Mlazni dronovi menjaju tok rata: Kako su brze ruske mini-rakete prepolovile moć ukrajinske odbrane?

Sukob u Ukrajini ulazi u opasnu fazu gde se odlučujuće bitke sve više vode na nebu. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nedavno je uputio oštro upozorenje avio-kompanijama, poručivši da će ruski vazdušni prostor biti praktično zatvoren i da nebo nad Rusijom postaje opasna zona za prelete.

Iako zapadni avio-prevoznici strogo izbegavaju prelete iznad ruske teritorije još od početka sukoba 2022. godine, pojedine kompanije iz Kine i dalje koriste te koridore. Odgovor Moskve bio je brz i beskompromisan. Predsednik Vladimir Putin okarakterisao je komentare Kijeva kao "objavu državnog terorizma" i zapretio da će ruske oružane snage značajno pojačati napade na ukrajinsku teritoriju.

Šta se zaista krije iza pretnje Kijeva?

Ovakva retorika otvorila je pitanja o stvarnim vojnim kapacitetima ukrajinske vojske da ugrozi civilni avio-saobraćaj u dubini Rusije. Danijel Šunter, autor emisije "Signal" na Newsmax Balkans, objašnjava u razgovoru za Euronews Srbija da te poruke ne treba shvatiti bukvalno.

"Ove izjave ne treba tumačiti kao pretnju da će sutra neko namerno gađati komercijalne avione koji lete iznad Rusije. Ukrajina sada pokušava da uradi ono što je Rusija njoj nametnula još od početka rata, a to je da maksimalno poremeti civilni vazdušni saobraćaj", ističe Šunter.

On dodaje da se taj cilj najefikasnije može postići preciznim gađanjem aerodromske infrastrukture i sve masovnijim udarima bespilotnim letelicama po dubini ruske teritorije, čime se indirektno stvara nebezbedno okruženje.

Mlazni "Šahedi": Nova noćna mora za ukrajinsku odbranu

AP Photo/Efrem Lukatsky

Pored ovih pretnji, rat obeležava i tehnološka evolucija oružja. Svet se navikao na upotrebu sporijih kamikaza dronova, ali izveštaji donose promenu - masovnu primenu ruskih bespilotnih letelica na mlazni pogon. Prema rečima Šuntera, iako ovo nije potpuno nova pojava, problem je što se aparati sada koriste u znatno većem broju, a glavna opasnost je neuporedivo veća brzina.

"Ranije iteracije dronova, poput modela 'Geran 2' koji je lokalna ruska proizvodnja iranskih 'Šaheda', imale su brzinu od oko 180 kilometara na čas. Kod modernijeg modela 'Geran 4', ta brzina dostiže i neverovatnih 500 kilometara na čas", objašnjava analitičar.

Zbog takve drastične brzine, on se iz običnog, sporog kamikaza drona pretvara u malu krstareću raketu. Zahvaljujući tome znatno se teže otkriva na radarima, ostavlja manje prostora za reakciju PVO i predstavlja veliki problem za ukrajinsku vojsku.

Statistika sa terena to vrlo jasno dokazuje. Ukrajina je ranije uspešno obarala između 90 i 95 odsto ruskih dronova sa klipnim motorima. Prelaskom na modernu, brzu tehnologiju, efikasnost ukrajinske odbrane pala je na oko 60 procenata.

O ozbiljnosti situacije svedoče procene američkog Instituta za proučavanje rata. Oni navode da su Rusi samo u avgustu lansirali oko 2.800 letelica, od čega 56 odsto čine brzi mlazni dronovi.

Jeftin odgovor na skupu pretnju i zaobilaženje sankcija

Tanjug AP/Aurel Obreja

Ovakav neprekidan tempo vazdušnih napada snažno iscrpljuje Ukrajinu. Šunter naglašava da ukrajinska vojska to dugoročno može da izdrži isključivo ako pronađe jeftin odgovor na ovu pretnju.

"Suština ovih bespilotnih letelica je u tome što su izuzetno jeftine za masovnu proizvodnju. S druge strane, vojske ih obaraju veoma skupim raketnim sistemima, što je u ratu ekonomski apsolutno neodrživo. Ukrajinci jesu pioniri u pravljenju inovativnih jeftinih dronova koji uspešno obaraju druge neprijateljske letelice", podseća Šunter.

Međutim, ti ukrajinski sistemi bili su prilagođeni sporijim metama. Sada je ključno pitanje u kojoj količini ukrajinska vojna industrija može serijski proizvesti nove generacije brzih letelica, po mogućstvu do 10.000 komada mesečno, kako bi parirala napadima.

Na samom kraju nameće se pitanje kako Rusija, uprkos strogim merama Zapada, obezbeđuje visoku tehnologiju za masovnu izradu oružja. Šunter potvrđuje da je industrijska proizvodnja tamo uspešno stabilizovana pametnim korišćenjem tehnologije takozvane dvostruke namene. Naime, za vojne potrebe kupuju se kineski civilni mlazni motori i složeni električni sklopovi zapadnih kompanija preko niza trećih firmi. Takvo sistemsko zaobilaženje globalnih sankcija ostaje problem za SAD i Evropsku uniju, pretvarajući se u neprekidnu igru mačke i miša.