Kako zaustaviti "kamikaze" na srpskim drumovima: Da li su jednosmerni šiljci rešenje za kontrasmer na autoputevima?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Učestala uletanja u kontrasmer na srpskim autoputevima više nisu pojedinačni incidenti, već alarmantni dokaz bahatosti za volanom koja svakog trenutka može dovesti do tragedije. Najnoviji dokaz ovog opasnog "trenda" zabeležen je pre nekoliko dana na autoputu "Miloš Veliki". Saobraćajna policija u Čačku podnela je prekršajnu prijavu protiv četrdesetdvogodišnjeg muškarca iz Kragujevca koji je teretnim vozilom vozio kolovoznom trakom namenjenom za suprotan smer na deonici Pakovraće-Preljina. Na istoj deonici, nadležni organi trenutno pokušavaju da identifikuju vozača automobila marke "BMW" koji je napravio identičan, po život opasan, prekršaj.
S obzirom na to da klasični apeli i standardna signalizacija očigledno ne daju željene rezultate kod savesnosti pojedinaca, u javnosti se pokrenulo ključno pitanje - na koji način se vozači mogu fizički sprečiti da uđu u kontrasmer?
Jedno od potencijalnih rešenja već je montirano u samom centru Beograda. Naime, na prilazu parkingu ispred Narodne skupštine postavljen je specifičan ležeći policajac koji je opremljen jednosmernim šiljcima, a njegova osnovna uloga je upravo mehaničko onemogućavanje prolaza onima koji pokušaju da uđu u zabranjeni smer.
Euronews Srbija
Kako mehanizam radi i zbog čega je nepremostiva prepreka?
Ovaj bezbednosni sistem funkcioniše na bazi jednosmerne propusnosti i ne predstavlja nikakvu opasnost za odgovorne učesnike u saobraćaju.
Kretanje u ispravnom smeru - pod naletom i težinom točkova automobila, metalni šiljci se automatski spuštaju i sklapaju u ravni sa podlogom, omogućavajući potpuno glatku i bezbednu vožnju.
Pokušaj ulaska u suprotan smer - ukoliko vozač pokuša da prođe sa zabranjene strane, šiljci ostaju podignuti i fiksirani. Oni u deliću sekunde buše sve gume na vozilu, čime ga trenutno onesposobljavaju za dalji pokret i sprečavaju da razvije brzinu.
Kada se ispred ovakve barijere postavi jasna svetlosna i tekstualna signalizacija sa upozorenjem da prepreka uništava pneumatike, sistem deluje i psihološki i mehanički.
Povezane vesti
"Konstrukcija ovog sistema je osmišljena tako da vozaču mehanički onemogući pravljenje kardinalne greške. Kada sistem detektuje kretanje u nedozvoljenom smeru, uništava gume i vozilo istog trenutka gubi mogućnost da nastavi dalje. Na taj način, umesto da se oslanjamo samo na svest vozača, imamo rešenje koje fizički primorava na poštovanje saobraćajnih pravila", objašnjava za naš portal Milan Vujanić, profesor Saobraćajnog fakulteta u penziji, ukazujući da je ovo pionirski projekat ove vrste u našoj zemlji.
Euronews Srbija
Profesor Vujanić smatra da bi ugradnja ovakvih barijera bila potpuno opravdana na svim tačkama gde nepropisno uključivanje može izazvati fatalne posledice, sa posebnim akcentom na petlje i uključenja na auto-puteve.
"Svedoci smo učestalih incidenata sa vožnjom u kontrasmeru poslednjih meseci, i to se više ne može pravdati pukom dekoncentracijom ili slučajnošću, već je reč o svesnom kršenju propisa. Postavljanjem ovakvih mehaničkih prepreka na izlaznim rampama sa autoputa stavili bismo tačku na katastrofalne sudare koje smo viđali. Poražavajuće je što kao društvo očigledno moramo da uvodimo ovako rigorozne fizičke blokade jer nemamo poverenja u odgovornost građana za volanom, ali bezbednost mora biti na prvom mestu“, naglašava Vujanić.
Euronews Srbija
Ekonomska računica: Koliko košta opremanje petlji?
