Od laboratorije do klinike: Kako srpski naučnici istražuju nove terapije za bolesti mozga?

Neinvazivna stimulacija mozga već pokazuje rezultate u lečenju depresije i pojedinih neuroloških oboljenja, ali nauka još nema odgovor zašto ista terapija pomaže samo delu pacijenata. Upravo potraga za tim odgovorom mogla bi da omogući razvoj preciznijih i personalizovanih terapija, ocenjuje u razgovoru za Euronews Srbija docent Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Milorad Dragić, ovogodišnji dobitnik prestižne nagrade Međunarodne organizacije za istraživanje mozga.

"To podrazumeva da vi potpuno neinvazivno, bezbolno i relativno jednostavno možete da menjate nadražljivost delova mozga u smeru da ili je povećavate ili je smanjujete, sa idejom da to može da pomogne određenim grupama pacijenata u lečenju nekih, za sada znamo, neurodegenerativnih bolesti, ali pre svega psihijatrijskih oboljenja kao što su, na primer, depresija ili opsesivno-kompulzivni poremećaj", rekao je Dragić.

Zašto terapija pomaže samo pojedinim pacijentima?

Kako navodi, ova metoda se već godinama primenjuje u lečenju određenih pacijenata, ali brojna pitanja o njenom delovanju i dalje nisu razjašnjena.

"Mi danas ne znamo zašto, recimo, otprilike procena je da polovina odgovori na stimulaciju, polovina ne odgovori", istakao je.

Upravo zato se njegov tim vratio pretkliničkim istraživanjima na životinjskim modelima kako bi pokušao da razume biološke mehanizme koji određuju uspešnost terapije.

"Depresija je vrlo heterogena bolest. To znaju klinčari. Nemate depresiju koja je uvek različitog osnova i uzroka i neurobiologije. Mi sada na životinjama pokušavamo da shvatimo, koristeći animalne modele, zašto neko odgovara, a neko ne. Imao upravo ono što mi zovemo "non risponder".Kada budemo imali odgovor na pitanje zašto, videćemo da li je to tako zaista i kod ljudi", rekao je.

Prema njegovim rečima, cilj nije samo potvrda postojećih terapijskih protokola, već i razvoj novih pristupa koji bi mogli da budu efikasniji.

"Ono što ja smatram da bi istraživači trebalo da rade jeste da ne koriste samo protokole koji su već pokazani i odobreni, nego da pokušamo da stvorimo neki novi protokol koji bi onda kandidovali i rekli kliničarima: 'Evo, ovo radi na životinjama, radi super, imate mogućnost da ga sada probate i na nekoj bolesti ili nekom specifičnom stanju. Da vidimo kako zašto kod nekog deluje, a kod nekog ne'", naveo je Dragić.

Nova mogućnost za oporavak nakon neuroloških bolesti i personalizovana terapija

Pored lečenja depresije, istraživanja pokazuju da bi neinvazivna stimulacija mogla da ima značajnu ulogu i u neurorehabilitaciji pacijenata nakon moždanog udara, kod multiple skleroze i drugih stanja koja dovode do oštećenja nervnog sistema.

"Ako menjate sinaptičku plastičnost, imate potencijal da povećate šansu za oporavak i da tim neuronima date jednu vrstu spoljne stimulacije, jedan 'boost', da oni bolje odgovore u neurorehabilitaciji", objasnio je.

Govoreći o personalizovanoj medicini, Dragić kaže da je ova metoda već sada delimično prilagođena svakom pacijentu, jer intenzitet stimulacije zavisi od individualnih karakteristika moždane aktivnosti.

"Vi kada dođete kod psihijatra ili neurologa, on će prvo odraditi stepen nadražljivosti vaše moždane kore i spram toga odrediti jačinu protokola koji ćete dobiti. Ona će biti različita kod vas, kod mene i kod neke druge osobe", rekao je.

Dragić je ukazao i na značaj međunarodne saradnje u nauci, navodeći da njegov tim trenutno učestvuje u projektu Fonda za nauku Republike Srbije sa istraživačima sa Univerziteta u Torontu.

"Mnogo znači da idemo u korak sa najnovijim naučnim istraživanjima, da vidimo nove laboratorije, da uspostavljamo saradnje, da imamo kontakte, da šaljemo studente i dobijamo razmenu. Ti projekti nam daju mnogo na znanju i iskustvu u povezivanju", rekao je.

Govoreći o primeni ove terapije u Srbiji, istakao je da su poslednjih godina napravljeni određeni pomaci.

Euronews Srbija

"Imamo vrlo lepu saradnju sa Institutom za mentalno zdravlje u Palmotićevoj, gde je od pre dve godine u upotrebi aparat za transkranijalnu magnetnu stimulaciju za lečenje pacijenata sa depresijom. Postoji jedan aparat i na Kliničkom centru", naveo je Dragić, uz ocenu da Srbija i dalje prati svetske trendove sa određenim vremenskim zaostatkom.

Veštačka inteligencija može pomoći, ali nosi i rizike

Na pitanje kako bi razvoj veštačke inteligencije mogao da utiče na buduća istraživanja i medicinu, Dragić smatra da nove tehnologije mogu biti korisne, ali da njihovu primenu treba uvoditi oprezno.

"Postoje pomaci u tom polju.Treba ići u korak s vremenom, ali obazrivo i implementirati veštačku inteligenciju dobro u edukativni sistem. Nova istraživanja pokazuju da osobe koje kroste veštačku inteligenicju lišavaju se nekih kongitivnih resursa. To su pokazala neka istraživanja. To je opasno kada su sinapse u pitanju, kada se deca razvijaju, kada prave i razvijaju svoje sinapse. I medicinskom svetu treba biti pažljiv. Ne smeju ni kliničari da se oslone u potpunosti na veštačku inteligenciju", rekao je.

Govoreći o samom istraživanju mozga, istakao je da nauka još nema odgovor na pitanje koliko je taj organ zapravo upoznat.

"Pošto mi ne znamo koliko je celo, onda ne možemo da kažemo koliko je istražen. Imamo dosta otvorenih pitanja i dosta nepoznanica, a napredak tehnologije nam omogućava da sve više proširujemo znanja i menjamo dosadašnje predstave o tome kako mozak funkcioniše", zaključio je Dragić.

Detaljnije o temi pogledajte u videu koji se nalazi na početku teksta