Ne zabranjujte telefon, naučite decu da ga koriste: Stručnjaci otkrivaju kako postići digitalni balans

Mobilni telefoni, društvene mreže i digitalne platforme postali su neizostavan deo odrastanja novih generacija, ali pitanje koje sve češće postavljaju i roditelji i stručnjaci jeste kako pronaći ravnotežu između korisne upotrebe tehnologije i preterane zavisnosti od ekrana.

Učesnice programa "Bolji Online", nastavnica Suzana Dašić i njena ćerka Dunja saglasne su da tehnologija sama po sebi nije problem, već način na koji se koristi i sadržaj kojem su deca svakodnevno izložena.

Dunja ističe da su društvene mreže za njenu generaciju prirodan prostor za komunikaciju, zabavu i informisanje, zbog čega ih mladi ne doživljavaju kao opasnost.

"Kada se u stvarnom životu dešavaju zanimljive stvari, telefoni ostaju po strani. Važno je razumeti da su nama društvene mreže prirodno sredstvo komunikacije, a ne nešto što automatski predstavlja problem", kaže ona.

Njena majka smatra da roditelji moraju aktivno da učestvuju u digitalnom životu svoje dece i da od najranijeg uzrasta razvijaju zdrave navike.

Kako navodi, u njihovoj porodici pažljivo je biran trenutak kada su deca dobila prvi mobilni telefon, ali je mnogo važnije od samog vremena provedenog pred ekranom to kakav sadržaj deca prate.

"Kontrola sadržaja često je važnija od kontrole vremena provedenog na telefonu", ističe Suzana Dašić.

Euronews Srbija

Kao ilustraciju navela je primer učenika Matematičke gimnazije koji je dnevno provodio čak devet sati koristeći mobilni telefon, ali je istovremeno bio jedan od najuspešnijih učenika.

Prema njenim rečima, taj primer pokazuje da broj sati sam po sebi nije merilo, već da je presudno da li se digitalni uređaji koriste za učenje, razvoj i kvalitetne sadržaje ili za aktivnosti koje mogu negativno uticati na razvoj deteta.

Dunja smatra da mladi mogu da utiču na sadržaj koji im društvene mreže prikazuju.

"Treba vaspitavati svoj algoritam. Kada vam se nešto ne dopada ili vas ne zanima, koristite opcije poput 'Nisam zainteresovan' ili blokiranja sadržaja. Tako sami oblikujemo digitalno okruženje u kojem provodimo vreme", objašnjava ona.

Suzana upozorava da prvi ozbiljni znaci problema postaju vidljivi kada tinejdžeri počnu da izbegavaju druženje sa vršnjacima, gube interesovanje za školu ili ispoljavaju nagle promene u ponašanju.

"Dete se nije rodilo sa mobilnim telefonom"

Kao nastavnik, kaže da se posledice prekomerne i nekontrolisane upotrebe telefona mogu lako uočiti kroz pad koncentracije, lošije školske rezultate, razdražljivost, povlačenje u sebe ili agresivno ponašanje.

"Dešavalo se da se nakon ograničavanja korišćenja telefona dete potpuno promeni – popravi ocene, ponovo počne da se druži i vrati interesovanje za aktivnosti koje je ranije izbegavalo", navodi ona.

Euronews Srbija

Govoreći o ulozi roditelja, Suzana Dašić naglašava da je upravo period do 12. godine ključan za formiranje zdravih navika.

"Dete se nije rodilo sa mobilnim telefonom. Neko mu ga je stavio u ruku. Zato su doslednost roditelja, zajedničko provođenje vremena i lični primer najvažniji faktori u razvijanju zdravog odnosa prema tehnologiji", poručuje ona.

Sagovornice smatraju da cilj ne treba da bude potpuno udaljavanje mladih od tehnologije, već razvoj digitalne pismenosti i odgovornog korišćenja interneta.

"Od tehnologije se neće pobeći, niti bi to bilo dobro. Važnije od broja sati jeste kakve sadržaje pratimo i da li telefon utiče na školu, druženje, hobije i svakodnevni život. Dok nijedna od tih oblasti ne trpi, tehnologija može biti koristan alat za razvoj i učenje", zaključila je Dunja Dašić.