Kad šampion postane imenjak - šta stoji iza imena koje deca dobijaju po sportskim zvezdama?

Vest da je više od 500 novorođenčadi u Peruu dobilo ime po norveškom fudbaleru Erlingu Halandu samo je najnoviji primer fenomena u kojem sportski idoli izlaze izvan terena i postaju deo porodičnih odluka. Od Mesija i Kristijana Ronalda do Novaka Đokovića, popularnost velikih sportskih imena ogleda se i u izboru imena dece, otvarajući pitanje šta roditelje navodi da identitet deteta povežu sa slavnim ličnostima. 

Naime, prema podacima peruanskog registra, stotine dece u toj zemlji dobile su ime povezano sa norveškim napadačem, iako su na vrhu liste i dalje druge fudbalske zvezde. Tako se u registru nalazi više od 33.000 Peruanaca sa imenom Nejmar, dok ih je sa imenom Mesi više od 3.000. Kristijano Ronaldo takođe ima više od hiljadu imenjaka u toj zemlji. 

Tanjug/AP/Steve Luciano

Sličan primer postoji i u Srbiji. Ime Novak postalo je vidljivije među novorođenčadima nakon velikih uspeha tenisera Novaka Đokovića, iako je reč o tradicionalnom imenu koje je postojalo i ranije. 

Jedan od takvih primera je i sin Srpkinje iz Melburna, koji je prema pisanju lokalnih medija jedan od najperspektivnijih igrača Australije - mladi teniser Novak Palombo. 

RTS piše da je Novak Palombo rođen 2012. godine, a prošle je izabran da predstavlja Australiju na pozivnom turniru do 14 godina na Vimbldonu. Javni servis prenosi i da je dečak ime zaista dobio po svom idolu Novaku Đokoviću, kao i da je zbog njega počeo da igra tenis.

"Svidelo nam se ime, a i Novak je bio inspiracija mnogoj deci i mnogim ludima širom sveta", objasnio je otac mladog tenisera Stiven Palombo. Australijski mediji ga takođe nazivaju i "Drugi Srbin".

Tako imena poznatih sportista izlaze iz okvira trenutne popularnosti i postaju deo šire priče o tome kako društva biraju svoje uzore. Zbog ovoga se nameće i pitanje: Da li roditelji kroz ime pokušavaju da detetu prenesu osobine šampiona kome se dive, ili je reč samo o prolaznom trendu? 

Sagovornici Euronews Srbija ocenjuju da ovi podaci pokazuju da sportske zvezde odavno nisu samo takmičari i idoli navijača, već i kulturni simboli koji utiču na svakodnevni život ljudi.  

Prema njihovim rečima, izbor imena nije samo privatna odluka roditelja, već i odraz društvenih vrednosti i vremena u kojem živimo. Psihološkinja Radmila Vulić Bojović objašnjava da roditelji često svesno ili nesvesno žele da detetu kroz ime daju i određene osobine osobe koja ga već nosi, dok istoričar Predrag Marković ukazuje da imena prate šire istorijske i kulturne promene. 

Ime kao simbol želja i očekivanja 

Vulić Bojović u razgovoru za Euronews Srbija objašnjava da roditelji na ovaj način često nesvesno žele da kroz život svog idola, nametnu istu ili sličnu sudbinu svom detetu.

"Njima je jasno da ime neće na primer učiniti od deteta vrhunskog sportistu, ali kao da se davanjem tog nekog imena, nekoga ko je poznat, priznat, vredan, talentovan i uspešan, trasira neka sudbina i za to dete", kaže Vulić Bojović. 

Ona dodaje da takvi izbori mogu biti i izraz divljenja, ali i roditeljske želje da detetu na neki način požele uspešan život. 

"Najveći deo roditelja ima najlepše želje i najbolja nadanja za svoju decu, pa samim tim i te projekcije nekih poznatih, priznatih, vrednih i važnih ljudi nisu ništa čudno i mogu se razumeti“, navodi ona. 

Prema njenim rečima, društvene mreže dodatno su promenile način na koji ljudi dolaze do inspiracije za izbor imena. 

