Percepcija ili realnost: Zašto muškarci u Srbiji veruju da je rodna ravnopravnost već ostvarena?

Pitanje rodne ravnopravnosti u Srbiji često izaziva oprečna mišljenja, a najnovije istraživanje donosi podatke koji ukazuju na dubok jaz u percepciji između polova. Dok više od 60 odsto muškaraca u našoj zemlji smatra da je ravnopravnost već dostignuta, tek 40 odsto žena deli to uverenje. O ovom fenomenu, ali i o ukorenjenim stereotipima koji i dalje diktiraju društvene norme, za Euronews Srbija govorila je Jelena Kotević, predstavnica institucije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Glavni razlog za ovoliku razliku u stavovima leži u različitom posmatranju istog problema. Muškarci ravnopravnost uglavnom vide kroz zakonske okvire, dok je žene ocenjuju kroz svakodnevnu praksu.

"Muškarci, kada se postavi pitanje da li je ravnopravnost dostignuta, razmišljaju o onoj formalnoj, pravnoj ravnopravnosti koja postoji u našem društvu. Svi zakoni, strateški dokumenti, pa i sam Ustav, promovišu i definišu ravnopravnost. Za razliku od njih, žene više razmišljaju o načinu na koji tu ravnopravnost postižu u stvarnom životu", istakla je Kotević.

Analiza pokazuje da se čak 80 odsto ispitanika zapravo ne slaže sa konkretnim tvrdnjama koje promovišu ravnopravnost, čime praktično demantuju sopstveni deklarativni stav. Najizraženiji stereotipi prisutni su u oblasti rada i zapošljavanja. I dalje dominira uverenje da dom i deca "trpe" ukoliko je žena uspešna u poslu ili previše radno angažovana.

Posebno zabrinjava situacija u ruralnim delovima zemlje, gde su stereotipi o nasleđivanju i dalje jači od propisa. Iako zakonski imaju jednaka prava, žene se pod pritiskom porodice i strahom od osude često odriču imovine u korist braće. Ni u sferi roditeljstva situacija nije mnogo bolja. Iako se 40 odsto muškaraca slaže da uloga oca oplemenjuje muškarca, svega 30 odsto njih je spremno da tu ulogu zaista preuzme u punom kapacitetu, poput korišćenja bolovanja radi nege deteta.

Iznenađujući rezultati kod mladih

Euronews Srbija

Istraživanje je donelo i neočekivane podatke o generacijskim razlikama. Najpozitivniji stav prema ravnopravnosti imaju osobe starosti između 25 i 30 godina, dok se kod najmlađih ispitanika primećuje stagnacija, pa čak i povratak tradicionalnijim pogledima.

"Situacija je i za nas bila iznenađujuća. Pozitivan stav u najvećem procentu imaju ispitanici od 25 do 30 godina, što kod onih najmlađih nije slučaj", navela je Kotević.

Zbog toga će Poverenik nastaviti sa radionicama u osnovnim i srednjim školama. Cilj je da se kroz direktan razgovor sa dečacima najmlađeg uzrasta izgradi nova perspektiva i suzbiju predrasude pre nego što postanu trajni obrasci ponašanja u odraslom dobu.