono što je bitno reći jeste da jedan broj njih ne dolazi do centara i da oni uz pomoć krijumčara putuju nekim paralelnim sistemom, teško vidljivim kanalima, da bi nastavili dalje put zapadne Evrope gde vide mogućnost da nastave ili započnu svoj novi siguran život", kazao je Đurović.
Takođe, naveo je da veliki broj ljudi, pored ljudi iz Azije i Afrike, dolazi u Srbiju sa prostora Ukrajine zbog rata i situacije u toj državi. Istakao je da u Srbiji trenutno živi 32.000 izbeglih poreklom iz Ukrajine, a da više od 1.000 ljudi iz te zemlje u Srbiji ima privremenu zaštitu.
"Imamo i preko 43.000 ruskih državljana koji se takođe iz mnogih razloga vezanih za rat i situaciju između Rusije i Ukrajine nalaze kod nas. To su takođe izbegli ljudi koji čine dominantan korpus celokupne ove grupe i oni svi ovde pokušavaju da pronađu i obezbede minimalne uslove za siguran život", naveo je Đurović.
AP/Darko Vojinović
Govoreći o tome kakva je situacija sa prihvatnim centrima u Srbiji i kako bi se zemlja suprotstavila novim talasima migracija, ukazao je da bi se zemlja našla u teškom položaju na svaki masovniji priliv ljudi, ističući da je broj prihvatnih centara ograničen, odnosno da je smanjen sa 19 na četiri koja operativno rade.
"Pitanje je da li bi Srbija mogla da odgovori održivo na takve izazove", rekao je Đurović i naglasio da se situacija u Ukrajini pažljivo prati, jer bi eskalacija rata mogla da dovede i novi talas ljudi koji bi bili ugroženi na manje očekivan način nego kada je reč o izbegličkim talasima sa Bliskog i Srednjeg Istoka.
Povezane vesti
Govoreći o izazovima sa kojima se suočavaju izbeglima iz Ukrajine, Azije i Afrike, rekao je da su to srpska dokumenta koja nisu biometrijska za njih, već su papirna, kao i da im to stvara veliki izazov u pogledu dnevnog funkcionisanja u društvu.
"Takođe, veliki su problemi da ostvare zdravstvenu zaštitu, da se uključe u sistem obrazovanja, ali i da se zaštite od eventualnih zloupotreba onih koji vide njihov ranjiv položaj i koji žele da se od njih okoriste", rekao je Đurović.
On je objasnio da su legalne migracije vezane za rad, obrazovanje i spajanja porodice i da nisu vezane sa izbeglištvom i ocenio da mere vezane za integraciju izbeglica generalno nedostaju.
"Ne samo za izbeglice, već za sve migrante kod nas i taj sistem mora da bude planski, sistemski i nadziran da bi bio efikasan, da sveobuhvatnom podrškom ove ljude uključe u lokalne zajednice koje takođe trpe veliki pritisak prisustva stranaca", rekao je on.
Govoreći o dolasku radne snage u zemlju, Đurović je istakao da Srbija prima legalnu radnu snagu i da više od 100.000 stranaca legalno radi u zemlji.
"Integracija je uzajamni proces, što znači da i mi moramo da budemo svesni da sa prisustvom migranata, između ostalog i izbeglica, i naše društvo polako menja", rekao je Đurović.
Prema njegovim rečima, pre ili kasnije svi oni koji dolaze kao stranci prilagode se i u potpunosti se uključe u srpski model i način života.
Povezane vesti
"Naglasio bih da, činjenica da imamo različite grupe izbeglih lica koje dolaze kod nas, pa čak i različite grupe stranih radnika, ukazuje da Srbija postaje sigurno mesto za mnoge ljude širom sveta i da je to jedna činjenica koja može da nas kao građane ove zemlje ohrabri da nastavimo da se trudimo i da kontrolišemo proces migracije", rekao je Đurović.
Kada je reč o procesima zaustavljanja migracija u Evropi, naveo je da Turska, Grčka i Bugarska, ali i sve druge zemlje članice i ne članice Evropska Unije ne žele da se ponovi scenario iz 2015. godine, i da sada intenzivno sarađuju na kontroli i zaustavljanju migracija.
"Mi pažljivo pratimo dešavanja u regionu, dešavanja u Evropi, ali i na Bliskom i Srednjem Istoku, i za sada, fokus je bio usmeren pre svega na situaciju u Iranu koja se smiruje iz nedelje u nedelju kada je reč o pokretima ljudi i ratnim razaranjima", dodao je on.
Naglasio je da Liban ostaje u centru fokusa pažnje zbog kontinuiranog bombardovanja i izmeštanja ljudi sa juga Iraka.
"Međutim, teško je zamisliti scenario gde bi desetine hiljada ljudi iz Libana uspele preko Sirije da dođu do Turske i da ih turske vlasti onda propuste da prođu preko Mediterana do Grčke, Bugarske, pa do nas. Taj scenario je teško realan, malo realan, i u tom smislu mislim da nam ne predstoji rizik za sada", kazao je on.
Ukazao je da smo svedoci sve većeg antimigrantskog i antiizbegličkog narativa koji se širi u zemljama razvijenog sveta, čime se, kako je rekao, stvara sve više problema da se pitanje izbeglištva adekvatno razume.
"U tom smislu, prioritet u politikama jeste usporavanje migracija, njeno zaustavljanje. Samim tim, ako se migracija zaustavi, onda i izbeglištvo kao takvo takođe će usporavati svoj put", kazao je Đurović.
Prema njegovim rečima, izbeglištvo prati generalnu globalnu nestabilnost, nasilje i ratove širom sveta.
"Turska je druga zemlja u svetu po kapacitetima i po prijemu za prihvat izbeglica i po prijemu izbeglica do sada. Radi se o državi koja uz podršku EU može lako da izađe na kraj sa lokalnim krizama koje se pojavljuju duž njenih granica", ukazao je Đurović.
Istakao je da bi trebalo imati u vidu da je odgovor Evrope na bilo koji priliv migranata na teritoriji EU pripreman i da on podrazumeva set barijera, intervencija i zaduženih institucija koje kontrolišu migracije i usporavaju njen tok.
"Eventualno, kada bi migracija i funkcionisala preko Balkana, to bi bilo uz pomoć krijumčara, što se redovno i dešava u manjem obimu, sporadično, i to je nešto na šta bi mi mogli da odgovorimo u ovom trenutku kao društvo", rekao je Đurović.
Kada je reč o lokalnim zajednicama i njihovom prihvatanju izbeglih, ukazao je da je potrebno pravovremeno informisanje svih o situaciji oko ranjivih grupa u zemlji.
Komentari (0)