Panika u globalnoj avijaciji: Kako je Kijev uspeo da zatrese ruski vazdušni prostor?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izdao je ozbiljno upozorenje avio-kompanijama, osiguravajućim društvima i svima koji koriste ruski vazdušni prostor, navodeći da on postaje "potpuno nebezbedan" zbog rastućeg broja ukrajinskih dronova. Zelenski je naglasio da će nebo iznad Rusije biti "puno dronova" dokle god traje rat, što praktično znači "zatvaranje neba" iznad Rusije.
Iako Kijev tvrdi da ne preti civilnoj avijaciji, upozorenje ukazuje na sve veću pretnju koju ukrajinski dronovi predstavljaju za vazdušni saobraćaj u Rusiji. Ruski predsednik Vladimir Putin osudio je izjave ukrajinskog lidera, nazivajući ih "deklaracijom državnog terorizma".
Ova situacija postavlja pitanje: može li Ukrajina zaista da zatvori vazdušni prostor najveće zemlje na svetu i kakve bi to posledice imalo po globalnu avijaciju?
Ukrajinski dronovi sve dublje u ruskoj teritoriji
Ukrajina je poslednjih meseci znatno unapredila svoju tehnologiju dronova, masovno ih proizvodeći po nižim cenama. Ovo je Kijevu omogućilo da prenese borbe stotinama kilometara iza linije fronta i gađa ciljeve duboko u ruskoj teritoriji.
Zbog nedostatka municije za svoje sisteme protivvazdušne odbrane, poput američkog Patriota, Ukrajina se okrenula napadima na rusku infrastrukturu, naftna i lučka postrojenja, pa čak i skladišta e-trgovine. Domet ukrajinskih dronova, prema navodima iz Kijeva, značajno je povećan - sa oko 630 kilometara u 2022. godini na 1.750 kilometara danas. Zabeleženi su i udari na ciljeve u Omsku, udaljenom oko 2.500 kilometara od Ukrajine.
Credit: Stringer / SOPA Images / Sipa Press / Profimedia
Prisustvo ukrajinskih bespilotnih letelica u blizini ruskih gradova već neko vreme izaziva privremena ograničenja u vazdušnom prostoru. Letovi se obustavljaju, a aerodromi se zatvaraju dok pretnja ne prođe, što može trajati i nekoliko sati. Ponavljana upozorenja o dronovima dovode do privremenih zabrana letova i sve više zabrinjavaju operatore čije letelice prolaze kroz ruski vazdušni prostor.
Podaci analitičke firme "Osprey Flight Solutions" pokazuju da se u Rusiji u proseku dnevno dogodi oko 30 zatvaranja aerodroma od početka rata. Prema procenama stručnjaka, svakodnevni napadi dublje u rusku teritoriju, uključujući okolinu Moskve i Sankt Peterburga, verovatno će se nastaviti.
Povezane vesti
Ruski vazdušni prostor: Globalni problem
Zatvaranje ruskog vazdušnog prostora predstavlja jedan od najvećih problema u globalnoj avijaciji. Pre početka rata u februaru 2022. godine, prelet preko Rusije bio je najkraća ruta između Evrope i severoistočne Azije, sa više od 360.000 letova godišnje iznad Sibira.
Nakon početka sukoba, mnoge evropske i američke avio-kompanije počele su da izbegavaju ovu rutu. Zbog toga su rute između Evrope i Azije produžene za dva do četiri sata, a troškovi goriva i operativni troškovi su porasli, što se direktno odrazilo i na cene karata.
Uprkos sankcijama, pojedine avio-kompanije iz Kine, Turske i zemalja Bliskog istoka nastavljaju da koriste ruski vazdušni prostor, što im daje konkurentsku prednost. Kineski prevoznici trenutno nude najbrže veze između Evrope i Azije upravo zahvaljujući pravu na prelet preko Rusije.
AP Photo/Ivan Sekretarev
Ukoliko bi se ruski vazdušni prostor u potpunosti zatvorio, ova prednost bi nestala. Postojeće alternativne rute kroz Kavkaz, Centralnu Aziju i Bliski istok već su pod velikim opterećenjem.
Na primer, Azerbejdžan, koji se nalazi između Rusije i Irana, postao je ključni vazdušni koridor. Broj letova preko Azerbejdžana je od 2022. godine značajno porastao, a tokom određenih perioda zabeleženi su i rekordi od preko 1.000 letova dnevno.
Eventualno potpuno zatvaranje ruskog vazdušnog prostora dovelo bi do prebacivanja saobraćaja na već opterećene rute, što bi moglo rezultirati još većim gužvama i kašnjenjima u vazdušnom saobraćaju.
Komentari (0)