Gramatika ili razumevanje pročitanog: Šta danas najviše muči učenike na testovima iz srpskog?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Rezultati završnog ispita ponovo su otvorili pitanje koliko učenici danas dobro vladaju srpskim jezikom. Dok se često govori o problemima sa gramatikom i pravopisom, profesorka srpskog jezika Jelena Makić ukazuje da najveći izazov sve češće predstavlja razumevanje pročitanog teksta – veština koja se razvija dugotrajnim čitanjem i pažljivim usvajanjem sadržaja.
Prema njenim rečima, problemi sa gramatikom nisu novi i učenici se godinama susreću sa sličnim poteškoćama, ali se u poslednje vreme primećuje izraženiji problem u razumevanju i tumačenju pročitanog.
Makić, koja radi sa učenicima na pripremama za završni ispit, navodi da uzroci nisu vezani samo za jedan faktor, već za promene u načinu života, korišćenju tehnologije i sve manje vremena koje deca provode uz sadržaje koji zahtevaju koncentraciju.
"Ne mogu reći da postoji ove godine veći problem sa gramatikom, sa pravopisom nego što je to do sada bilo. Gramatika nam je konstantno ista. Deca konstantno imaju iste probleme", rekla je Makić.
Kako je istakla, najveći izazov danas predstavljaju zadaci koji zahtevaju povezivanje informacija, analizu i dublje razumevanje teksta.
"Ono što danas predstavlja veći problem jeste upravo to razumevanje pročitanog. Mislim da razlog svemu tome ne treba tražiti na jednom mestu, već u udruženim faktorima – razvoju društvenih mreža, interneta, veštačke inteligencije i sve manjem funkcionalnom čitanju sa razumevanjem", navela je profesorka za Euronews Srbija.
Ona dodaje da čak ni učenici koji redovno čitaju nisu u potpunosti pošteđeni problema, jer se često događa da se knjige čitaju samo kako bi se ispunila školska obaveza, bez dubljeg razumevanja likova, motiva i odnosa među događajima.
Povezane vesti
Društvene mreže, prema njenim rečima, dodatno utiču na način komunikacije i izražavanja mladih. Kratke poruke, skraćenice, emotikoni i zanemarivanje pravopisnih pravila stvaraju naviku drugačijeg načina pisanja, koja se potom prenosi i u školsko okruženje.
„Više se ne vodi računa ni o zapetama, velika slova se ne koriste. Sve to utiče da deca ne mogu da odvoje taj segment svog života – privatnu komunikaciju na društvenim mrežama – od onoga što se dešava u školi", rekla je Makić.
Profesorka smatra da je za negovanje maternjeg jezika važno vratiti pažljivo čitanje u svakodnevni život dece, ali i razvijati sposobnost razumevanja pročitanog, a ne samo memorisanja pravila.
Više pogledajte u videu iznad teksta.
Komentari (0)