Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Na televiziji Happy nedavno su se pojavili voditelji koji su kreirani uz pomoć veštačke inteligencije. Vodili su vesti, ali nije bilo naznačeno njihovo poreklo. Postavlja se pitanje da li je publika mogla da bude dovedena u zabludu, ali i da li je ovo početak AI lica u Srbiji. Konsultant za upotrebu veštačke inteligencije u medijima Lazar Čovs kaže za Euronews Srbija da je problem što u tom slučaju nije bilo jasno naznačeno da su u pitanju avatari kreirani veštačkom inteligencijom.
On navodi da moramo imati na umu ko je publika te televizije.
"To mogu da budu deca, stariji ljudi i izuzetno je važno da njima bude jasno predočeno ko je taj lik koji se pred njima nalazi", rekao je on.
U programu te televizije vesti su čitali digitalni avatari koji su se predstavili kao Bojana Filipović i Marko Popović.
Udruženje novinara Srbije je reagovalo na ovaj slučaj, a iz Happy televizije kažu da im nije uopšte cilj da zamene novinare digitalnim avatarima.
Kako oni kažu, njihova uloga je da unaprede način predstavljanja sadržaja i doprinesu većoj efikasnosti produkcijskih procesa. Navode i da iza svake objavljene informacije i dalje stoje novinari, urednici i stručni timovi.
Čovs kaže da vrlo često mladi lakše prepoznaju da je u pitanju neki AI sadržaj, ali i naglašava da publika ne sme da se dovede u zabludu.
"TV prezenter nije samo čitač teksta. To je, ipak, osoba koja daje i podršku publici, posebno u nekim, recimo, kriznim situacijama", reko je on.
AI, ilustracija
AI voditeljka Bojana Filipović je između ostalog, pročitala da se "više od dve decenije nakon NATO bombardovanja 1999. ponovo otvara jedno od najosetljivijih pitanja: da li su posledice upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom ostale trajno urezane u zdravlje ljudi".
"Ova konkretna tema je izuzetno osetljiva tema, to je osiromašeni uranijum, to je bombardovanje. Mi moramo imati lice i osobu koja svojim imenom i prezimenom može da stane iza izjava koje govori", rekao je Čovs.
Označavanje AI sadržaja i odgovornost medija
Prema aktu o veštačkoj inteligenciji Evropske unije, obavezno je označavanje sadržaja koji je generisan uz pomoć veštačke inteligencije.
Sa tim će svakako biti i usklađeno i domaće zakonodavstvo.
Međutim, dok se to ne desi, ne postoji zakon koji direktno nalaže i uređuje ovu oblast kada pričamo o odnosu veštačke inteligencije i medija.
Čovs kaže da je REM reagovao 2023. kada su naveli da se sadržajem koji je generisan pomoću veštačke inteligencije ne sme publika dovoditi u zabludu.
"Mi i dalje imamo Zakon o elektronskim medijima koji jeste nadležan nad tim, ali moramo imati i budan REM koji će u takvim situacijama da reaguje", rekao je on.
Ako je u pitanju svrha informisanja i ako je u pitanju svrha zabava, nije isti stepen odgovornosti, dodaje on.
"Možemo da imamo nekog AI generisanog skočka, ili nekog soska, ili neku maskotu koja će nama nešto da saopštava zabavno, ali kada imamo osobu ili nekoga ko se predstavlja za osobu, to je ipak znatno viši stepen odgovornosti", rekao je on.
Tanjug/AP/Vlasov Sulaj
Prema njegovim rečima, prezenter vesti, ipak, može da odbije da pročita ono što je napisano.
"Prezenter može da ulovi grešku urednika, da odreaguje onda kada nešto prođe kroz te pukotine. AI avatar će da pročita tačno ono što je napisano, ponekad, uglavnom, nadamo se tačno, međutim, i on opet može da pogreši", rekao je Čovs.
Primeri
AI voditelji nisu ništa novo u svetu, a Čovs kaže da slučaj na Happy neće ostati usamljen slučaj.
Inače, u susednoj Bosne i Hercegovine postoji takođe jedna AI voditeljka na televiziji OBN.
Još jedan primer je iz 2018. godine kada je u Kini nacionalna agencija Sinhua predstavila svog AI voditelja na engleskom jeziku.
Međutim, način na koji je on bio predstavljen je potpuno drugačiji od onog koji smo mogli da vidimo u Srbiji na televiziji Happy.
Interesantan je primer iz 2024. godine, kada je jedna poljska radio stanica napravila eksperiment: sve je novinare zamenila onima koji su generisani uz pomoć veštačke inteligencije.
Javnost je negodovala, čak je bila pokrenuta i peticija u kojoj je sakupljeno 23.000 potpisa da se prekine ovakav projekat.
Jedan od najkontroverznijih primera na tom radiju bio je intervju sa pesnikinjom Vislavom Šimborskom, koja je inače umrla 2012. godine, kada je uz pomoć tehnologije simuliran njen glas.
Komentari (0)