Afrička kuga svinja ne jenjava, nove mere u šumama Srbije: Kazne za prestupe idu i do tri miliona dinara

Nakon što je afrička kuga svinja ispraznila veliki broj obora širom Srbije, nadležni nastavljaju borbu protiv ove bolesti za koju ne postoji lek. Ključne mere su prevencija, kontrola kretanja i poštovanje biosigurnosnih pravila. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede apeluje na građane da poštuju ograničenja prilikom boravka u šumama, kako bi se sprečilo dalje širenje zaraze. Istovremeno, zbog najavljenog novog toplotnog talasa, upozorava se i na povećan rizik od šumskih požara.

O merama koje se sprovode, trenutnoj situaciji sa afričkom kugom svinja, ali i zaštiti šuma, za Euronews Srbija govorio je Vladimir Nikolić, v. d. direktora Uprave za šume Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

"Prema poslednjem preseku, afrička kuga svinja prisutna je u sedam okruga, 12 opština i 60 naseljenih mesta. Ukupno je uginulo i eutanazirano 33.446 svinja. Važno je naglasiti da je eutanazija jedan od poslednjih koraka u borbi protiv afričke kuge. Ono na šta stalno ukazujemo jeste prevencija – poštovanje biosigurnosnih mera, izbegavanje kontakta sa zaraženim područjima i praćenje situacije koju propisuju nadležni veterinarski organi", kaže Nikolić.

Poseban problem predstavlja činjenica da divlje svinje ne poznaju granice lovišta, opština ni država, zbog čega je kontrola njihovog kretanja i brojnosti jedan od važnih elemenata u sprečavanju širenja zaraze.

Euronews

"Divlje svinje su najviše pogođene ovom bolešću, ali su i jedan od glavnih prenosnika, pored čoveka. Prema podacima iz informacionog sistema za lovstvo Republike Srbije, u lovnoj 2023/24. godini imali smo oko 29.000 divljih svinja. U 2024/25. godini broj je bio oko 24.000, dok je u 2025/26. zabeležen blagi porast na oko 26.000. Za ovu lovnu godinu optimalna brojnost je oko 21.000 jedinki", ističe sagovornik.

Dodaje da je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede  19. jula objavilo obavezujuća uputstva korisnicima lovišta na teritoriji Republike Srbije.

Ta uputstva podrazumevaju ograničenje i kontrolu kretanja u lovištima, obaveznu primenu biosigurnosnih mera, kao i sprovođenje redukcionog odstrela divljih svinja, odnosno smanjenje njihove brojnosti.

Uvedena ograničenja za građane

Pored mera koje se odnose na lovišta, uvedena su i ograničenja za građane koji borave u šumama. Cilj je da se spreči unošenje i prenošenje zaraze, ali i zaštiti šumski ekosistem u periodu povećanog rizika.

TANJUG/ MPŠV

 

"Ograničenja se odnose na okupljanje građana, postavljanje šatora, formiranje kampova, kao i kretanje kroz šumske komplekse. Kretanje je dozvoljeno samo putevima koji su za to namenjeni. Nije dozvoljeno kretanje u delovima šume gde se izvode radovi, gde se nalaze lovišta ili gde se vrši pošumljavanje. Takođe je zabranjeno branje šumskih plodova, pečuraka i šumskog voća", kaže Nikolić.

Dodaje da je posebno važno naglasiti da je zabranjeno pašarenje, brst i žirenje domaćih životinja, jer je to direktno povezano sa širenjem afričke kuge između divljih i domaćih svinja.

Mere na terenu sprovode korisnici i vlasnici šuma, dok kontrolu vrše Republička i pokrajinska šumarsko-lovna inspekcija.

"Za fizička lica kazne se kreću od 10.000 do 100.000 dinara. Za pravna lica u oblasti šumarstva kazne mogu biti od 100.000 do milion dinara, dok za korisnike lovišta privredni prestupi mogu iznositi i do tri miliona dinara", kaže v. d. direktora Uprave za šume Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Detaljan prilog pogledajte u videu iznad teksta.