Za primenu na otvorenim i brzim putevima u Srbiji, prepreke bi morale biti izrađene od teških industrijskih materijala koji mogu da izdrže konstantan pritisak teretnog saobraćaja i teških šlepera.
Na osnovu komercijalnih cenovnika vodećih svetskih proizvođača opreme za tehničko obezbeđenje i kontrolu pristupa, kao što su američke kompanije Secure Lane LLC i TrafficSpikes.com, ili australijski Enforcer Group, okvirni troškovi za opremanje jedne saobraćajne trake na petlji iznose:
- Čelični moduli sa šiljcima: Visokoprofilne sekcije prilagođene širini kolovoza od 3.5 do 4 metra – od 2.500 do 4.000 €.
- Građevinska priprema i ugradnja: Ankerisanje prepreke, ojačavanje podloge i izvođenje drenažnog odvodnog sistema kako prljavština, led ili blato ne bi blokirali mehanizam – od 1.000 do 1.500 €.
- Signalizacija i portali: Postavljanje LED rasvete i reflektujućih tabli upozorenja neposredno pre nailaska na prepreku – od 500 do 1.000 €.
- Ukupna investicija po jednoj rizičnoj saobraćajnoj traci kreće se između 4.000 i 6.500 evra.
Uzimajući u obzir da prosečno isključenje sa auto-puta ima nekoliko kritičnih tačaka, kompletno osiguravanje jedne petlje zahtevalo bi budžet od 15.000 do 25.000 evra.
Pravna regulativa: Može li sistem da zaživi na autoputevima?
Uvođenje jednosmernih šiljaka na brze saobraćajnice otvara i pitanje prilagođavanja domaćeg zakonodavstva, budući da važeći Pravilnik o saobraćajnoj signalizaciji i opremi na putevima trenutno ne predviđa ovakvu vrstu opreme na otvorenim trasama. Međutim, stručnjaci podsećaju da se pravni okviri u saobraćaju konstantno razvijaju i menjaju uporedo sa pojavom novih tehnoloških rešenja i izazova u praksi.
Euronews Srbija
Povezane vesti
"Uvek imamo situaciju da tehnologija ide korak ispred zakona, što smo najbolje videli na primeru električnih trotineta koji su se masovno vozili pre nego što su ubačeni u zakon. Očekujem da primer ispred Narodne skupštine posluži kao osnova da se kroz izmene pravilnika precizno utvrde standardi, lokacije i uslovi pod kojim se jednosmerni šiljci mogu ugrađivati na putevima“, zaključuje naš sagovornik.
Zbog čega Evropa izbegava šiljke?
Prilikom analize ovog problema, postavlja se pitanje zbog čega razvijene evropske zemlje poput Nemačke ili Austrije ne koriste masovno sisteme sa saobraćajnim šiljcima na petljama autoputeva.
Zvanične analize saobraćajnih stručnjaka iz nemačkog SWR-a i auto-moto kluba ADAC pokazale su da jednosmerni mehanički šiljci nose jedan veliki logistički problem - oni u potpunosti blokiraju prolazak hitnih službi. U slučajevima velikih udesa, vozilima hitne pomoći, vatrogascima i policiji često je jedini i najbrži put da uđu na autoput upravo preko traka koje služe za isključenje. Ukoliko bi na tim mestima stajali fiksni šiljci, prolaz spasilačkih ekipa bio bi onemogućen. Pored toga, nemački stručnjaci u izveštajima za nemački WELT upozoravaju da tokom zimskih meseci niske temperature mogu zalediti mehanizam, zbog čega šiljci gube svoju funkciju.
Zbog toga je austrijsko državno preduzeće ASFINAG dalo prednost naprednoj elektronici, ugradnji senzora u asfalt koji odmah pale alarm, i specifičnoj trodimenzionalnoj (3D) signalizaciji na podlozi koja kontrasmer vizuelno pretvara u nepremostiv zid.
U Nemačkoj se na isključenjima postavljaju masivne, fluorescentne table u visini očiju vozača sa natpisima zabrane, dok savremeni sistemi elektronskog nadzora, u momentu kada detektuju vozilo u kontrasmeru, digitalnim putem trenutno obaveštavaju navigacije u svim okolnim automobilima da se hitno pomere u desnu traku.
Komentari (0)