Kriza čitalačke pismenosti kod učenika u Srbiji: Rezultati male mature pokazuju probleme sa razumevanjem teksta
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Nedavno održana mala matura ponovo je pokazala da učenici u Srbiji imaju ozbiljne probleme sa razumevanjem pročitanog teksta. Rezultati završnog ispita slični su onima iz prethodnih godina, ali stručnjaci upozoravaju da obrazovni sistem mora hitno da se prilagodi novim izazovima, posebno uticaju digitalnih sadržaja.
O stanju čitalačke pismenosti u osnovnim školama u Euronews Jutru govorio je zamenik direktora Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja Milan Gromović.
"Zavod već tradicionalno sprovodi nacionalno testiranje ili malu maturu. Rezultati završnog ispita jesu slični u odnosu na prošlu godinu, odnosno na proteklih nekoliko godina. Oscilacije su minimalne", rekao je Gromović.
Rezultati male mature i ocena sistema
Prema njegovim rečima, test iz srpskog jezika urađen je lošije za 0,88 odsto, iz matematike bolje za oko jedan bod, dok je izborni test bolji za 0,23 odsto. Iako su oscilacije očekivane, Gromović ističe da rezultati nisu zadovoljavajući.
"Nismo zadovoljni tim rezultatima, jer obrazovni sistem mora dalje da radi na unapređenju samog koncepta obrazovanja. Imamo obavezu da dalje radimo na unapređenju", rekao je.
Euronews Srbija
On dodaje da je najveći izazov funkcionalna upotrebljivost znanja – ne samo da učenici savladaju gradivo, već da ga razumeju i umeju da ga primene.
"Gradivo u informativnom smislu je dosta dobro koncipirano, ali sam put do gradiva, put do informacije i njena funkcionalna upotrebljivost jeste goruće pitanje", naglasio je Gromović.
Kriza čitanja i uticaj digitalnog doba
Gromović smatra da je u pitanju šira kriza čitanja koja traje već nekoliko decenija, kako kod nas, tako i u Evropi.
"Kriza čitanja je jedan problem modernog čoveka već nekoliko decenija. Upravo zbog različitih nadražaja, smanjenja fokusa i ubrzanja života", objasnio je.
Posebno zabrinjava uticaj kratkih video formi na društvenim mrežama. Prema njegovim rečima, one utiču na koncentraciju i sposobnost da se tekst razume u celini.
"Već postoje naučna istraživanja koja pokazuju da kratke forme i mnogo vremena pred ekranom utiču na fokus i pažnju, naročito kod dece koja tek treba da izgrade osećaj za koncentraciju", rekao je Gromović.
On ipak ističe da tehnologija sama po sebi nije problem, već način na koji se koristi.
Euronews Srbija
"Izazov je uključiti tehnologiju u obrazovni sistem na najbolji mogući način. Ako se na pravi način inkorporira, rezultati mogu da budu mnogo bolji", dodao je.
Kako poboljšati čitalačku pismenost
Gromović kaže da je ključno graditi čitalačke navike postepeno, kroz kraće forme i redovan kontakt sa tekstom.
"Treba raditi na kratkim formama, stalno i intenzivno, kroz celu školsku godinu, pa i na raspustu. Nije nikada kasno, ni u srednjoj školi ni na fakultetu", poručio je.
Prema njegovom mišljenju, roditelji imaju veliku ulogu u stvaranju čitalačke kulture.
"Jako je važno da postoji kontakt sa knjigom i čitalačkom kulturom u porodici, u školi i u društvu. Čitanje nije nešto arhaično – razumevanjem pročitanog pojačavamo koncentraciju i misaoni proces", zaključio je Milan Gromović.
Komentari (0)