"Živimo u vremenu društvenih mreža i globalne povezanosti. Ono što je nekada bila tradicija i običaj potpuno se transformisalo. Dominantne vrednosti koje se plasiraju kroz medije i društvene mreže utiču i na vrlo lične i privatne odluke, kao što je kako će se zvati dete koje dobijemo“, ističe psihološkinja. 

Govoreći o tome da li roditelji kroz ime pokušavaju da prenesu osobine poput uspeha, discipline ili talenta, ona kaže da takvi motivi često postoje. 

Elisa Schu / AFP / Profimedia

"Pretpostavljam da su to neki nesvesni motivi. Kada imenujemo svoju decu, želimo da to ime ima neko posebno značenje za nas ili posebno značenje za njih“, navodi ona. 

Osvrćući se na sada već veliku popularnost Erlinga Halanda, Vulić Bojović ocenjuje da njegov uticaj nije zasnovan samo na sportskim rezultatima. 

"Verujem da je taj sportista kroz društvene mreže apsolutno eksplodirao. Bio je poznat i ranije, ali je sada postao mega popularna zvezda. Još plus čovek dobro igra fudbal, a čini mi se i da svojim javnim nastupom reprezentuje neku normalnost. Verovatno je i to razlog njegove ekstremne popularnosti“, objašnjava ona. 

Imena kao ogledalo vremena 

Da imena nisu samo stvar ličnog izbora, već i odraz društva, smatra i istoričar Predrag Marković. On objašnjava da su se popularna imena u Srbiji menjala u skladu sa istorijskim okolnostima i kulturnim obrascima. 

"Recimo, ime Slobodan, najčešće je bilo za vreme Drugog svetskog rata i posle njega. Onda imate ta narodna imena koja su posle nastupila: Dragan, Biljana, Gordana, Predrag... ona su dugo vremena dominirala, pa onda su potpuno nestala“, kaže Marković. 

Prema njegovim rečima, što se Srbije tiče, od osamdesetih godina dolazi do povratka tradicionalnih, biblijskih i dinastičkih imena. 

"Onda su se od 80-ih pojavila ova tradicionalna, biblijska i dinastička imena, koja su i dan-danas uglavnom dominantna“, navodi on. 

Marković ističe da određena imena imaju kontinuitet kroz istoriju. Takođe, prema njegovom mišljenju, promene u izboru imena ne nastaju preko noći, već, kako navodi, tema je kompleksna i obuhvata više segmenata. 

"U principu, dva najpopularnija imena u 20. veku kod nasu su Jelena i Nikola. Ime odražava neku modu, ali nije to trenutna moda. Ljudi izbegavaju da daju ime detetu po nekoj trenutnoj zvezdi, pa je ne daju tako olako. Oni biraju nešto što hoće da pokažu kao nešto što je trajnije“, objašnjava Marković. 

Dodaje da se nova imena najčešće šire postepeno, pa na primer samu činjenicu da je u Srbiji sve više Novaka objašnjava činjenicom da tog imena pre dvadesetak godina gotovo da nije ni bilo. 

"Zato i ne čudi, kada na primer čujemo da je ime Novak počelo češće da se daje na primer u Vranju. Ranijih godina ga nije ni bilo", kaže.

Govoreći o uticaju sportista, Marković podseća da oni nisu novi društveni heroji, već da je njihova popularnost uvek postojala na određen način, samo se, dodaje, modifikovala i menjala kroz vreme i društvene okolnosti.

"Uvek su sportisti bili heroji otkad su se pojavili na početku 20. veka. Otkad postoji masovni sport, to je uvek bila takva situacija“, navodi. 

Ipak, sama popularnost neke ličnosti nije dovoljna da bi njeno ime postalo široko prihvaćeno. 

"Ime mora da odgovara nekakvoj estetskoj modi. Nije dovoljno da bude samo nosilac uglednog sportiste. Roditelji svakako razmišljaju i o tome kako ono zvuči kada se izgovori“, kaže Marković.